Više volim Jureka, od bureka

Istorija Istorija Zimskih Olimpijskih Igra Više volim Jureka, od bureka

Više volim Jureka, od bureka

     Zimske olimpijske igre, Sarajevo 1984 - SEĆANJA
     „Više volim Jureka, od bureka!” Transparent sa ovim natpisom, sasvim neočekivano pojavio se na Skenderiji, tog 14. februara 1984. na najbolji način je odslikao, šta je o njemu tada mislila nekadašnja zajednička država. Samo jedna trka bila je dovoljna da Jure Franko osvoji srca svih ljudi u bivšoj Jugoslaviji i za to na originalan način bude nagrađen parolom, svojstvenom za čuveni sarajevski humor.
     Tog dana Jure Franko je u dve vožnje veleslaloma na stazi „Štinji do“ na Bjelašnici, za ukupno 23 sekunde bio slabiji od Švajcarca Maksa Julena, što mu je donelo srebrnu medalju, prvu, koju je nekadašnja velika država osvojila na Zimskim olimpijskim igrama.

Posle evo više od četvrt veka, Franko je doputovao u Beograd, kako bi na 39. Generalnoj skupštini Evropskog olimpijskog komiteta, pomogao Sarajevu u borbi za dobijanje organizacije zimskog EJOF 2015., što je bila prilika da se podsetimo lepih uspomena.

Kako to da baš vi podržite organizaciju Sarajeva za EJOF 2015.?

– Čim su mi se prijatelji iz Sarajeva obratili, odmah sam, sa zadovoljstvom, prihvatio da im pomognem. Jednostavno sa Sarajevom imam posebnu emotivnu vezu, jer kao što većina zna, tamo sam ostvario najveći uspeh u karijeri. Međutim, Sarajevo nije jedino, jer osećam emotivnu vezu sa celom bivšom Jugoslavijom, bilo da sam na moru u Dalmaciji, bilo u Beogradu, jer gde god da se nađem, ljudi me prepoznaju, što mi sigurno prija – istakao je Franko.

Samo emocija?

– Ne samo emocija, jer kada se osećanja ostave na stranu i kada se stvari pogledaju hladne glave, Sarajevo ima najkvalitetniju ponudu i siguran sam najrealniju ponudu. Ipak ne znam da li će to biti dovoljno za pobedu, jer kod glasanja uvek postoji problem podele na istok i zapad, a ako ovoga puta to izostane, verujem da će Sarajevo pobediti.

Možete li još jednom da nas podsetite na taj istorijski trenutak?

– Sećam se da se od nas jednostavno očekivala medalja. Bili smo najjači deo jugoslovenske selekcije i da niko od skijaša nije osvojio medalju, postali bismo prva zemlja, koja kao domaćin Zimskih olimpijskih igara nije osvojila nijednu medalju. Iako se od jednog skijaša najviše očekivalo (Bojana Križaja prim. aut.), meni je pošlo za rukom da se radujem medalji.

U nekoliko retkih slučajeva (Tina Maze, Jure Košir) ni u Sloveniji ne cvetaju ruže u skijanju?

     – Nekada je sve bilo mnogo drugačije. Imali smo veliku podršku države, što sada nije slučaj, jer je osim što je lep i naporan, skijanje jako skup sport i bez prave pomoći, talenti ne mogu postati vrhunski takmičari. Takođe, nekada je decu mnogo više interesovalo skijanje nego danas. Sećam se kada sam počinjao, da je nas mnogo skijalo i tada smo svi imali cilj da se takmičimo u Svetskom kupu i na ZOI. Sada je mnogo drugačije, jer klinci imaju druga interesovanja, zbog ne treba da čudi što je recimo jedne godine u celoj regiji Gorenjske bilo je samo dvoje novih skijaša. Izgubila se baza i jako je teško naći kvalitetne takmičare, koji mogu da postignu značajnije rezultate.

     Kao što je nekada za tili čas ušao u srca svih stanovnika zemlje na brdovitom Balkanu, zasigurno je Jure Franko tamo i ostao.

     Tekst preuzet sa: www.zurnal.rs     Autor: Srđan Džombić