Nacionalni park Kopaonik

Ski Centri Srbija Kopaonik Nacionalni park Kopaonik

Nacionalni park Kopaonik

Nacionalni park Kopaonik se nalazi u centralnom delu Republike Srbije. Zbog svojih prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je proglašen za nacionalni park. Nacionalni park Kopaonik obuhvata površinu od 11.810 hektara i po broju endemičnih vrsta predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta endemične flore Srbije.

Nacionalni park predstavlja, zakonom zaštićeni i tačno ograničen predeo koji se održava u prirodnom stanju. U njemu su zaštićeni životinjski i biljni svet, reljefi, erozivni, akumulacijski, glacijalni i drugi oblici prirodne retkosti. Prvi nacionalni park u svetu je u SAD - Yelowstone proglašen 1872.godine (država Wyoming). U Evropi je prvi ustanovljeni Nacionalni park - Engadin u Švajcarskoj 1909.godine. Za Nacionalni park u Srbiji proglašeni su: Fruška Gora, Tara, Kopaonik, Đerdap i Šar planina. (Detaljnije o Nac. parkovima Srbije...)

Prirodne odlike

Kopaonik se nalazi između reka Ibra i Sitnice na zapadu,Laba na jugoistoku, Jošanice i Kozničke reke na severu dok je istočna strana omeđena dolinom reke Rasine i Toplice.

Duboke kotline i klisure Kopaonika urezale su Barska i Lisinska reka na zapadnoj strani, Duboka i Brzećka reka na istočnoj strani, a Ciganska i Gobeljska reka na severnoj strani. I zajedno sa Samokovskom rekom, centralnom kopaoničkom vodenom arterijom, utiču na rasprostranjenje biljnog i životinjskog sveta i obeležavaju Kopaonik.

Kopaonik karakteriše raznovrsna geološka građa sa stenama različitog nastanka i starosti (serpentiniti, graniti, škriljci, mermeri, andeziti, krečnjaci).

Današnje oblike reljefa Kopaonika stvorili su, kroz dugi niz godina, procesi erozije i spiranja.

Klima Kopaonika obeležena je sa preko 200 sunčanih dana godišnje zbog čega i nosi naziv "planina sunca". Kopaonik se nalazi na prelazu primorske ka kontinentalnoj klimi. Južni položaj masiva, zaravnjenost i otvorenost terena sprečava dugotrajno zadržavanje oblačnosti nad planinom.Hladni i teži vazduh zadržava se u okolnim dolinama tako da zimske temperature nisu mnogo niske. Srednja godišnja temperatura Ravnog Kopaonika je 3,7 °C. Snegovi sa izvesnim odstupanjima padaju krajem novembra i traju do meseca maja , prosečno 180-230 dana godišnje.Padavine su u proseku veće od 1000 mm godišnje.

Rudna bogatstva podarila su ime Kopaoniku, gde se od najstarijih vremena kopala ruda. Vulkanska aktivnost i vreli mineralni rastopi su uzrokovali promene na stenama usled visokih temperatura i snažnih pritisaka. Tako je nastala "kopaonička rudna oblast" sa velikim brojem rudnika u kojima se mogu naći rude metala gvožđa, olova i cinka kao i retkih metala srebra i zlata i retkih minerala: volastonita, fluorita i azbesta.

Kopaonik nije izvorište velikih reka zbog relativno malih godišnjih padavina ali zato postoji gusta mreža malih površinskih tokova koji potiču od brojnih izvora sa cele površine ove planine, od kojih su neki sa hladnom vodom, neki su lekoviti sa povećanom radioaktivnošću i mineralizacijom vode.

Najpoznatiji izvori na Kopaoniku su: Marine vode, Krčmar voda, Pajino preslo, Javor česma, Kaznovske bačije.

- Na toku Samokovske reke, najveće vodene arterije Kopaonika, formiraju se mali vodopadi i bukovi, dok se na Zaplaninskoj reci formira višestepeni vodopad Jelovarnik u dužini od 80 metara.

