Obuka neskijaša

Skijanje je vrsta zimskog sporta u kojem se pomoću skija ostvaruju različita kretanja po snegu (hodanja, trčanja, spuštanja i skakanja) po različitom terenu (ravnom, brdovitom ili strmom).
Skijanje obuhvata:
-nordijsku grupu disciplina (skijaško trčanje,štafete i skokove)
-skijaške letove i
-alpske discipline (spust, slalom i veleslalom)

Alpsko skijanje svrstavamo u polustrukturalne sportove u kojima dominira aciklična struktura kretanja. Usvojena tehnika skijanja automatizuje se i pohranjuje u programe za trajnu memoriju, što omogućava upražnjavanje do pozne starosti. Skijanje se ne može zaboraviti, kao i plivanje, klizanje, vožnja bicikla i neki drugi sportovi.

Skijanje mogu upražnjavati svi od najmlađeg do najstarijeg uzrasta bez negativnih uticaja na organizam, i bez profesionalnih deformacija.Malo koji sport ima svestran uticaj na razvoj mladog organizma kao što je skijanje, koje podstiče razvoj aparata za kretanje, doprinosi razvoju konativnih i kognitivnih sposobnosti i pozitivnoj socijalizaciji ličnosti.

Alpsko skijanje karakteriše mnogo specifičnih faktora koji se objedinjuju i čine ga interesantnim, funkcionalnim, zabavnim, korisnim i nezamjenljivim u sportu i rekreaciji.

2 - Osnovni metodi u obuci neskijaša

Metodski postupci koji se primjenjuju u nastavi skijanja slični su metodskim postupcima koji se primjenjuju kod obuke i usavršavanja tehničkih elemenata u drugim sportovima.Izbor nastavnih metoda i njihovo dosledno primenjivanje u određenim fazama obuke i treninga, predstavlja zajedničku komponentu u savladavanju pravilne tehnike.

U obuci alpskog skijanja koriste se najčešće dva metoda: metod usmenog izlaganja i metod demonstracije.

3 - Metod usmenog izlaganja

Metod usmenog izlaganja je nezamenljiv metod u nastavi skijanja.Opisivanje pojedinih delova pokreta ili opisivanje pokreta u celini stvara kod skijaša predstavu kako treba izvesti određeni pokret.

Usmenim saopštavanjem može se objasniti suština pokreta, te ukazati na određene greške i korekciju tela.Ukazujući na dobre i loše strane kod izvođenja pojedinih elemenata,skijaš može da koriguje loše izvođenje a da usvaja pravilnu tehniku.

Nastavnik ili trener koji saopštava skijašima određene informacije mora da bude jasan, konkretan, pristupačan, a tumačenje pojedinih pojmova prezentovani na najjednostavniji način. Nepotrebno je saopštavanje velikog broja informacija sa nepoznatim izrazima i nepoznatim detaljima koji će potisnuti suštinu.Ako se dobro i pravilno objasni određeni pokret, ističući suštinu, veća je verovatnoća usvajanja i memorisanja tog pokreta.
Komuniciranje rečima pri obuci skijanja razvija sigurnost, samopouzdanje i motiviše na brže usvajanje skijaške tehnike.

4 - Metod demonstracije

Metoda demonstracije je nezaobilazni metod u obuci skijaških elemenata.Vizuelno doživljavanje pokreta smatra se najefikasnijim, najracionalnijim i najbržim stvaranjem slike u centralnom nervnom sistemu.Zbog toga, demonstracija određenih elemenata zahteva tehnički ispravno i vizualno jasno predstavljanje.

Poseban značaj ova metoda ima u radu sa decom, jer deca imaju veliku moć oponašanja.Elementi koji se demonstriraju ostavljaju snažan utisak i posmatrači ih doživljavaju na svoj način pokušavajući da ih oponašaju.

Pored tehničke ispravnosti kod demonstracije pojedinih elemenata, neophodno je zadovoljiti i estetsku komponentu.Svaki skijaš ima svoj stil na skijama koji je karakterističan i prepoznatljiv, što početnicima omogućava oponašanje pri obučavanju i automatizaciji skijaških elemenata.Demonstrator ne sme praviti greške pri demonstraciji pojedinih elemenata.Greške koje se jednom usvoje teško ih je ispraviti.Lakše je naučiti novo kretanje, nego ispraviti pogrešno naučeno.

Metod demonstracije, ima dva načina na kojima se može prikazati određeni elemenat.To su: sintetički i analitički način demonstracije.

5 - Sintetički metod

Sintetički način podrazumeva demonstraciiju tehnike u celini.Uglavnom se primenjuje za demonstraciju pojedinih elemenata ili izvođenje kompletne tehnike, tako da skijaši formiraju predstavu tehnike u celini, sagledavajući cielu strukturu pokreta.Mnogi teoretičari i skijaški stručnjaci smatraju da je sintetički metod neophodan i treba ga primenjivati pre analitičkog metoda.

6 - Analitički metod

Analitički metod podrazumeva demonstraciju elemenata po delovima.Ovaj način ne može se zaobići u obuci početnika a kasnije i u treningu sportista.Rasčlanjivanje pojedinih elemenata na sastavne delove i obučavanje određenih delova tehnike veoma je značajno.

Kod demonstracije pojedinih delova skijaške tehnike moguće je ukazati na greške, kod položaja tela, kod položaja skija, kod ubadanja štapova i na druge bitne faktore od kojih zavisi pravilno izvođenje pojedinih elemenata.

Analitički način demonstracije pomoći će da se brže dođe do celokupnog izvođenja pokreta i kompletne skijaške tehnike.Sintetički način služi kao uvod formiranja pokreta u celini, a analitički način omogućava raščlanjivanje pokreta na njegove delove koji će se kasnije utopiti u celovit pokret.Ova dva metodska postupka dopunjuju se, prepliću i smenjuju u zavisnosti od usvajanja demonstriranih elemenata.

Metodom demonstracije predstavljaju se modeli i strukture pojedinih pokreta, crteži, skice, filmovi, kinogrami, video projekcije i druge tehnike koje omogućavaju približavanje i usvajanje motoričkih struktura pokreta, vizuelnim doživljavanjem.

7 - LITERATURA
1.   Gamma,K. : Sve o skijanju, "Mladost" Sarajevo, 1982.
2.   Krsmanović,P. : Sportovi olimpijskog programa "Sarajevo 84", Radio Sarajevo, 1984.
3.   Dragutin Franković : Škola skijanja, Zagreb, 1945.

      Izvor: www.BesplatniSeminarskiRadovi.com