Turistička destinacija Kopaonik, 2019

Ski Centri Srbija Kopaonik Turistička destinacija Kopaonik 2019

Turistička destinacija Kopaonik 2019

Turistička destinacija Kopaonik je već nekoliko decenija lider u turističkom razvoju planinskih destinacija Srbije, najpoznatija planinska destinacija i najpopularnije skijalište u Srbiji. Postojeći prirodni i antropogeni resursi na Kopaoniku daju mogućnost za razvoj celogodišnjei diversifikovane ponude turističkih proizvoda. Zbog međunarodnih sankcija koje su bile uvedene Srbiji i Kopaonik je osetio posledice pa se nije razvijao u skadu sa globalnim trendovima, što se odrazilo na konkurentnost na međunarodnom turističkom tržištu.

Iz sadržaja doktorskog rada: Analiza lanca vrednosti turističke destinacije Kopaonik
Autor: Goran Stefanović, Beograd 2019. Univerzitet Singidunom

S’obzirom da je Kopaonik prepoznat kao područje izuzetno povoljnih prirodnih karakteristika za razvoj turizma, uz povoljne klimatske karakteristike, konfiguraciju terena i svojom nadmorskom visinom, ima sve preduslove za razvoj kvalitetnog proizvoda skijanja i alternativnih zimskih proizvoda.Počeci Kopaonika datiraju od 1935. godine, sa pojavom prvih zaljubljenika u skijanje koji su dolazili vozom do Rudnice, a zatim volujskom zapregom i konjima uz pomoć meštana sela Lisina i Šipačina do Ravnog Kopaonika. Interesovanje je pokazala vojska koja gradi prvu žičaru 1961. godine marke Poma, a prekretnica u razvoju nastaje 1979. godine kada se dogodio zemljotres, pa se uključuje tadašnja vlada SR Srbije koja pokreće razvoj savremenog turističkog centra na ovoj planini, poverivši sve delatnosti i poslove razvoja“Generalexportu”. Od tada je Kopaonik usmeren na razvoj turizma kao vodeće privredne grane u regiji uz koju se razvijaju razne privredne delatnosti povezane sa njim. Rastom i modernizacijom turističkog centra, najviše je rasla poljoprivreda sa svim svojim granama. Sve zahtevniji i probirljiviji gosti doveli su do toga da su morali da se usvoje novi načini proizvodnje i nove vrste poljoprivrednih proizvoda. Kako poljoprivreda, tako i druge privredne delatnosti, našle su svoje mesto sa svim svojim inovacijama, aKopaonik postaje u pravom smislu reči turistička destinacija. Osamdesetih godina prošlog veka doživljava svoj procvat izgradnjom modernog zimskog ski centra i sve do 2009. godine društvena svojina je bila neprikosnovena, da bi pomenute godine sprovedena prva privatizacija na destinaciji prodajom hotela koji su bili u sastavu nekadašnjeg Generaleksporta, a tog momenta ICG-a. Kasnije je krenula privatizacija većine drugih društvenih ugostiteljskih objekata. U samom startu sve privatizacije su mnogo obećavale i dale veliki doprinos razvoju turizma, sve do pre dve godine kada se defitivno sinonim Kopaonika i nešto što je bilo prepoznatljivo širom sveta – “Konaci Sunčani Vrhovi” rasparčali pojedinačnom prodajom apartmana i lokala koji su u sastavu naselja. Svi objekti koji su privatizovani, gabaritno su povećani doziđivanjem i prodajom smeštajnih jedinica, tako da se stvorio nov tip objekta koji trenutno pravilnik o kategorizaciji i razvrstavanju objekata ne poznaje. Mali je broj pravih hotela koji su po pomenutom pravilniku jedinstvena celina, a da nemaju pored glavnog vlasnika još nekoliko vlasnika pojedinih delova. Interes za stvaranjem kapitala i brzim povraćajem uloženog je stvorilo takve probleme, a opet koji ne doprinose podizanju nivoa usluge na viši nivo, tako da ni turistička inspekcije ne može da pomogne, a sve teže i da uvede reda u ovoj delatnosti.

