I Zimske Olimpijske igre
1924 Shamonix, Francuska

     6 sportova (Skijanje, Brzo klizanje, Karling, Hokej, Umetn. klizanje, Bob)
    16 disciplina
    16 država učesnica

     Prve Igre održane su kao „Međunarodna zimska sportska nedelja″», a naziv Zimske olimpijske Igre dobile su 1925. na Kongresu MOK u Pragu.
     Protivnici organizovanja Igara bile su skandinavske zemlje koje su želele da sačuvaju ekskluzivnost „Nordijskih igara″ (održavale se od 1901), pa je MOK zimske sportove uvodio u program Letnjih igara. Umetničko klizanje debitovalo je u Londonu 1908, a hokej u Antverpenu 1920.
     Prvi zimski olimpijski šampion bio je Amerikanac Čarls Džutrou (brzo klizanje, 500 m). Hokejaši Kanade pobedili su u svih pet utakmica sa gol razlikom 110:3.
     Jugoslavija (kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca) učestvuje na Igrama sa četvoricom predstavnika u skijaškom trčanju (kros kontri). Najbolji plasman ostvario je Švigelj 32. mestom na 18 km.

II Zimske Olimpijske igre
1928 St.Moritz, Švajcarska

      4 sporta
    14 disciplina
    25 država učesnica

     Na Igrama u Sent Moricu prvi put održano je takmičenje u skeletonu (demonstraciono), vrsti sankanju u kojem sportisti leže glavom napred.
     Junakinja Igara bila je 15–godišnja Norvežanka Sonja Heni koja je trijumfovala u umetničkom klizanju i pune 74 godine bila najmlađa olimpijska pobednica. Kasnije napravila je veliku filmsku karijeru.
     Norvežanin Klas Tunberg trima zlatnim medaljama iz Šamonija dodao je još dve. U hokeju ubedljivo dominiraju Kanađani. Odigrali su tri utakmice i zabeležili gol razliku 38:0.
     Jugoslavija učestvuje sa šestoricom takmičara, opet samo u kros kontriju. Najbolji plasman ostvario je Janša zauzevši 28. mesto u trci na 18 km.

III Zimske Olimpijske igre
1932 Lake Placid  SAD

      4 sporta
    14 disciplina
    17 država učesnica

Edi Igan (SAD) osvojivši zlatnu medalju u bobu postao je prvi i dosad jedini sportista koji je na Letnjim i Zimskim igrama osvojio zlatne medalje. Letnje „zlato″ osvojio je 1920. u Antverpenu pobedivši u poluteškoj kategoriji u boksu.
     Šveđanin Gilis Grafstrem pokušao je da četvrti put uzastopno trijumfuje u umetničkom klizanju (prva pobeda 1920. na Letnjnim igrama), ali je osvojio samo „srebro“. Sonja Heni (Norveška) odbranila je zlatnu medalju u umetničkom klizanju.
     Jugoslavija odlukom JOK-a, prvi put ne učestvuje na Igrama zbog velikih troškova putovanja u SAD.

IV Zimske Olimpijske igre
1936 Garmisch, Nemačka

      4 sporta
    17 disciplina
    28 država učesnica

    Prvi put na programu je i alpsko smučanje i – prvi skandal. MOK je zabranio učešće instruktorima skijanja jer su profesionalci, pa su Austrijanci i Švajcarci bojkotovali alpske discipline.
    Sonja Heni (Norveška) treći put uzastopno pobedila je u umetničkom klizanju, njen zemljak Birger Rud postao je prvi olimpijac koji je odbranio zlatnu medalju u skokovima, a najveća senzacija bio je trijumf hokejaša V. Britanije nad Kanadom (2:1). Tajna je u tome što je 12 od 13 Britanaca živelo i igralo u Kanadi.
     Jugoslaviju predstavlja 17 takmičara. Najbolji plasman ostvario je Franc Smolej 10. mestom u trci na 50 km, a ponovila ga je i štafeta 4 x 10 km. Ti plasmani nadmašeni su tek 1968.

V Zimske Olimpijske igre
1948 St.Moritz, Švajcarska

      4 sporta
    22 disciplina
    28 država učesnica

    Igre 1940. i 1944. nisu održane zbog rata, a za Sen Moric, prvi grad koji je drugi put bio domaćin Igara pozive nisu dobile Nemačka i Japan zbog ratnih „zasluga″. Najuspešnije zemlje bile su Švedska, Norveška i Švajcarska koje nisu učestvovale u ratu.
     Iz SAD došle su dve ekipe hokejaških asocijacija (AAU i AHA) i prouzrokovale sukob između MOK i domaćina. MOK je priznavao Američku amatersku uniju, a Švajcarski su dozvolili ekipi AHA da se takmiči. Epilog: turnir je priznat, ali bez rezultata Amerikanaca koji su bili četvrti.
     Jugoslaviju predstavlja 17 takmičara (alpinci, trkači, skakači) a najbolje plasmane postigli su trkači na 50 km: Knific 14, Smolej 15. i Kordež 16.

