Istorija Istorija Zimskih Olimpijskih Igra 11. ZOI - Sapporo, Japan, 1972.

11. ZOI - Sapporo, Japan, 1972.

1972 sapporo

Jedenaeste ZOI, koje su se u japanskom Sapporu održale od 03. - 13. februara 1972. godine.

Četrdeset i dve godine od prvih Zimskih olimpijskih igara trebalo je da prođe da olimpijska baklja konačno stigne i na azijski kontinent. Sapporo se za organizaciju igara kandidovao i ranije - 1940. i 1968, ali prvo ih je sprečio rat protiv Kine, a potom ih je u nadmetanju 1968. pobedio francuski Grenoble.

11. ZOI - Sapporo 1972.

Domaćin: Saporro, Japan; 3. - 13. Februara 1972.

Brojno stanje: 35 država; 1006 sportista (801 takmičara i 205 takmičarki)

Sportovi: 6 sporta, 35 discipline

Zakletva sportista: Keiichi Suzuki, Japan, brzo klizanje

Sudijska zakletva: Fumio Asaki, skijaški skokovi

Olimpijska baklja: Hideki Takada

Igre otvorio: Emperor Showa Hirohito: Makomanai Open Stadium

Popis sportova: alpsko skijanje, biatlon, bob dvosed, bob četverosed, umetničko klizanje, hokej na ledu, brzo klizanje, nordijski sportovi (skijaško trčanje, nordijska kombinacija, skijaški skokovi)

Države učesnice: Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Bugarska, Kanada, Kina, Čekoslovačka, Finska, Francuska, Istočna Nemačka, Zapadna Nemačka, Velika Britanija, Grčka, Mađarska, Italija, Iran, Japan, Južna Koreja, Severna Koreja, Liban, Lihtenštajn, Mongolija, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Filipini, Poljska, Rumunija, Španija, Švedska, Švajcarska, SAD, SSSR, Jugoslavija

Milionski grad smešten na najsevernijem japanskom ostrvu, Hokaidu, u izgradnju infrastrukture i celokupnu organizaciju potrošio je enormno mnogo novca, ali većinu je i vratio - potpisao je, za ono vreme, fantastičan ugovor o prodaji televizijskih prava za 8,47 miliona dolara, a pored sportskih borilišta, uprkos oštroj zimi, natiskalo se i mnoštvo gledalaca.

Predsednik MOO-a Avery Brundage neumorno je nastavio svoju borbu protiv profesionalizma i pre početka Igara uspeo izavati skandal povećih razmera. Sastavio je, naime, popis od 40-ak sportista koji su se ogrešili o amaterska načela i predložio njihovo izbacivanje sa ZOI. Kako su ostali članovi Odbora odbili da prihvate taj predlog, Brundage je iz olimpijskog sela odstranio samo austrijskog alpskog skijaša Karla Schranza, koji je godišnje od proizvođača skija i reklama dobijao i do 50.000 dolara.

Odrazilo se to i na celokupni uspeh austrijskih skijaša i skijašica. Najbolja je alpska skijašica svih vremena, koja i danas drži neke rekorde u Svetskom skijaškom kupu, Annemarie Moser-Pröll u veleslalomu i spustu morala je da gleda u leđa Švicarkinji Marie-Théres Nadig, dok je slalomska pobednica ispred dve Francuskinje postala malo poznata Amerikanka Susan Corrock.

Još se gora "žetva" za Austrijance odvila se u taboru skijaša - medaljom se po okončanju Igara mogao pohvaliti tek bronzanii spustaš Heini Messnet. Zlato u najopasnijoj alpskoj disciplini otišlo je Bernhardu Russiju, u veleslalomu je trijumfirao Gustav Thöni, dok je najbolji slalomaš iznenađujuće postao Španac Francisco Fernández-Ochoa, prvi osvajač španske medalje na ZOI.

Skijaškim trčanjem i XI. igrama dominirali su Sovjeti i Skandinavci. U konkurenciji skijaša jedino je Šveđanin Sven-Ake Lundback iznenadio osvojivši zlato na 15 km; na dvostruko dužoj deonici najbolji je bio Svojet Vjačeslav Vedenjin ispred Norvežana Tylduma i Harvikena, a maratonsku trku dobio je Tyldum, ispred sunarodnija Mrymom i bronzanim Vedenjinom. Takmičenja skijašica obeležila je trostruka pobednica na 5 i 10 km, kao i štafeti 3 x 5 km, reprezentativka SSSR-a Galina Voskoboeva.