Problem postoji i u saradnji Nacionalnog Parka Kopaonik i nosioca razvoja turizma na destinaciji, a u budućnosti će tobiti još više izraženo i za sada će pobednik biti turizam gledano iz ugla izgradnje objekata koji će sve više ugrožavati prostor Nacionalnog parka. Najugroženiji je deo na potezu od hotela Putnik pa do Pajinog Presla, odnosno deo gde su skoncentrisani objekti za smeštaj i usluživanje hrane i pića. Treći bitan subjekat turističke destinacije je JP “Skijališta Srbije” koje sa pravom nosi epitet modernog ski centra, ali je neminovna delimična degradacija prirode zbog izgradnje ski staza i instalacija. Sada je, ne može se reći najbitniji činilac na destinaciji zbog uzročnoposledične veze sa hotelima, ali veoma bitan. Sve staze su pokrivene sistemima za veštačko osnežavanje koje crpe vodu iz nekoliko veštačkih akumulacija, a tri staze su pripremljene sa osvetljenjem za noćno skijanje. Takođe, brojni su letnji sadržaji koji su na raspolaganju gostima: zip line, tubing, bob na šinama, tricikli, montbike, avantura park i još mnogo drugih, koji daju doprinos većoj popunjenostiobjekata i poseti destinaciji. U mesecima posle zimske sezone: april, maj i jun i u mesecima posle letnje sezone: septembar, oktobar i novembar, pridaje se značaj razvoju kongresnog turizma. Prva kongresna sala na destinaciji je bila u Konacima i ona je zajedno sa pojedinim lokalima prodata od strane MK MR-a i izgubila je svoju funkciju, tako da trenutno postoje sale u hotelima “Grand”, “Putnik” i “Kraljevi Čardaci”, a poslednje spomenuti objekat ima jedini mogućnost da smesti na jednom mestu više od hiljadu učesnika. Kongresni turizam daje svoj doprinos vanpansionskoj potrošnji i najboljoj preporuci za individualnu posetu, ali istovremeno statistički posmatrano smanjuje prosečnu godišnju dužinu boravka gostiju na destinaciji.

Jedna od prognoza je da lokalna samouprava neće imati snage i stručnih kadrova da sprovede svoj deo obaveza, a tiče se infrastrukture, povraćaja sredstava koja se ubiraju na Kopaoniku, tako de će hoteli i skijalište morati mnogo toga rešavati sami kao i do sada.Izgradnjom gondola iz Jošaničke Banje, Vikend naselja i Brzeća, težište će se spustiti niže prema podnožju planine i Vikend naselju gde je u planu izgradnja sportskog centra sa fudbalskim terenima, kojih nije bilo na Kopaonika, jer nadmorska visina Kopaonika ne utiče povoljno na njihove pripreme. Dovršetak izgradnje započetih hotela i privlačenje stranih investitora za izgradnju novih još modernijih, u budućnosti će se uspostaviti još viši standardi u hotelskoj industriji. Sve pomenuto, mora da prati permanentno ulaganje u kadrove i to posebno u ljude koji su sa teritorije turističke destinacije, a i u prateće delatnosti koje su sekundarne i u službi turizma. Još uvek nije dovoljno iskorišćenakomparativna prednost postojanja turističke destinacije na prostoru Nacionalnog parka uz sve mogućnosti koje pruža.

