Istorija Istorija Zimskih Olimpijskih Igra Beograd 1992 - Granica snova, kandidatura za OI

Beograd 1992 - Granica snova, kandidatura za OI

bgd1992

Kako je sredinom osamdesetih Beograd postao najozbiljniji kandidat za organizaciju najvećeg sportskog događaja i kako je bez nje ostao.

Stariji ljubitelji sporta sećaju se sigurno radosti Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu i želje svih da Jugoslavija konačno dobije i Letnje igre. Ta želja, ali i velika organizacija oličena je u filmu "Granica snova", autorke Katarine "Kaje" Sinđelić i produkcije Sportnetwork.

Generacija sportskih i državnih funkcionera imala je san da Beograd bude domaćin Igara 1992. godine. Oni su, kako kaže legendarni Bora Stanković, "život gledali kroz roze naočare", ali je Beograd bio vrlo ozbiljan kandidat, jer je u to vreme bio potpuno otvoren i za zemlje Zapada i za zemlje iz sovjetskog bloka.

Za potrebe filma prvi put je u Arhivu Beograd otpečaćen dokument sa natpisom "Poverljivo – Kandidatura Beograda za organizaciju Olimpijskih igara 1992".

"Granica snova" govori o toj generaciji koja je sredinom osamdesetih godina prošlog veka umela da sanja, gradi i veruje kao nijedna pre ili kasnije u Jugoslaviji. Ovo je i oda ljudima i gradu Beogradu, njihovom zajedničkom cilju i snu, koji se umalo ostvario.

Film govori o 1986. kada je Beograd istakao kandidaturu za organizaciju Olimpijskih igara 1992. Prestonica Jugoslavije učestvovala je u prvoj, istorijskoj trci gradova. Bila je u konkurenciji sa Barselonom, Parizom, Amsterdamom, Brizbejnom, Birmingenom.

Oni koji se sećaju tih godina, sećaju se kako je ceo grad stao čekajući objavu izvlačenja, kada je Huan Antonio Samaran, ponosni građanin Barselone, objavio da je organizacija otišla Barseloni.

Pripremi filma je prethodio višemesečni istraživački rad u Narodnoj boblioteci Srbije. Prikupljena su i podaci i građa iz Arhiva Beograda, Arhiva Jugoslavije, Matice Srpske, Filmskih Novosti.

U filmu govore: Božidar Cerović (potpredsednik Izvršnog odbora za kandidaturu), Ratko Butulija (predsednik Izvršnog odbora za kandidaturu), Draško Milićević  (predsednik komisije za Nauku i Tehnologiju, direktor Insituta Mihajlo Pupin), Dragan Stamenović (arhitekta, dizajner logotipa Beograd 1992), Borisav Stanković (FIBA, član MOK), Alan Lunzenfichter (novinar francuskog Ekipa), Maria Samaran (ćerka Huan Antonia Samrana), Enrike Trunjo (član katalonske Vlade), Miguel Botilja (član organizacionog komiteta Barselona 1992), Santi Nolja (direktor Mondo Deportivo) i drugi.

Premijera je bila u nedelju 26. avgust 2018. u 21 sat na drugom programu RTS-a.

Pogledajte trejler:

 

       Izvor: Sportske.net    Autor: Pavle Knežević     avgust 2018.

------------

Dobro je poznata činjenica da se Beograd kandidovao za domaćina Olimpijskih igara 1992. godine i da je u toj trci, u "sedmoro", zauzeo treće mesto, iza Barselone, koja je pobedila i organizovala OI, i Pariza.

S druge strane, daleko manje je poznata činjenica da je Beograd planirao da se kandiduje i za organizaciju Olimpijskih igara 1948. godine. Planovi su razmatrani još pre Drugog svetskog rata, u Beograd je stigao i nemački urbanista i arhitekta koji je u srpskoj prestonici boravio dve godine praveći planove...

------------

Hit i spot kojim se ponosila cela juga:
Ovako je Beograd predstavio svetu svoju kandidaturu za Olimpijske igre 1992. godine

Beograd je nekada bio je kandidat za dobijanje domaćinstva Olimpijskih igara 1992. godine. Kako bi se tadašnja prestonica Jugoslavije što bolje predstavila svetu, za te potrebe nastala je i čuvena pesma “Belgrade, my Belgrade”.