Pravu eksploziju domaći sportisti doživjeli su u skijaškim skokovima. Na manjoj skakaonici ponijeli su sve tri kolajne, a "srećnici" su bili Yukio Kasaya, Afitsugu Konno i Seiji Aochi. Na 90-metarskoj skakaonici senzacionalno je slavio Poljak Wojzieh Fortuna. Biatlonski pobednik postao je Norvežanin Solberg, a štafetno zlato obranila je reprezentacija SSSR-a.

Nordijska kombinacija otišla je u ruke DDR-ovca Ulricha Wehlinga, a veoma uspešni bili su i njegovi sunarodnici sanjakaši, požnjevši medalje u svim pojedinačnim disciplinama.

Takmičenja umetničkog klizanja odvijala su se u velepnoj dvorani Makonamai, a najbolje klizače i klizačice svakodnevno je uživo posmatralo i do 9.000 ljudi. Na Olimp su se u pojedinačnim ispitima popeli Austrijanka Beatrix Schuba i Čekoslovak Ondrej Nepela, a konkurencijom parova dominirali su izvrsna sovjetska klizačica Irina Rodnjina i njen partner Aleksej Uljanov.

Sapporo 1972 - TABELA MEDALJA

RB    Država      Zl.    Sr. Br.  Uk.
1    SSSR               8    5    3    16
2    Ist. Nemačka   4    3    7   14
3    Norveška        2    5    5    12
4    Švajcarska      4    3    3    10
5    Holandija         4    3    2    9
6    SAD                3    2    3    8
7    Austrija           1    2    2    5
8    Finska             0    4    1    5
9    Zap. Nemačka 3    1    1    5
10    Italija            2    2    1    5
11    Švedska        1    1    2    4
12    Čehoslovačka 1    0    2    3
13    Francuska      0    1    2    3
14    Japan            1    1    1    3
15    Kanada          0    1    0    1
16    Španija          1    0    0    1
17    Poljska          1    0    0    1

Holandski brzi klizač Ard Schenko nadoknadio je propušteno na Igrama u Grenobleu i slavio na 1.500, 5.000 i 10.000 metara, a da nije bilo nesretnog pada na najkraćoj deonici vrlo verovatno bi odneo i četvrtu zlatnu kolajnu. Njegovu nesreću najbolje je iskoristio Zapadni Nijemac Erhard Keller, okitivši se naslovom olimpijskog pobednika.

U ženskoj konkurenciji bitka se vodila između Amerikanki i Holanđanki. Prvospomenute su ubeležile pobede na 500 metara (Anne Henning) i 1.500 metara (Dianne Holum), srebro na 3.000 metara (Holum) i bronzu na 5.000 metara (Henning), dok su Holanđanke bile najbolje na 3000 metara (Christina Baas-Kaiser), srebrne na 1.500 metara (Baas-Kaiser) i 3.000 metara (Atje Keulen-Delstra). Poslednje spomenuta klizačica odnela je i titulu najuspešnije po broju osvojenih medalja, upotpunivši kolekciju bronzama na 1.500 i 3.000 metara.

Četvrto olimpijsko zlato u hokeju na ledu osvojili su Sovjeti, ali posao su im umnogome olakšali Kanađani, koji su zbog nemogućnosti uvođenja nekoliko profesionalaca (iz NHL-a) u ekipu, odustali od takmičenja. Drugi je bio SAD, a treća Čehoslovačka.

 


Srodne strane
zoipregled
Pregled Zimskih Olimpijskih igara

Zimske olimpijske igre su višednevno sportsko takmičenje u zimskim sportovima na snegu i ledu, pandan Letnjim olimpijskim igrama. Prve Zimske olimpijske igre...

zoi2
Prvih pola veka Zimskih Olimpijskih igara

Neželjeno dete svetskog olimpizma stiglo je do dvadesetog rođendana. Osnivač olimpijskog pokreta baron Pjer de Kuberten bio je ogorčeni protivnik Zimskih igara...

olimp6
Zanimljivosti Zimskih Olimpijskih igara

Prve zimske olimpijske igre su održane u Šamoniju 1924 godine kao “Medunarodna zimska sporstka nedelja” , a naziv Zimske olimpijske igre su...

100godinaOlimpizmauSrbiji
100 godina Olimpizma u Srbiji: 1910 - 2010

Olimpijski komitet Srbije (OKS) u 2010. godini proslavio je veliki jubilej, 100 godina postojanja Olimpijskog pokreta u Srbiji. Ovaj jubilej obeležen je...

olimpijskikomitet
Jugosloveni na zimskim Olimpijadama

Naši sportisti učestvovali su na 18 zimskih olimpijskih igara propustivši samo tri „bele olimpijade”. Igre u Lejk Plesidu 1932. propuštene su zbog...

okslogo300x200
Od državnih do olimpijskih simbola

Naš olimpijski komitet je tokom minulih 100 godina „menjao” zemlje i nazive, a još znak koji su na grudima nosili olimpijci Olimpijski komitet...

