Od nestašnih dečaka do šampiona

Istorija Istorija Zimskih Olimpijskih Igra Od nestašnih dečaka do šampiona

Od nestašnih dečaka do šampiona

Istorija zimskih Olimpijskih igara protkana je ne samo vrhunskim ostvarenjima, već i zanimljivim pričama koje okružuju "bele staze" od prvih Igara do sada.

Pobednik u spustu na Olimpjskim igrama u Sent Moricu 1948. godine Anri Oreje, inače pripadnik Francuskog pokreta otpora za vreme Drugog svetskog rata, bio je čuven po pravim akrobacijama koje je izvodio na stazi.

Njegova avanturistička priroda naterala ga je da kasnije sa skijanja predje na automobilizam, što ga je koštalo života. Poginuo je 1962. u 36. godini vozeći svoj Ferari.

Osvajač zlatne medalje u spustu u Lilehameru 1994. godine Amerikanac Anri Oreje prošao je kroz burni pubertetski period. Kao trinaestogodišnjak je dobio zabranu takmičenja, a u 16. godini je suspendovan iz američkog tima - oba puta zbog korišćenja marihuane. "Lude godine" je prebrodio zahvaljujući sopstvenoj upornosti i podršci svojih roditelja.

Francuski skijaš Žan Luk Kretije pobedio je u Naganu 1998. godine u spustu zahvaljujući pre svega mudroj, a ne brzoj vožnji. Skijaš koji pre toga nikada nije osvojio bolje mesto od četvrtog, tokom olimpijskog spusta pažljivo je zaobišao najopasniju sedmu kapiju i stigao do cilja. Posle njega, čak 14 skijaša nije uspelo da završi trku, pošto su pali upravo na toj kapiji.

Prvi Amerikanac pobednik spusta na Olimpijskim igrama bio je Bil Džonson 1984. godine u Sarajevu. Kao 17. godišnjak Džonson je bio uhvaćen u pokušaju da ukrade automobil. Zbog sportskih kvaliteta oprošteno mu je i umesto u maloletnički zatvor, dopušteno mu je da ode na skijašku akademiju. Džonson posle toga nikada nije pokušao da napravi ništa slično, a na ukazano poverenje uzvratio je olimpijskim zlatom.

Englez Arnold Lan najzaslužniji je za uvodjenje alpskih disciplina u olimpijsku porodicu 1936. godine. Lan je 1922. izmislio moderni slalom, a takmičenja u alpskom skijanju prvi put su održana na ZOI u Sent Moricu 1948. godine.

Izvor: www.srbijanet.rs