Ovaj hit, koji je svakako ponos Beograda i koji i dan danas mnogi slušaju, snimljen je 1986. godine. Naravno, napravljen je i fantastičan spot, koji je režirao legendarni Ivo Laurenčić.

Autor ove pesme je Nenad Neša Pavlović, koji je odabrao da nju otpeva tadašnja pevačica grupe “Zana” Nataša Gajević. Ona je to uradila na perfektan način.

U spotu, u kome su prikazane brojne znamenitosti Beograda, se pored Nataše Gajević, u spotu se pojavljuje i Danica Maksimović, kao i druge glumačke zvezde.

Nažalost, Beograd nije dobio domaćinstvo za Olimpijske igre, već Barselona.

Pogledajte spot za pesmu “Belgrade, my Belgrade”:

 

...

Kako je Beograd izgubio u kampanji za Olimpijadu 1992

Da je malo više sreće bilo, ove Olimpijske igre pratili bismo uz setne komentare poput: "Nije ovo loše, ali mi smo to u Beogradu bolje organizovali". I zamalo da bude tako.

A kako je Beograd izgubio od Barselone, za list "Blic" od 28.08.2016. priča novinar Goran Milić, sadašnji direktor vesti i programa na "Al Džaziri Balkan".

Godina je 1986. i Beograd ulazi u mrtvu trku sa Barselonom i Parizom da postane grad domaćin Letnjih olimpijskih igara 1992. Za petama su im Brizbejn, Birmingem i Amsterdam. Veliki poduhvat je na vidiku... Portparol beogradske olimpijske kandidature bio je upravo Goran Milić, a u to vreme zamenik glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa TV Beograd, i veoma popularni voditelj TV dnevnika.

Goran Milić Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija

Svaki od gradova kandidata preko svojih predstavnika ubeđivao je članove Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) da je baš njihov grad idealan za domaćina.

Nije teško bilo tada jednoj Barsi i jednom Parizu da članovima MOK šalju skupe darove, kožne torbe, zovu ih na putovanja i ručkove i šta sve ne. Naročito ako se zna da je predsednik MOK Huan Antonio Samaran zdušno navijao za svoju rodnu Barsu. Ali ipak...

Možda Beograd nije imao najviše novca i najsavremeniju infrastrukturu, ali imali smo plan. Na kraju, ozbiljan tim stručnjaka stao je iza kandidature.

- U timu su bili gradonačelnici Beograda, prvo Bogdan Bogdanović, a posle Aleksandar Bakočević. Izvršni direktor bio je Ratko Butulija. Važni članovi su bili i dr Božidar Cerović, direktor "Mihajla Pupina" Draško Milićević, direktor "Geneksa" Miki Savićević, pomagali su zdušno Artur Takač, savetnik Samarana, ljudi iz beogradske SOFK-e, takođe i Mihajlo Crnobrnja... - priča Goran Milić za "Blic".

A pred njima nije bio nimalo lak zadatak. Kako ljude u, na primer, Meksiku kojima je Španija bar po jeziku bliža ubediti da je Beograd bolji domaćin? Gledalo se u svaku sitnicu koja nam može ići u korist, kao na primer to što bi se u Barseloni kilometar i po na maratonu trčalo uzbrdo. Ali ne samo to. Kako ubediti članove MOK da prestonica Srbije ima kapacitete potrebne za jedno takvo veliko takmičenje? Kamo olimpijsko selo, kamo stadioni? Naši ljudi imali su i na to odgovor.

- Mnogo je objekata već bilo izgrađeno i samo ih je trebalo manje ili više restaurirati, modernizovati. Dva velika stadiona, praktično u centru grada. Staza za veslanje na Adi. Stotine školskih dvorana za trening. Centar "Sava" za konferencije odmah pokraj hotela "Interkontinental" gde bi bili smešteni VIP gosti. Velika TV Beograd s tehnikom koja je mogla pokriti većinu TV prenosa. Dobra prometna povezanost, od aerodroma ravno do "Interkontija", od hotela Gazelom do dva stadiona. Sportisti bi mogli biti u Studentskom gradu koji je prazan preko leta. Bila je to prilika da se lepo obnovi - objašnjava Milić.


Koliko je stvarno bilo realno da Beograd pobedi, a koliko je to bila želja za političkom promocijom nekih ličnosti?