Sarajevo1984Mascot 300x200
Vučko - nezaboravna maskota ZOI Sarajevo'84

Kada se pomenu Olimpijske igare svi uzdahnu i sa setom pričaju o zlatnim danima Sarajeva i cele Jugoslavije. Mnoge stvari nikada neće...

vucko 550x355
33 godine od ZOI Sarajevo '84

Pre 33 godine, 8. februara 1984. Sarajevo i cela Jugoslavija bili su u znaku Zimskih olimpijskih igara. Podsetite se toga! Bila su...

sanda2
30 godina posle - Od Olimpijade u Sarajevu ostala samo sjećanja

Prije tačno trideset godina, na Olimpijskom stadionu Koševo, hrvatska klizačica Sandra Dubravčić upalila je olimpijski plamen, čime je zvanično i počela Olimpijada...

s54zoi84 288x192
25 godina od ZOI u Sarajevu

Period od 8.2.1984. do 19.2.1984. godine je sigurno najljepši period u istoriji Sarajeva, a XIV Zimske Olimpijske Igre sigurno najbolje organizirane Igre...

zoi84baklja
25 godina od ZOI '84 - Vratiti Olimpijski duh

     Zimske olimpijske igre, Sarajevo 1984 - 2010      Na olimpijski duh i ovaj veliki sportski događaj u Sarajevu je ostalo tek...

zoi84c2
25 godina od ZOI '84 - U potrazi za izgubljenim Gradom

   Zimske olimpijske igre, Sarajevo 1984 - 2010    Od kasnih sedamdesetih, pa sve do onog 8. februara 1984, kada je tadašnji...

magonipaola1984
25 godina od ZOI '84 - Olimpijada u sred istorije, palata i minareta

     Zimske olimpijske igre, Sarajevo 1984 - SEĆANJA      Ovih dana obilježava se 25 godina od održavanja 14. Zimskih olimpijskih igara u...

bjelasnica1984
20 godina od ZOI Sarajevo '84

     Zimske olimpijske igre, Sarajevo 1984 - 2004      Pre 20. godina, 8. februara 1984, pogledi gotovo celog sveta bili su uprti...

brankomikulic
Branko Mikulić - Nesuđeni socijalistički car

     Zimske olimpijske igre, Sarajevo 1984 -  SEĆANJA      Šetam po olimpijskim stazama prekrivenim jesenjim lišćem i u mislima rekonstruiram priču o...

jurefranko1984
Više volim Jureka, od bureka

     Zimske olimpijske igre, Sarajevo 1984 -  SEĆANJA      „Više volim Jureka, od bureka!” Transparent sa ovim natpisom, sasvim neočekivano pojavio se...

olimpijska baklja sarajevo
Olimpijska baklja ZOI Sarajevo 1984

Postoji decenijski običaj da iz Grčke pođe olimpijska baklja, da putuje svetom, zatim se donese u zemlju-domaćina Olimpijskih igara, a potom se...

sa84 alpsine bilten1 300x200
Sarajevo '84 - Alpsko skijanje, bilten

XIV Zimske Olimpijske igre - SAarajevo 1984 Bilten - ALPSKO SKIJANJE U njemu su navedana imena svih aktera u organizaciji: - Rukovodstvo...

b170210025 300x200
ZOI Sarajevo '84 - Kako smo dobili Igre…

Decenije su prohujale od februarskih dana 1984., zlatnih dana sarajevskih, koji su olimpijskim sjajem ispisali svijetle stranice istorije glavnog grada Bosne i Hercegovine....

habix zoi 5a
ZOI ’84 iz fondova Historijskog arhiva Sarajevo

Povodom obeležavanja 33. godišnjice početka Zimskih olipijskih igara ZOI ’84 u Sarajevu, Historijski arhiv Sarajevo prezentovao je kroz dane otvorenih vrata najznačajnije dokumente...

zoiklinci
Od nestašnih dečaka do šampiona

Istorija zimskih Olimpijskih igara protkana je ne samo vrhunskim ostvarenjima, već i zanimljivim pričama koje okružuju "bele staze" od prvih Igara do...

chamonix 1924 prve zoi
Kako je "Nedelja zimskih sportova" prerasla u ZOI

Dvadeset petog januara 1924. godine organizovane su prve Zimske olimpijske igre u francuskom Šamoniju.   Tek što je Evropa lečila rane od...

bgd1992
Beograd 1992 - Granica snova, kandidatura za OI

Kako je sredinom osamdesetih Beograd postao najozbiljniji kandidat za organizaciju najvećeg sportskog događaja i kako je bez nje ostao. Stariji ljubitelji sporta sećaju...