Putovali smo više od 400 kilometara od Beograda, nekada i po dvanaest sati, do Tetova i Popove Šapke. Autobus je svraćao u svako mesto za koje su njegovi stanovnici mislili da je varoš. Učili smo da skijamo na „Ceripasinom”, prvoj crnoj stazi koju smo vozili na „Elanovim” skijama od dva metra. Spavali u sobama sa deset kreveta uz peći na drva, u malom pansionu pored „Slavije” prvog, pravog hotela u ovom makedonskom ski centru. Učili smo da „rubimo”, kako se najbezbednije pada, vozi sa skupljenim skijama, što je tada bila velika moda. Sale, najbolji skijaš i najveći šmeker društva, je to video kod tetke na Tirolu u Austriji. Nije bilo, kao sada, toliko staza i žica, ali nama, nije trebalo ni toliko. Tada je „pola” Beograda „visilo” na Šapki a pola na Brezi (Brezovica).
Sada ima desetak žica i staza više nego pre nekoliko decenija, i sada bi mnogi otišli tamo na skijanje. Samo, nema Batkove gitare i tihe pesme iz grla i srca. „Zajdi zajdi” i „Makedonsko devojče” devojke iz društva pevale su kao jedna. Kao da su danima vežbale sa ovim lokalnim šarmerom.
To bi i bio najveći poriv da se uputimo na sedmodnevnu avanturu skijanja na Šar planini i Popovoj Šapki – nostalgija. Jer, ruku na srce, i uz 10 kilometara staza i žica više, pored Kopaonika, uputiti se na skijanje na Šaru, predstavlja malu avanturu. Ne zato što nećete skijati, po relativno dobrim stazama, već, što u našem balkanskom maniru, uvek ima „nekih” problema sa žicama, koje, istina, postepeno menjaju. Stara gondola pokvarena je još od 2001. godine. Crne i crvene staza obeležene od jedan do pet, zapravo su, jedna te ista Ceripasina staza, crna, gde uvek ima delova sa ledom, pogotovu na vrhu i pored metar i po snega. Jaki vetrovi, oduvaju sneg sa 2.510 metara nadmorske visine pa je najduža i najjača staza na Šar planini ponekad i zatvorena.
Staze su, pored novih radtraka, nabolje pripremljene za tradicionalni „Šarplaninski Kup” krajem februara ili početkom marta. Tada su sve staze idealne, poravnate ali i zatvorene za skijaše da bi se očuvale za profesionalce. Tradicionalna nagrada je ista godinama. Pobednik dobija štene, poznate autohtone rase Šarplaninaca. Mnogi svetski asovi poneli su kući, ovu čupavu, mekanu nagradu koja nema premca u čitavom skijaškom svetu po originalnosti.
U centru ima više od 20 kilometara uređenih (tri su po Fis standardima) pa i teških staza i oko 10 kilometara žičara koje, lagano, ali postojano menjaju nove. Mnogo je radova na uređenju ovog, najboljeg ski centra u Makedoniji. U doba raspusta i ski sezone, tokom vikenda, bude i po pet hiljada ljudi u ovom centru. Nabolje staze su:„Ceripasina”, „Ge”, „Sveti Ilija”, „Aerodrom”, „Mali Jelak” i „Potok” jedan i dva. Za različite nivoe znanja i sve vrste bordinga i skijanja, čak i zahtevan skijaš može da pronađe stazu i prepusti se spustu. Veliko uživanje je spuštati se od 2.500 metara do čak 1.100 metara po sunčanom vremenu.
O večernjem provodu ne treba ni trošiti reči. Makedonci su poznate meraklije, naklonjeni gostima iz Srbije i veliki jugonostalgičari. Uz gitare, tradicionalno šarplaninsko meze i repertoar pesama koje su nas nekada razgaljivale zaboravićete da vas sutra čeka skijanje. Cene pića i hrane su u kafeima pristojne za turistički centar. Pivo, ili kuvana rakija i vino, su u rasponu od jedan do tri evra. Cena dnevnog ski pasa je oko 12 evra a sedmodnevnog, nešto manje od 80 evra.
Na Popovu Šapku uz lepinju sa kajmakom
Iz Beograda, danas, nije teško stići na Šar planinu. U međuvremenu, napravljeni su auto putevi, ali, sada je udaljenost oko 500 kilometara bez nekadašnjih prečica lokalnim seoskim drumovima. Putarina je do granice, auto – putem preko Niša i Leskovca (zadržite se u Predejanima na čuvenoj Lepinji sa kajmakom, jer to je i dobro mesto za odmor) 920 dinara. Sada, zimi, nema zadržavanja na granici kao u letnjem periodu. Od Kumanova do Skoplja auto putem, putarina je oko 50 denara a od Skoplja do Tetova 60 denara. Od Tetova do Popove Šapke, dvadesetak kilometara vozite solidnim, regionalnim putem, kažu, uvek dobro održavanim zimi. Naše agencije nemaju u ponudi Popovu Šapku već se sve svodi na individualna putovanja i grupe koje se same organizuju. Smeštaj je moguće dobiti u privatnim pansionima i hotelima „Popova Šapka” i „Slavija” koji su renovirani pa u „Slaviji” postoji, bazen i mini spa centar.
Izvor: politika.rs Autor: Ištvan Dekanj
