Sećanje slovenačkih skijaških asova na ZOI Sarajevo, 38 godina posle

Istorija Istorija Zimskih Olimpijskih Igra Sećanje slovenačkih skijaških asova na ZOI Sarajevo, 38 godina posle

Sećanje slovenačkih skijaških asova na ZOI Sarajevo, 38 godina posle

Olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine posebno su uticale na popularnost zimskih sportova u Jugoslaviji.
„Ljudi u bivšoj Jugi se i dalje sećaju kako je to bilo", kaže slovenački skijaš Jure Košir.

„Imao sam 12 godina i dobro se sećam svega. To je za celu državu bio strašan ponos zato što je nešto tako veliko održano u Jugoslaviji", dodaje.

Sarajevo je tada, kažu, bilo centar sveta. Šezdesetak hiljada ljudi prisustvovalo je otvaranju na stadionu Koševo, Križaj je polagao zakletvu - i malo se zbunio, zaboravivši deo teksta - a sneg je pao baš kada treba, u poslednji čas. Legenda kaže i da su taksisti znali da goste iz sveta voze besplatno, da je grad bio ulickan, a da su stanovnici Sarajeva strance upoznavali sa ćevapima, baklavama i kavom. Maskota Vučko, kome je glas u jednoj reklami pozajmio pevač Zdravko Čolić, bio je tih dana najredovniji gost svih televizija, novina i ulica širom zemlje.

„Sa setom i uzdahom prisetiće se Sarajlije, a zasigurno i brojni poštovaoci nekadašnje Jugoslavije, onog prelepog osmofebruarskog dana od pre dve decenije, kada je Sarajevo bilo anđeoski grad, a Jugoslavija još arkadijevska zemlja", pisala je Politika 2004. godine.

„Podalje od te svečarske atmosfere, poput Kronovog brežuljka u Olimpiji, stajale su i dve planine-lepotice Jahorina i Bjelašnica i dva lepotana Igman i Trebević, zaokružujući sa sportskim hramovima Zetre i Skenderije bajkoviti prizor kakav se valjda viđa samo jednom".

A da će Sarajevo biti domaćin ZOI objavljeno je davnog 18. maja 1978. godine. Glavni grad Bosne i Hercegovine tada je za samo tri glasa pobedila japanski Saporo, dok je treći bio švedski Geterborg. Bile su to prve Zimske olimpijske igre u nekoj socijalističkoj zemlji.

„Slušao sam tada starije, malo su se bojali kako će sve biti organizovano, ali je na kraju to bila veoma pozitivna priča za sve", navodi Jure Košir.
„Moji roditelji su, na primer, vozom išli za Sarajevo da bi gledali takmičenje u spustu".
Seća se, kaže, kao juče trenutka kada je Franko osvojio medalju.
„Bili smo tada još u skijaškom klubu Kranjska Gora i sećam se sobe jednog hotela u kojem smo gledali i veselja posle osvojene medalje", navodi.
„To je tada bila naučna fantastika, da osvojimo medalju u skijanju je isto kao i da je Jamajka osvojila", dodaje.

Skijaški skakaič Primpž Ulaga takođe navodi da su Olimpijske igre u Sarajevu bile „nešto jedinstveno".
„Sve je i dalje bilo novo, skijaška kultura nije bila razvijena kao u velikim zemljama na Alpima. Teško je bilo očekivati da će medalja doći, a posle toga se sve promenilo".
„Križaj je bio blizu bronze i na ZOI u Solt Lejk Sitiju 1980, pa Sarajevo, Kalgari i tako to ide generacijski.
„U Sloveniji su sada medalje sasvim normalne, ali smo krenuli od nule i ta prva medalja iz Sarajeva će uvek biti nešto posebno", navodi.