Analizirajući anketu sprovedenu među posetiocima turističke destinacije Kopaonik, u kojoj je učešće uzelo najviše starosne dobi 19-39 godina života, muške populacije. Nivo obrazovanja je visok i većina anketiranih je po radnom statusu zaposlena. Zanimljivi su odgovori u delu koji je glavni motiv dolaska na destinaciju i sa ocenom pet su zabava i skijanje, zatim slede sa četvorkom prirodne lepote, preporuka i razne akcije u toku sezone. Sa trojkom su jedinstveni odmor i povoljne cene. Glavni resurs destinacije je sneg koji je uslov da zimske sezone budu uspešne, a skijanje kvalitetno i ukedno je preduslov za očuvanje brojnih biljnih vrsta i pojedinih reliktnih – runolist i kaćunak, koje se održavaju zahvaljujući što ranijem početku i što dužem trajanju zime. Kvalitetan sneg tokom zimskih meseci je garant dobro pripremljenih i kvalitetnih staza, koje su opet takve preduslov kvalitetnom skijanju. Turistička destinacija je poznata po zabavnom životu i zabavama do u sitne sate, tako da po tome postaje poznata u okruženju, pa veliki broj turista dolazi zbog skijanja i provoda. Nekada, u vreme razvoja TC Kopaonik, primedbe su bile nedostatak glamura, što je bila jedna od konstatacija u reklamnom filmu koji je snimljen 1990. godine u režiji “Geneksa”, u kome su ovekovečena ta vremena. Na pitanje “Kako ste saznali za turističku destinaciju Kopaonik”, većina ispitanika je odgovorila da je već bila, zatim preko turističkih agencija i prijatelja. Dobar je pokazatelj da postoje “gosti povratnici”, što potvrđuje da postoji kvalitetan proizvod stvoren na destinaciji i da se ide sigurnim putem u budućnost. Agencije imaju velikog uticaja prilikom prodaje pomenutih proizvoda i njihovom promocijom, tako da se o destinaciji zna širom sveta što doprinosi njenom rastu.Kopaonik je preuvođenja sankcija bivšoj Jugoslaviji bio na svetskoj turističkoj mapi,kako u katalozima, tako i u ponudi svetskih turoperatora – Thomsona i TUI-a, pa je njihovim uvođenjem oslonac bio na domaćim turistima sve do 2000. Godine, da bi posle toga počeo nov rast i prva privatizacija 2008. godine. Danas se turististička destinacija preporučuje od strane prijatelja, što je najjeftinija i najsigurnija preporuka i ujedno to je treći odgovor ispitanika na gore navedeno pitanje. Sajmovi takođe imaju veliku ulogu u njenoj promociji i pozicioniranju. Najveći broj odgovora na pitanje koliko su puta bili na destinaciji je bio – dva puta, pa tri puta. Još jedan pokazatelj da se ide u dobrom pravcu razvoja i da ima opravdanja dalje izgradnje novih objekata čime se šire smeštajni kapaciteti i sveukupna ugostiteljska ponuda.Ispitanici su sa – jako zadovoljan, ocenili: ljubaznost domaćina u smještajnom objektu,ljubaznost meštana, čistoću i izgled u ugostiteljskim objektimai bezbednost. Tradicionalna srpska domaćinska dobrodošlica je prisutna i na Kopaoniku, a sa puno potvrde bezbednost je na najvišem nivou i bez ekcesa u toku udarnih meseci, a i tokom cele godine. Sa ocenom zadovoljan su ocenjeni: kvalitet ski staza i ski instalacija, celokupan izgled turističke destinacije Kopaoniki informisanje o turističkoj ponudi destinacije. Uređenost ski staza nikada ne može biti idealna i uvek će zavisiti od više faktora. Celokupan izgled destinacije je dobio možda ocenu više, a razlog zašto je ne zaslužuje, je sve veća izgradnja koja izlazi iz okvira plana i preti da naruši prirodni planinski ambijent. Pored toga infrastruktura ne može da prati trenutno stanje, a tek vreme koje dolazi neće moći. Informacije o destinaciji su na zadovoljavajućem nivou, a manjkavost se ogleda u delu nejedinstvenog oglašavanja jer ne postoji jedinstveno telo koje bi vodilo taj deo na njoj. U pokušaju su aktivnosti turističke organizacije opštine Raška, ali je sve to nedovoljno. Na pitanje da li je potrebno izgraditi gondolu koja bi povezivala podnožje i ski centar svi ispitanici su odgovorili sa da. Osmdesetih godina prošlog veka je bilo u planu i projekti su bili urađeni za izgradnju tri gondola iz Jošaničke Banje, a deo smeštajnih kapaciteta bi bio u podnožju čime bi se zaštitio nacionalni park, ali od svega toga ništa nije urađeno. Takođe je planirano da se na mestu kopaoničkog sela Đorđevići od postojećih starih kuća obrazuje etno selo koje bi bilo ujedno i muzej na otvorenom, a meštanima su ponuđena sredstva za izgradnju novih kuća, čime bi se osigurao ostanak stanovništva u tom kraju. Na pitanje - kakav razvoj turizma je po Vama najbolji za turističku destinaciju Kopaonik, ponuđeni odgovori su bili:
     1. Izgraditi još novih objekata ugostiteljskog tipa da bi se povećao broj turista,
     2. Kontrolisani rast i sve u okviru održivog razvoja turizma,
     3. Ne treba ništa menjati, trenutno stanje je u redu.
Najviše ispitanika se opredelilo za prvi odgovor, a jedan od razloga je nedostatak raestorana i barova čiji broj ne prati rast smeštajnih kapaciteta iz jednog razlog jer je lakša izgradnja i prodaja smeštajnih jedinica u odnosu na lokale, a samim tim i brži povraćaj uloženog. To je pojava koja u budućnosti neće doneti ništa dobro sa svoje strane jer će biti mnogo vlasnika koji će se teško organizovati oko zajedničkog kreiranja novih proizvoda i samim tim učestvovati u stvaranju jedinstvenog brenda destinacije. Najčešće se koristi putni pravac preko Brusa, iako zna da bude ponekada zavejan tokom zimske sezone, ali veći deo autoputa koji posetioci destinacije koriste prilikom putovanja, daje prednost pomenutom putu. Pre dve decenije glavni prilaz je bio preko Jošaničke Banje, a prvi putni pravac tridesetih i godina posle drugog svetskog rata je bio preko Rudnice. Anketirani gosti su odgovorili sa – zadovoljanna pitanja koja se odnose na obeleženost i održavanje putnih pravaca, a što se tiče kapaciteta ski staza rečeno je da treba izgraditi još novih da bi se povećao njihov kapacitet, dok kapacitet ski instalacija zadovoljavai uređenost ski staza je dobra. Ocena odnosa cene i kvalitetaje dobila konačnu ocenu pet, što u mnogo čemu i zaslužuje.

Na osnovu dobijenih prosečnih ocena (tabela 82), ključnih faktora uspeha svake turističke destinacije i u skladu sa svim zaključcima u radu,nismo uspeli dokazati glavnu hipotezu rada, gde je turistička destinacija Kopaonik najbolja u regionu, međutim to ne znači da nije lider na pomenutom turističkom tržištu. Mnogo je drugih prednosti koje Kopaonik kao modernu turističku destinaciju postavlja na lidersko mesto, a one su sadržane u sekundarnim hipotezama, a najbitnije je jedinstvo svih privrednih subjekata na njoj.

✓ Svaki privredni subjekat na turističkoj destinaciji Kopaonik sa svojim lancom vrednosti doprinosi većem lancu aktivnosti i time stvara sistem vrednosti turističke destinacije Kopaonik.
✓ Partnerstvo privrednih subjekata turističke destinacije Kopaonik doprinosi većoj konkurentskoj prednosti iste i stvaranje novih i različitih aktivnosti koje će doprineti boljoj pozicioniranosti na regionalnom turističkom tržištu.

Kroz takvo jedinstvo i unapređenje lanca vrednosti svakog njenog subjekta, turistička destinacija Kopaonik dobija veću ocenu lanca vrednosti.

Ukratko, Kopaonik očekuje svetla budućnost uz permanentno ulaganje i brigu o gostima, gde bi prevladao osećaj da su svi dobrodošli, a ne samo da su ti koji ostavljaju novac. S’obzirom na složenost turizma kao delatnosti i kompleksnosti u vidu ponude, potrebno je uskladiti strategiju razvoja i politike razvoja od strane lokalne samouprave, gde treba izbeći razlike u viđenju razvoja destinacije u budućnosti. Takođe, izgradnja nove i unapređenje postojeće infrastrukture je imperativ, kako za lokalnu samoupravu, tako i za Republiku Srbiju.

Detaljnije...