- Da u konkurenciji nije bila Barselona, verujem da bi Beograd bio ispred Birmingema, Amsterdama i Brizbejna, a s Parizom se mogao boriti. A ne znam ko je tada imao političkih ambicija preko te kandidature. Možda jedino Ratko Butulija. Svi mi ostali smo bili zadovoljni svojim osnovnim poslovima i nismo se videli u politici. Slobodan Milošević je tada bio na čelu gradske organizacije Saveza komunista, nije se uopšte bavio nama niti kandidaturom - priča bivši glasnogovornik.

Kada je u intervjuu 1986. godine govorio o kandidaturi, Milić je naveo šta bi sve od infrastrukture Beograd mogao da dobije: nove železničke stanice, stambene jedinice, metro...

- Ne stajte mi na ranu. Bolje je bilo da ste gradili nego ratovali - na to danas dodaje Milić.

Na kraju, Beograd je zauzeo treće mesto, odmah posle pobedničke Barse i drugoplasiranog Pariza. Ima li šanse da ponovo sanjamo o OI u našim krajevima? Milić smatra da bi postojala mogućnost da region bude zajednički domaćin nekih budućih Letnjih olimpijskih igara.

- U doglednoj budućnosti, možda. Čak i verovatno. Sada je prerano. Ali, ima jedan trajni problem s organizacijom sportskih priredbi na Balkanu. Domaći ljudi gledaju samo svoje predstavnike i vrhunske svetske ekipe. Košarkašku utakmicu Tunis - Angola pratiće 50 gledalaca. Sećam se da nam je i Samaran na to ukazao. Mi smo, naravno, to protumačili kao zajedljiv komentar neposrednog konkurenta, čoveka koji navija za kandidaturu Barselone. Ali bio je u pravu. Sve do danas - zaključuje Milić.

Na čak milijardu dolara zarade računali su tada predstavnici beogradske kandidature. Da sve organizujemo, koštalo bi nas upola manje. Čist dobitak za Beograd.

- Olimpijske igre bi u slučaju Beograda bile isplativ sportski događaj. U Jugoslaviji su se takvi događaji finansirali iz saveznog poreza na promet, tako da neko preduzeće koje sponzoriše sportsku priredbu od državnog interesa uplaćuje 12 odsto u budžet Olimpijskog komiteta. Uz TV prava koja bi bila najmanje 150-200 miliona dolara, moglo se izgraditi puno toga. Mnogo manji sportski događaj u Zagrebu, Univerzijada 1987, na kojoj sam takođe radio, preporodila je grad - ističe Milić.

         Izvor:blic.rs    Marina Milojević

-------------------------

 


Srodne strane
zoipregled
Pregled Zimskih Olimpijskih igara

Zimske olimpijske igre su višednevno sportsko takmičenje u zimskim sportovima na snegu i ledu, pandan Letnjim olimpijskim igrama. Prve Zimske olimpijske igre...

zoi2
Prvih pola veka Zimskih Olimpijskih igara

Neželjeno dete svetskog olimpizma stiglo je do dvadesetog rođendana. Osnivač olimpijskog pokreta baron Pjer de Kuberten bio je ogorčeni protivnik Zimskih igara...

olimp6
Zanimljivosti Zimskih Olimpijskih igara

Prve zimske olimpijske igre su održane u Šamoniju 1924 godine kao “Medunarodna zimska sporstka nedelja” , a naziv Zimske olimpijske igre su...

100godinaOlimpizmauSrbiji
100 godina Olimpizma u Srbiji: 1910 - 2010

Olimpijski komitet Srbije (OKS) u 2010. godini proslavio je veliki jubilej, 100 godina postojanja Olimpijskog pokreta u Srbiji. Ovaj jubilej obeležen je...

olimpijskikomitet
Jugosloveni na zimskim Olimpijadama

Naši sportisti učestvovali su na 18 zimskih olimpijskih igara propustivši samo tri „bele olimpijade”. Igre u Lejk Plesidu 1932. propuštene su zbog...

okslogo300x200
Od državnih do olimpijskih simbola

Naš olimpijski komitet je tokom minulih 100 godina „menjao” zemlje i nazive, a još znak koji su na grudima nosili olimpijci Olimpijski komitet...

