36 godina od ZOI Sarajevo '84 – 07.02.2020

Istorija Istorija Zimskih Olimpijskih Igra 36 godina od ZOI Sarajevo '84 – 07.02.2020

36 godina od ZOI Sarajevo '84 – 07.02.2020

Kada se Sarajevo prijavilo za kandidaturu 14. Zimskih olimpijskih igara, grad nije mogao ponuditi ništa osim snega na okolnim planinama i bosanskih ćevapa, ali sarajevskim entuzijastima kandidatura nije bila ni glupa, ni hrabra, nego naprotiv vrlo izvodljiva. I kada je 19. maja 1978. godine u Atini sa tri glasa ispred japanskog Sappora izglasano da će domaćin Zimskih igara 1984. biti Sarajevo, to je bio prvi veliki iskorak malog grada u svetsku sportsku istoriju. Danas, 8. februara 2020, obeležava se 36. godine od održavanja Igara.

Tih 80-ih godina kada su Olimpijske igre zasenjene terorističkim napadom na izraelske sportiste u Munchenu, bojkotima Amerikanaca i Sovjeta na Igrama u Moskvi i Los Angelesu, jedan nepoznati, multietnički grad u srcu Balkana uspeo je ponovo afirmisati Olimpijske igre i proneti svetom olimpijski duh.

&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;lt;/p&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;gt; &amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;lt;p&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;gt;.&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;lt;/p&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;gt; &amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;lt;p&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;gt;.&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;lt;/p&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;gt;

Skijališta, staze, naselja, hoteli...
Pripreme za Igre tekle su ubrzano, a grad je postao veliko gradilište. Rezultat je bio impresivan. Za nepune tri godine sagrađena su naselja za novinare i sportiste Dobrinja i Mojmilo, sportski kompleks Zetra s olimpijskom dvoranom i stadionom za brzo klizanje, dograđena je dvorana Skenderija, rekonstruiran stadion Koševo, a na Marijin Dvoru nikao je jedan od najluksuznijih hotela Holiday Inn. Na planinama je izgrađeno pet skakaonica, jedanaest ski liftova za prevoz 18.300 skijaša na sat, staze za alpske discipline, staze za biatlon, bob staza i staza za sankanje na Trebeviću, na planinama novi hoteli "Košuta", "Vučko", "Bistrica", 45 km asfaltiranog puta do borilišta, novi aerodrom, adaptirana zgrada RTV-a itd, itd. Grad je bio u novom ruhu, atmosfera je bila čudesna, sve je blistalo, nije bilo papirića na ulici, fasade kao u bajci, domaćini uzbuđeni, sretni i ljubazni. Sve je u znaku pahuljica i Vučka, maskote Igara. Vučko na sankama, skijama, klizaljkama, bobu...Sarajevo je bilo spremno na to da postane centar sveta.

Dobrodošli u Sarajevo
Otvaranje igara pratilo je 60 hiljada Sarajlija na stadionu Koševo i oko dve milijarde ljudi preko TV-a. Radio i televizija mesecima unapred pripremali su građane za veliki događaj. "Sarajevske igre bile su za mene posebno emotivne, ne može se prepričati osećaj koji sam imala kad mi je ukazana čast paljenja olimpijskog plamena", ponosno je kasnije izjavila hrvatska klizačica Sanda Dubravčić koja je upalila plamen usred šehera.

Na otvaranju proslavljeni skijaš Bojan Križaj u ime svih sportista položio je olimpijsku zakletvu i zaboravio pola teksta, ali ju je uz gromoglasnu pomoć ljudi s tribina ipak uspeo završiti. A kada se na atletskoj stazi pojavio Jure Franko s jugoslavenskom zastavom u rukama, stadion se prolomio od oduševljenja i ushićenja. S Koševa su tog dana i stotine sarajevskih učenika veličanstvenom smotrom mladosti i lepote čitavom svetu poslali poruku mira i prijateljstva. Igre su otvorene i pred Sarajevom je bilo dvanaest najblistavijih dana u njegovoj istoriji.