- Kopaonik je poznat po interesantnim hidrološkim pojavama tresavama i pištevinama. Tresave nastaju kao posledica velikog isparenja mnogih potoka i bara i stare su preko 1000 godina. Najveća tresava na Kopaoniku je Jankova bara. Pištevine su prirodni zagati od busenaste trave u kojima se zadržava voda. Obično pištevine postaju tresave.

Na području Kopaonika nalazi se nekoliko urvinskih jezera. Najveće je Semeteško jezero, koje se nalazi na 900 mnv u ataru sela Semeteš ispod visa Orlovac. Semeteško jezero je kružnog oblika, prečnika 60m. Vodu dobija od podvodnih izvora, a manjim delom i od dva izvora iznad jezera. Podvodni izvori zaslužni su za to što je jezeru praktično nemoguće izmeriti dubinu, jer su oni toliko duboki i široki da praktično predstavljaju deo jezera.

Prosečna temperatura vode je 10°C, dok u julu i avgustu dostiže i 20°C. Na jezeru su se formirala tzv. "ploveća ostrva" na kojima ima rastinja. Prilikom duvanja vetra ostrva se kreću po jezeru, što predstavlja atrakciju poseticima jezera (vožnja po jezeru). Jezero je poribljeno sa šaranom, a "starosedeoci" su tritoni (Salamandra salamandra) - vrsta repatih vodozemaca iz porodice Salamandera sa slabo razvijenim nogama u našem narodu poznatiji kao daždevnjaci. Jugozapadno od Jošaničke banje nalaze se još dva urvinska jezera: Gornje (Dugačko) i Donje (Malo) jezero.

Od hidrotehničkih zahvata na Kopaoniku interesantan je Mijatovića jaz, koji je Dragoljub Mijatović iz sela Žutice prokopao 1929. godine, kao kanal za vodu (vadu) dužine 18 km. "Gejzir" hladne vode koji je nastao kao posledica hidrogeoloških istraživanja, stub je vode visine oko 5 metara.

Najpoznatije banje ovog područja su: Jošanička banja (t° 78°C), Lukovska banja (t°36°-56°C) i Kuršumlijska banja (t ° 38°-56°C) čije vode imaju izuzetno lekovita svojstva.

- Povoljni klimatski uslovi, raznovrsna geološka podloga, debeo snežni pokrivač uticali su na razvoj izuzetno bogatog i raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta tako da je Kopaonik postao pravi centar za istraživanja u nauci i praksi.

Prirodni spomenici

    Geomorfološki spomenici – kamene granitne figure: Lisičja stena, Pajin grob, Suvi vrh, Jankov breg, Babin grob, Visoki deo, Karaman – Vučak.
    Geomorfološki spomenici – tragovi pleistocenske glacijacije: Cirk Krčmar, Cirk Široki do, Cirk Velika Gobelja.
    Geološki spomenici : Velika stena, Velika Šiljača, Jelica, Žljeb, Gvozdac i Oštri krš.
    Hidrološki spomenici - izvori I vrela: Vrelo Duboko, Gejzir Gvozdac, izvor Marina voda, izvor Krčmar, vodopad Barska reka – vodopad Jelovarnik, Semeteško jezero.
    Hidrološki spomenici - strogo zaštićeni vodotoci slivova: Samokovska reka, Gobeljska reka, Barska reka, Brzeka reka, Duboka reka.

Fauna

Životinjski svet Kopaonika je dosta raznovrstan i od vremena od kada je Josif Pančić na Kopaoniku istraživao (pre 100 godina), se znatno promenio. U 19.veku na Kopaoniku je bilo medveda, risova, divokoza, tetreba, kuna, vidri...