Sarajevo1984Mascot 300x200
Vučko - nezaboravna maskota ZOI Sarajevo'84

Kada se pomenu Olimpijske igare svi uzdahnu i sa setom pričaju o zlatnim danima Sarajeva i cele Jugoslavije. Mnoge stvari nikada neće...

vucko 550x355
33 godine od ZOI Sarajevo '84

Pre 33 godine, 8. februara 1984. Sarajevo i cela Jugoslavija bili su u znaku Zimskih olimpijskih igara. Podsetite se toga! Bila su...

sanda2
30 godina posle - Od Olimpijade u Sarajevu ostala samo sjećanja

Prije tačno trideset godina, na Olimpijskom stadionu Koševo, hrvatska klizačica Sandra Dubravčić upalila je olimpijski plamen, čime je zvanično i počela Olimpijada...

s54zoi84 288x192
25 godina od ZOI u Sarajevu

Period od 8.2.1984. do 19.2.1984. godine je sigurno najljepši period u istoriji Sarajeva, a XIV Zimske Olimpijske Igre sigurno najbolje organizirane Igre...

zoi84baklja
25 godina od ZOI '84 - Vratiti Olimpijski duh

     Zimske olimpijske igre, Sarajevo 1984 - 2010      Na olimpijski duh i ovaj veliki sportski događaj u Sarajevu je ostalo tek...

zoi84c2
25 godina od ZOI '84 - U potrazi za izgubljenim Gradom

   Zimske olimpijske igre, Sarajevo 1984 - 2010    Od kasnih sedamdesetih, pa sve do onog 8. februara 1984, kada je tadašnji...

magonipaola1984
25 godina od ZOI '84 - Olimpijada u sred istorije, palata i minareta

     Zimske olimpijske igre, Sarajevo 1984 - SEĆANJA      Ovih dana obilježava se 25 godina od održavanja 14. Zimskih olimpijskih igara u...

bjelasnica1984
20 godina od ZOI Sarajevo '84

     Zimske olimpijske igre, Sarajevo 1984 - 2004      Pre 20. godina, 8. februara 1984, pogledi gotovo celog sveta bili su uprti...

brankomikulic
Branko Mikulić - Nesuđeni socijalistički car

     Zimske olimpijske igre, Sarajevo 1984 -  SEĆANJA      Šetam po olimpijskim stazama prekrivenim jesenjim lišćem i u mislima rekonstruiram priču o...

jurefranko1984
Više volim Jureka, od bureka

     Zimske olimpijske igre, Sarajevo 1984 -  SEĆANJA      „Više volim Jureka, od bureka!” Transparent sa ovim natpisom, sasvim neočekivano pojavio se...

olimpijska baklja sarajevo
Olimpijska baklja ZOI Sarajevo 1984

Postoji decenijski običaj da iz Grčke pođe olimpijska baklja, da putuje svetom, zatim se donese u zemlju-domaćina Olimpijskih igara, a potom se...

sa84 alpsine bilten1 300x200
Sarajevo '84 - Alpsko skijanje, bilten

XIV Zimske Olimpijske igre - SAarajevo 1984 Bilten - ALPSKO SKIJANJE U njemu su navedana imena svih aktera u organizaciji: - Rukovodstvo...

b170210025 300x200
ZOI Sarajevo '84 - Kako smo dobili Igre…

Decenije su prohujale od februarskih dana 1984., zlatnih dana sarajevskih, koji su olimpijskim sjajem ispisali svijetle stranice istorije glavnog grada Bosne i Hercegovine....

habix zoi 5a
ZOI ’84 iz fondova Historijskog arhiva Sarajevo

Povodom obeležavanja 33. godišnjice početka Zimskih olipijskih igara ZOI ’84 u Sarajevu, Historijski arhiv Sarajevo prezentovao je kroz dane otvorenih vrata najznačajnije dokumente...

zoiklinci
Od nestašnih dečaka do šampiona

Istorija zimskih Olimpijskih igara protkana je ne samo vrhunskim ostvarenjima, već i zanimljivim pričama koje okružuju "bele staze" od prvih Igara do...

chamonix 1924 prve zoi
Kako je "Nedelja zimskih sportova" prerasla u ZOI

Dvadeset petog januara 1924. godine organizovane su prve Zimske olimpijske igre u francuskom Šamoniju.   Tek što je Evropa lečila rane od...