&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;lt;/p&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;gt; &amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;lt;p style="text-align: left;" mce_style="text-align: left;"&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;gt;.&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;lt;/p&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;gt; &amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;lt;p style="text-align: left;" mce_style="text-align: left;"&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;gt;.&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;lt;/p&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;gt; &amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;lt;p style="text-align: left;" mce_style="text-align: left;"&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;gt;&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;lt;br /&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;gt;&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;lt;/p&amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;amp;gt;

Sneg su čistili svi
U gradu koji je pretvoren u veliku radnu akciju vladala je groznica, mislilo se na sve, ali te davne 1984. zima je bila suva i blaga, nije bilo snega. "Propašće Igre", strahovala je cela nacija. Ljudi su danima gledali u nebo, nisu gubili nadu. I na sam dan otvaranja nebo kao da se otvorilo i dugoočekivani sneg počeo je da pada. Već ujutru grad je bio zatrpan, a kada su fotoreporteri i novinari izašli na ulice kako bi fotografirali sneg u gradu, ostali su zapanjeni: "Nikada u životu nisam video takvo nešto. Na ulicama je hiljade ljudi pevajući čistilo sneg, od onih najmlađih koji su ga rukicama bacali u stranu, do odraslih sa lopatama. Svi, baš svi, građani bili su vani i čistili", ispričao je kasnije jedan od prisutnih novinara.

A tog dana nitko na svetu nije bio srećniji i ponosniji od Sarajlija. "Gde ste vi bili taj dan?! Ja bio na platou Skenderije, lopatao", nostalgično priča jedan od onih koji su tog dana pre 33 godine čistili sneg koji je zatrpao grad.
A na planinama mećava i orkanski vetar koji je nanosio novi sneg na staze - priseća se Bernhard Russi, jedan od najvećih eksperata za kreiranje staza za spust : "To nikada neću zaboraviti... Dobrovoljci su pravili rukama snežne grudve, polivali ih vodom, ledili i jednostavno gradili metar po metar staze. To je bilo nešto najimpresivnije što sam ikada video da je neko uradio na jednoj stazi."

Derneci u čaršiji
U Sarajevu na ulicama reke ljudi iz čitavog sveta, na svakom koraku čuješ neki drugi jezik. Svi su se trudili da obnove znanje o svom gradu i barem malo nauče engleski jezik, taksisti, prodavci, konobari... U školskim klupama tada se nalazilo oko 800 sarajevskih taksista. Na svakom koraku moglo se čuti: No problems... no problems. Niko nikoga nije mrko pogledao, nije bilo nijednog incidenta, organizacija je bila savršena. Često se događalo da taksisti voze besplatno, a ako ste nešto izgubili, mogli ste biti sigurni da će vam biti vraćeno.

Ceo grad izgledao je kao na teferiću, bilo je to dvanaest dana derneka kakav grad nije pamtio. Pevalo se dan i noć: Indexi, Čola, Ibrica... Strance su stalno vukli za rukav i odvodili kućama na bosansku kavu i baklavu. Radilo se u tri smene, u sarajevskim kafanama nije bilo prazne stolice, a ako slučajno nije bilo jela koje ste željeli da pojedete, "no problems" rekli bi vlasnici i doneli iz drugog restorana. Priča da je jedan konobar pokušao prevariti holivudsku glumačku legendu Kirka Douglasa dodajući jednu nulu na računu proširila se čaršijom poput munje, raja ga je htela "ubiti", a restoran je odmah zatvoren. Nije smelo biti prevara, niko nije smeo pokvariti čarobnu, zimsku sarajevsku bajku. A da masa ljudi može sve dokazali su tih dana građani Sarajeva i učinili da nemoguće postane moguće.

