Početci skijanja na Zlatiboru

Ski Centri Srbija Tornik - Zlatibor Početci skijanja na Zlatiboru

Početci skijanja na Zlatiboru

U periodu izmedu prvog i drugog svetskog rata Zlatibor postaje poznat i kao smucarski centar.
"Bez preterivanja moze se reci da je Zlatibor terenski najidealnije mesto za skijanje. Vrlo blagi nagibi omogucavaju pocetnicima da za nekoliko dana nauce osnove skijanja. Za one koji su vec uvezbani, padine Tornika znace mogucnost citavih avantura...", pise beogradsko "Vreme" 14.01.1935.

Na slici: Milija Glišović, Milos Glisovic (dete), Selo Rudine 1972. godine

     Zbog velikih snegova i neprohodnih puteva dosetljivi Zlatiborci iz sela Rudine pocinju tridesetih godina sami da izraduju skije i da ih koriste za kretanje i obavljanje seoskih poslova.
     Na Rudinama se '48. godine osniva "Smucarsko drustvo Rudine". Njegovi osnivaci Janicije Jeremic, Milija Glisovic, Drago Jeremic i Milos Misovic takmice se i prenose svoje znanje mladim generacijama.
     60-ih godina smucarski klub menja svoj naziv u "Smucarski klub Janicije Jeremic".

     Najveci uspeh u smucarskom trcanju postize ekipa: Ilija Glisovic, Dragan Glisovic, Ratko Jeremic, i Slobodan Lazovic, kada dva puta uzastopce (1975.i 1976.) postaju prvaci Jugoslavije u Drazgosama u Sloveniji.

     U leto 2001. stari clanovi ovog smucarskog kluba pokrecu ga ponovo kao "Smucarski klub Zlatibor" u nadi da ce omladina ovog kraja ponovo pokazati svoje urodjene talente i da ce ovaj sport opet dobiti masovan karakter.
Smucarski klub “Zlatibor” je osnovan u martu 2001. godine. Osnovan je sa ciljem da nastavi tradiciju smucarskog trcanja na Zlatiboru koja datira na ovim prostorima od 1938. godine. Zvanicno je registrovan u Ministarstvu prosvete i sporta Republike Srbije. Klubske aktivnosti redovno se obavljaju uz veliki entuzijazam ljudi nekadasnjih smucara trkaca, ljubitelja smucarskog trcanja i uz pomoc Opstine Cajetina. Odmah po pocetku organizovanih aktivnosti pokazalo se veliko interesovanje kod dece za ovim sportom.

     Trenutno imamo oko 80 clanova od cega su 35 aktivni takmicari, a ostali su rekreativci, strucna lica i simpatizeri smucarskog trcanja. I pored veoma lose situacije sa opremom za smucarsko trcanje u prosloj sezoni ostvareni su veoma dobri rezultati na 7 takmicenja u Jugoslaviji i Bosni i Hercegovini. Osvojena je 21 medalja. Na Otvorenom Prvenstvu Jugoslavije je osvojeno 5 medalja. Uporedo sa takmicarskim aktivnostima Smucarski klub “Zlatibor” radi na razvijanju zdravog, kolektivnog, sportskog duha medju mladima a druzenja, rezultati i medalje najbolje svedoce o kvalitetu koji nastaje.
Za sezonu 2002-2003 planirano je ucesce takmicara na domacim i trkama Evropskog kupa za seniore i juniore, Balkanskom kupu za seniore, juniore i omladince, Olimpijadi Mladih za omladince kao i na par medjunarodnih trka za mladje kategorije.

     Smucarski klub “Zlatibor” organizuje tri takmicenja na Zlatiboru za zimsku sezonu 2002-2003.

     Skijasi pocetnici i deca uzivaju na blagim padinama Obudovice ili slicnim, a bolji skijasi ce se sigurno odluciti za odlazak na Tornik i neku od njegovih staza.
     Sportski centar "Tornik" je pre bombardovanja 1999. imao tri staze za slalom i veleslalom i stazu za super veleslalom.
Zicare koje su opsluzivale skijase bile su: Krnevo plandiste, Bandera i Bebi. Pored staza "Ribnica" (laka staza - prosecan pad 19 %), "Cigota" (srednja staza - prosecan pad 27%), "Tornik" (srednje teska staza - prosecan pad 28%), "Zmajevac" (teska staza - prosecan pad 39 %), postojala je i staza za trcanje na skijama. Danas, Sportski centar "Tornik" jos uvek nije u funkciji...

     U centralnom delu Zlatibora, na prostoru Tica polja, Vranjevine i Spomenika (iza hotela "Zelenkada"), nalaze se registrovane staze za smucarsko trcanje i biatlon, koje su medju najlepsima u Evropi zbog preglednosti i konfiguracije terena.
    U Murtenici postoji rezervna staza za smucarsko trcanje i biatlon, na kojoj se sneg zadrzava do maja.

     Prema jednom porodicnom dokumentu izvesni Hadzi Nikola Selak je 1750. godine bio prvi turista, koji je sagradio svoju kolibu u Vodicama. Kasnije, mnoge vazne licnosti su svoj odmor provodile na ovoj prelepoj planini ( knez Milos Obrenovic ).
     Za zvanicni pocetak turizma na Zlatiboru smatra se dolazak kralja Aleksandra Obrenovica na Kulasevac 1893.godine, kada je kraj i dobio svoje novo ime "Kraljeve Vode".
Pocetkom ovoga veka tu je bilo samo nekoliko privatnih vila uglavnom imucnijih Uzicana, a nakon 1927.godine, otvaranjem autobuske linije Uzice - Kraljeva Voda, pocelo se sa izgradnjom novih vila, restorana i gostionica sa sobama za izdavanje turistima.
     Uporedo sa Kraljevim Vodama razvijao se i Palisad, gde su objekte uglavnom gradili Beogradani. Zanimljiv je podatak, da je 1939. godine 1.960 domacih i stranih gostiju boravilo na Zlatiboru. Do drugog svetskog rata bilo je sagradjeno 34 turisticka objekta za odmor i oporavak.

    Preuzeto sa: http://www.zlatibor.rs/