Do današnjeg vremena na Kopaoniku ovih životinjskih vrsta više nema. Opstali su i tu žive: vuk, divlja svinja, srna, lisica, zec, lasica, tvor... Među prirodnim retkostima (pod zaštitom), preostali su: Suri orao (Aquila chrysaetos), Sivi soko (Falco peregrinus), Šumska sova (Strih aluco), Planinska ševa (Eremophila alpestris), Krstokljun (Loxia curvirostra), Sivi puh(Dryomys nitedula), Buljina (Bubo bubo), Divlja mačka (Felis silvestris), Živorodni gušter (Lacerta vivipara).

Najbrojnija preživela vrsta životinjskog sveta na Kopaoniku jesu ptice i to pretpostavlja se zato što nisu strogo vezane za vegetacione i klimatske zone. Naš poznati ornitolog Sergej Matvejev, svojim dugogodišnjim istraživanjima ptica Kopaonika, je ustanovio da se broj vrsta ptica povećao u zadnjih 100 godina. Danas na ovoj planini ima ukupno 148 različitih vrsta ptica!

Na hladnim i visokim delovima planine živi Sibirski skakavac. U bistrim planinskim vodama i brzacima živi Potočna pastrmka čija se brojnost znatno povećala poribljavanjem voda Kopaonika što je i bio jedan od prioritetnih zadataka NP Kopaonik. U toku su i istraživanja vezana za utvrđivanje brojnosti sisara na Kopaoniku koja NP Kopaonik radi zajedno sa stručnjacima Biološkog fakulteta u Beogradu.

Turizam

Zbog povoljne klime, broja sunčanih dana u godini, geomorfološke raznovrsnosti Kopaonik je izuzetno pogodan za razvoj turizma. Kopaonik pruža posetiocima – ljubiteljima prirode, uživanje i lepe doživljaje...

U okviru Nacionalnog parka izgrađen je prelep turistički centar sa sistemom žičara i skijaških terena za alpsko i nordijsko skijanje.

Vodite računa o pravilima ponašanja u nacionalnom parku, koja su istaknuta na ulazu. Nije dozvoljeno samovoljno kampovanje i loženje varte na mestimagde to nije predviđeno. Takođe nije dozvoljeno branje gljiva, lekovitog bilja, hvatanje životinja, ribolov bez odobrenja uprave nacionalnog parka.
Zgrada Uprave Nacionalnog parka Kopaonik se nalaziu samom turističkom centru.

Kopaonik - Mapa Nacionalnog parka

DOPISNICA - METOĐE - NP KOPAONIK

Lepota prirode i predanja

Nacionalni park Kopaonik - Gejzer, Metođe Metođe je jedno od najlepših i najmističnijih mesta Nacionalnog parka Kopaonik. Ovaj prirodni rezervat pod prvim stepenom zaštite obuhvata desnu dolinsku stranu Brzećke reke. Odlikuje ga više različitih zajednica šume smrče, bukve i jele, tu je stanište sivog sokola (Falco Peregrinus) i drugih retkih planinskih ptica. Mesto na kojem se nalaze ostaci starih napuštenih rudnika, čak iz predrimskog perioda, zanimljive stene, brojni izvori, potoci i gejzir! Zbog blage planinske klime i geološki povoljne podloge očuvala se raznovrsna i bujna vegetacija.

Kada smo se za Metođe raspitivali u hotelu "Junior" u Brzeću, od ljubaznog vodiča smo čuli da tura do Velikog Metođa - kako ga ovde nazivaju da bi ga razlikovali od Malog Metođa koje se nalazi u neposrednoj blizini Brzeća sa leve strane puta za Kopaonik - predstavlja relativno težu i dužu turu za planinare. Rečeno nam je da je Metođe i narodno svetilište lokalnog stanovništva koje se od davnina tu okuplja i ide do crkvice koja se nalazi na mestu gde iz kamene litice teče voda kojoj se pripisuju blagotvorna i isceliteljska svojstva. Vernici se poklanjaju sv. velikomučeniku Metodiju, jer su po predanju 3. jula 1504, na dan slave, kada se nije radilo, Turci prisilili rudare da uđu u okna i kopaju rudu. Istog dana u velikom nevremenu grom je zapalio rudnik, mnogi rudari su izginuli, pa je rudnik zatvoren.

Rekli su nam da se do Metođa mnogo brže može doći od velike desne krivine na 14. kilometru puta Brzeće - Kopaonik. Odlučili smo da odmah krenemo. Poseta ovakvom mestu nije se mogla ostaviti za sutra! Nisu nam smetali ni poslepodnevni sati, ni upozorenje da na Metođe ne treba ići po magli. Pošto smo parkirali automobil, krenuli smo pešice obeleženom stazom levo od pravca našeg dotadašnjeg kretanja. To je stari makadamski put koji se spušta od prevoja Jaram i koji počinje zelenom rampom. Posle šetnje kroz lepu šumu u najrazličitijim bojama jeseni, naša staza se spušta levo niz stranu preko doline potoka. Tu, pored potoka koji prolazi ispod mostića na putu i mnoštva izvora, pomislite da ćete krećući se nizbrdo, pored porušenog drveća koje kao da je neka lavina oborila, ali niko ne sme da ga dira, izgubiti u šumi. Ali ubrzo smo naišli na tablu s oznakama rezervata, pored koje su sto i klupe.

Obilazeći okolinu nailazimo na potok koji je svoj put probio kroz tunele napuštenog rudnika i sliva se niz blagu padinu putem kojim su nekad rudari ulazili u okno. Levo je put za "svetilište" udaljeno oko 1,5 kilometara, a desno je staza do gejzira koji se nalazi u blizini. Do centralne tačke rezervata možete, uz manje napora, doći i ako na mestu silaska u dolinu, nastavite pomenutim starim makadamskim putem. U tom slučaju trebaće vam oko 40 minuta, s tim što po prelasku dva potoka na raskrsnici Gvozdac, treba skrenuti levo i ići putem niz potok. Od te livade gde se nalazi više klupa i nastrešnica za odmor posetilaca, nakon oko 200 m nalazi se strelica koja pokazuje prelaz preko mosta za gejzir hladne vode.

Mlaz hladne vode iz gejzira koji je skriven u šumi i izgleda kao da je u zemlji pod lišćem neka vodovodna cev pukla pod pritiskom, stabilan je i dostiže visinu od oko pet metara. Uz snimak za uspomenu, nastavljamo ubrzano put do "svetilišta" do koga se stiže za 20-ak minuta kroz tamnu šumu smrče i jele. Tu tamu razbijaju predivna srebrnosiva stabla bukve i poneki javor. Na nekim delovima gde je ovladala bukva stabla dosežu 40 metara visine. Listovi bukvi polako pred zimu menjaju boju i iz žute prelaze u jarkocrvenu da bi pred pad na tlo postali bakarni. Utisak koji smo imali pred drevnim svetilištem u steni sa izvorom vode, koje se nalazi na oko 1.540 metara nadmorske visine, izuzetan je i ličan. Vratili smo se istom stazom uzbrdo, a ukoliko bi se pešačilo iz turističkog naselja na Kopaoniku staza vodi od početnih stanica ski liftova Ledenice i Gvozdac, i obeležena je kao Kopaonička transferzala - istočni deo, koja polazi od planinarskog doma PSD "Kopaonik".

Ljudi iz NP Kopaonik, od kojih smo sutradan dobili vrlo dobar Vodič po Kopaoniku, ističu da je Metođe, uz izuzetnost prirode i najznačajnije sakralno mesto na planini. Odlazimo s Metođa, otkrivši sasvim novi i originalan rezervat koji spaja lepotu prirode i predanja planine koju su nikada zvali Srebrnom, a danas Sunčanom skijaškom mekom. U glavi i u ušima nam se, uz predivne slike i senzacije s Metođa, pojavljuju i reči iz Pančićeve poruke upućene omladini - da će tek dubokim upoznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje pokazati koliko vole i poštuju svoju otadžbinu. Savo Đurđić

Izvor: danas.rs 24.10.2007.

Galerija slika

Srodne strane

TEME