&amp;amp;amp;amp;amp;lt;/p&amp;amp;amp;amp;amp;gt; &amp;amp;amp;amp;amp;lt;p style="text-align: left;" mce_style="text-align: left;"&amp;amp;amp;amp;amp;gt;&amp;amp;amp;amp;amp;lt;br /&amp;amp;amp;amp;amp;gt;&amp;amp;amp;amp;amp;lt;/p&amp;amp;amp;amp;amp;gt; &amp;amp;amp;amp;amp;lt;p style="text-align: left;" mce_style="text-align: left;"&amp;amp;amp;amp;amp;gt;..&amp;amp;amp;amp;amp;lt;/p&amp;amp;amp;amp;amp;gt;

Skijalo se za videorekorder
U krugu od 30 kilometara od grada sva borilišta su bila spremna. Alpske discipline na Jahorini i Bjelašnici, biatlon, skokovi i skijaško trčanje na Igmanu, bob i sankanje na Trebeviću, umetničko, brzo klizanje i hokej u Zetri te klizanje i hokej u Skenderiji. Dok su neki sportisti već osvajali prve medalje, stotine hiljada ljudi strpljivo i sa strepnjom očekivalo je prvu domaću medalju u istoriji na zimskim igrama. I kad su Primož Ulaga i Bojan Križaj nemoćno raširili ruke ne izdržavši veliki pritisak, sve oči su bile uperene u Juru Franka koji se u veleslalomu s brojem šest otisnuo niz brdo. Navijači su ga bodrili s transparentom: "Volimo Jureka više od bureka", a svi znaju koliko je Bosancima teško voleti nešto više od bureka. Kada je kroz cilj prošao s rezultatom 1.20.26, vremenom dovoljnim za srebrnu medalju, na ciljnoj ravnini nastalo je slavlje kakvo Jahorina i Sarajevo nikada nisu doživjeli i koje se nikad više neće ponoviti.

"Ne mogu zaboraviti pozitivnu energiju i ludu atmosferu oko staze i posle na Skenderiji. Na dan trke nisam bio nervozan i nakon četvrtog mesta u prvoj vožnji otišao sam u kolibu da malo odspavam. Ostatak priče je svima poznat", izjavio je Franko kojem je pre druge vožnje u glavi bio videorekorder Hitachi koji je Skijaški savez obećao onome tko osvoji medalju.

Lepo je bilo u Sarajevu...
Na 14. Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu nastupilo je 49 reprezentacija, podeljene su 222 medalje, ućestvovalo je 2691 sportista i trenera, 7825 novinara, 760 redakcija, a prodato je 640.000 ulaznica.

Po broju osvojenih medalja najuspešniji su bili sportisti iz bivšeg Sovjetskog Saveza (25), drugi istočni Nijemci (24), a treći Finci (13). Najuspješnija takmičarka bila je Maria Lisa Hamalainen iz Norveške koja je osvojila tri pojedinačne zlatne medalje u skijaškom trčanju i jednu bronzanu u štafeti. Legendarni spustaš Amerikanac Bill Johnson koji je svega 20-ak dana pre Igara ostvario svoju prvu pobedu, proslavio se kao prvi Amerikanac koji je osvoio zlato na ZOI-u. Ipak, najveće zvezde sarajevskih Olimpijskih igara bili su "zlatni" britanski par Jane Torvill i Christopher Dean u konkurenciji umetničkog klizanja koji su zadivili svet otplesavši Ravelov Bolero te istočnonemačka klizačica Katarina Witt koju su upravo Igre u Sarajevu učinile planetarno popularnom. Zanimljivo je to da je Austrija, velesila u zimskim sportovima, osvojila samo jednu i to bronzanu medalju.

"Doviđenja drago Sarajevo"
Porukom "Doviđenja, drago Sarajevo" koju je 19. februara 1984. predsednik MOO-a Juan Antonio Samaranch rekao na zatvaranju Zimskih olimpijskih igara završila se prelepa bajka građana Sarajeva.

To su bile prve Olimpijske igre u mandatu Juana Antonia Samarancha koji je do kraja života ostao veliki, istinski prijatelj Sarajeva. Neraskidivu vezu između jednog čoveka i jednog grada Samaranch je dokazao kada je osam godina kasnije u vihoru rata došao u opkoljeni grad i sa suzama u očima gledao zapaljenu Zetru. Tada je obećao da će je MOO obnoviti čim to bude moguće. Naravno, obećanje je ispunio, a Zetra danas nosi njegovo ime.

Uprkos ratu i smeni generacija, olimpijski duh još uvek živi među stanovnicima Sarajeva, a Zimske olimpijske igre najblistavije je razdoblje i nešto najlepše u istorijii što se dogodilo gradu i Bosni i Hercegovini.

Ovako istorija izgleda danas: