Upoznajmo Zlatibor

Ski Centri Srbija Tornik - Zlatibor Upoznajmo Zlatibor

Prema arheološkim nalazima, prvi stanovnici Zlatibora, njegovog pobrđa i podgorja bili su Iliri. Posle su došli Rimljani, pa Sloveni. U Srednjem veku je zlatiborski kraj menjao gospodare: behu to srpski velikaši, ali i bosanske velmože, srpski kneževi i bosanski kraljevi. Posle su došli Turci. I ostali pet vekova. Za to vreme, područje Zlatibora, a naročito Murtenica, bejahu utočište hajduka. Posle su došli ustanci. Prvi, pa Drugi...

Planinska lepotica u centralnom delu Srbije, bila je odredište dokonih i bogatih još od sredine sedamnaestog veka, mesto privremenog boravka onih koji su, pre svega, tragali za zdravljem, ali i za blagodetnim mirom zlatiborskih padina na kojima se oči odmaraju, a telo puni energijom.

Ipak, prvi turizam se rodio tek kada je na Zlatibor došla jedna krunisana glava, kralj Srbije, Aleksandar Obrenović. Bio je dovoljan samo jedan avgustovski dan i jedan piknik na livadi pored izvora Kulaševac, da se ovde počnu graditi letnjikovci i vile, jer, ako kralj može da se odmara na Zlatiboru, zašto ne bi mogli i neki drugi, pogotovu oni koji novac imaju i samo im je prestižan razlog potreban da ga sa zadovoljstvom utroše.
Naravno, u početku su najinteresantnije bile Kraljeve vode, mesto na kojem je Njegovo Kraljevsko Veličanstvo ručalo, ali su se ubrzo pročuli i drugi zlatiborski visovi: Palisad, Ribnica, Oko...

A onda je, 1908. godine na Zlatibor, po zdravlje, došao još jedan kralj Srbije, Petar Prvi Karađorđević. Nakon njegovog boravka sagrađeni su i prvi veliki objekti: hotel "Kraljeva voda" - današnji restoran "Srbija" - vila "Čigota" i pekara.

Zlatibor se nalazi, u srcu Srbije, u samom njenom središtu. Jer od ove planine do Beograda je 230 km., a do Novog Sada 300 kilometara, baš koliko i do Jadranskog mora. Preko Zlatibora prolazi magistrala koja od Beograda vodi ka primorju, direktne autobuske linije su uspostavljene sa Novim Sadom, Beogradom, Nišom, Jagodinom... Preko Zlatibora, a delom i kroz njegov masiv, prolazi železnička pruga Beograd - Bar, tako da je moguće vozom doći do Užica, a odatle do Turističkog centra Zlatibor je tek nekoliko desetina minuta lokalnim autobusom. Svojevremeno su na Zlatibor sletali helikopteri, a uskoro će sletati i mali privatni avioni.

Zlatibor je prostrana planina pitomih padina. Centralni plato je prosečne visine oko 1000 metara, a uokolo ima i nekoliko lako uočljivih visova: Gradina (1.146m), Crni vrh (1.175m), Borkovac (1.260m), Viogor (1.281m), Konjoder (1.337m), Liska (1.346m), Čigota (1.422m), Brijač (1.480m) i Tornik (1.496m).

Ali Zlatibor je pre svega planina izuzetne lepote, prijatne klime, prostranih proplanaka, bujnih pašnjaka, vodom bogatih planinskih potoka. To je oko hiljadu kvadratnih kilometara livada i visova, proplanaka i suvati, bezdana i useka, zatalasani prostor od Tare i Šargana do istočnih obronaka Murtenice, od gotovo simbolične reke Sušice do Uvca prepunog brzaka i do granice sa Bosnom, a ovde se susreću kontinentalna i mediteranska klima.

Ovde je mikro klima izuzetna - ima veliki broj sunčanih dana u toku godine (više od 200), a "ruža vetrova" se rascvetava, upravo nad Zlatiborom. Leta su topla a zime blage. Kiše padaju relativno često, a snega ima od oktobra do maja. Magle gotovo i da nema, pošto nema većih kotlina u kojima bi se zadržavala.

Vode na Zlatiboru ima u izobilju u dobro raspoređenim i brojnim vodotokovima. Najveće su i vodom najbogatije, svakako, reke imenom Rzav, a ima ih tri. Veliki Rzav je najčistiji vodotok Srbije. Izvire ispod male Čigote, uliva se u Moravicu i usput kvalitetnom pijaćom vodom snabdeva gradove od Arilja do Gornjeg Milanovca.

Crni Rzav se nad zemljom pojavljuje na Carevom polju, podno Murtenice kao mala rečica. Protičući centralnim delom zlatiborskog platoa, tok joj se obogaćuje vodama brojnih pritoka koje odnosi u Drinu.

Na samom južnom obodu Zlatibora je Uvac. Snaga koju mu, do ušća u Drinu, daju pritoke tolika je da su mu obale pretvorene u kanjone zanosne, divlje lepote. Ali Zlatibor ima i svoje izvore prirodne mineralne vode. Najpoznatiji je onaj kod sela Rožanstva. Zlatiborci su je koristili odvajkad za lečenje kožnih oboljenja i bolesti očiju.

Prirodnih jezera Zlatibor nema, ali su domišljati Zlatiborci načinili dva gorska jezerska bisera. Od priliva potoka Obudovica nastalo je jezero u samom centru Turističkog kompleksa Zlatibor, a drugo, Ribničko, nalazi se blizu Crnog Rzava, izmeću Ribnice i Vodica.

Nadmorska visina, velike količine padavina i veliki broj sunčanih dana u toku godine na Zlatiboru su uslovili veoma bujnu vegetaciju. Najbrojnije su livade na kojima raste 120 vrsta najraznovrsnijih trava. Planinski visovi, osim Čigote, takođe su obrasli bujnom vegetacijom, ali i šumama. U podnožju i na manjim nadmorskim visinama bogato su zastupljene listopadne vrste (bukva, hrast, breza, lipa, jasen), a od 600 metara pa naviče dominiraju četinari (beli i crni bor, jela, smrča). Ljubiteljima prirode će posebno biti zanimljive retke biljne vrste: Pančićeva omorika, u šumskom, ili narcis i lekovito bilje, u livadskom delu.

U predelima ovako bujne vegetacije, normalno je očekivati i raznovrstan životinjski svet. Zlatibor je jedna od malobrojnih planina u kojima još, ponegde, u skrovitom gustišu, možete naići na medveda, a zbog brojnosti vukova, njegovo zimsko izlovljavanje je već postala tradicija zlatiborskog kraja. Divlja svinja, lisica, zec, kuna, jazavac, prepelica, jarebica i veverica su uobičajena pojava.

Za vrednih dana, pogled ka nebu otkriće bogatstvo ptičijeg sveta. Još samo na Zlatiboru možete se diviti slobodnom letu orla krstaša ili beloglavog supa, pernatih grabljivica koje su u drugim krajevima gotovo istrebljene.

Izvor: www.nightlife-belgrade.com