VI Zimske Olimpijske igre
1952 Oslo, Norveška

      4 sporta
    22 disciplina
    30 država učesnica

    Prvi put za zimske igre upaljena je olimpijska vatra, ali nije doneta iz Grčke već je zapaljena na štednjaku u rodnoj kući Sondrea Nordhajma, utemeljivača modernog skijanja, posebno skokova. Isti ritual ponovljen je 1960. (Skvo Veli) i 1994. (Lilehamer).
    Norvežanin Stejn Erikson je prvi pobednik u alpskom smučanju koji nije iz alpskih zemalja. Prvi put održana su trkačka takmičenja za žene.
    Jugoslavija je u Oslu imala samo šestoro takmičara, a najbolji plasman postigao je Janko Štefe 13. mestom u spustu i to je bio dotad najbolji plasman naših alpinaca. U ekipi su prvi put i sportiskinje (Nada Birko 14. a Angela Kordež 16. na 10 km).

VII Zimske Olimpijske igre
1956 Cortina d'Ampezzo, Italija

      4 sporta
    24 disciplina
    32  država učesnica

    Prvi put na Igrama učestvuje SSSR i osvaja najviše medalja, uključujući i „zlato″ u hokeju pobedom nad neprikosnovenim Kanađanima.
     Prvi put takmičenja sa Zimskih igara prenosila je TV. Prvi put jedan alpinac pobedio je u sve tri discipline (spust, slalom i veleslalom). Poslednji put umetničko klizanje održano je na otvorenom klizalištu.
     Prvi put jednu medalju u trčanju na smučkama osvojio je takmičar koji nije došao iz skandinavskih zemalja. Bio je to Pavel Kolčin (SSSR).
     Jugoslavija je učestvovala sa 16 takmičara (alpsko smučanje, trčanje i skokovi) a najbolji plasman postigla je ženska štafeta 3 x 5 km (Belaj, Vodenlič, Birko) zauzevši 9. mesto.

VIII Zimske Olimpijske igre
1960 Valley, Ca. SAD

      4 sporta
    27 disciplina
    30 država učesnica

    Posle 36 godina na Igre se vraća bijatlon, a prvi put nisu održana takmičenja u bobu jer su Amerikanci odbili da sagrade bob stazu.
     Prvi put u brzom klizanju takmičile su se i žene. Otvaranje i zatvaranje Igara režirao je Volt Dizni. Jevgenij Grišin (SSSR) odbranio je olimpijske titule u brzom klizanju na 500 i 1.500 m iz 1956. Finski veteran Veiko Hakulinen (kros kontri) svoje treće Igre završava sa tri medalje (1, 1, 1).
     Jugoslavija drugi put propušta zimske igre u SAD (prvi put 1932. u Lejk Plesidu) zbog visokih troškova i malih izgleda za dobre plasmane.

IX Zimske Olimpijske igre
1964 Innsbruck, Austrija

      6 sportova
    34 disciplina
    36 država učesnica

    Nedostatak snega primorao je organizatore na velike napore. Uz pomoć vojske 40.000 kubnih metara snega i 20.000 ledenih blokova (za bob i sankanje) prebačeno je na olimpijska borilišta.
     Prvi put dve Nemačke učestvuju sa zajedničkim timom. Sestre Kristina i Marijela Goačel (Francuska) zabeležile su dvostruke pobede u slalolomu i veleslalomu. Tri zlatne medalje u kros kontriju osvojila je Klavdija Bojarski (SSSR). Norvežanin Siksten Jernberg (trčanje) završio je karijeru sa 9 medalja (4, 3, 2).
     Jugoslavija učestvuje sa 14 individualaca (bez značajnijih uspeha) i, prvi put, u hokeju (tri pobede, jedan „remi″, tri poraza), ukupno 31 takmičarem.

X Zimske Olimpijske igre
1968 Grenoble, Francuska

      6 sportova
    35 disciplina
    36 država učesnica

     Prvi put sportisti DR Nemačke nastupili su samostalno i osvojili pet medalja (1, 2, 2).
     Francuz Žan Klod Kili pobedio je u slalomu tek pošto je Austrijanac Karl Šranc diskvalifikovan. Pre toga je Šranc ponovio svoju vožnju, jer se žalio da mu je nepoznato lice preseklo put, i zauzeo prvo mesto. Apelacioni žiri prihvatio je žalbu Francuza i diskalifikovalo Austrijanca.
     U sankanju došlo je do neobične diskvalifikacije. Tri istočne Nemice koje su osvojile 1, 2. i 4. mesto diskvalifikovane su zbog grejanja klizaljki na sankama.
     Jugoslavija učestvuje sa 12 pojedinaca u alpskom smučanju, trčanju i skokovima i hokejaškim timom, koji je pobedio u „B″ grupi i osvojio ukupno deveto mesto. Devetim mestom na velikoj skakaonici Zajc je nadmašio Smolejev plasman iz 1936.

XI Zimske Olimpijske igre
1972 Sapporo, Japan

     6 sportova
    35 disciplina
    35 država učesnica

     Prvi put Igre su održane van Evrope i SAD.
     Prvi put položena je zakletva u ime sudija i ostalih zvaničnika.
     Galina Kulakova (SSSR) pobedila je u sve tri discipline smučarskog trčanja.
     Jednom od najboljih smučara svih vremena Austrijancu Karlu Šrancu MOK je zabranio učešće zbog kršenja amaterskih principa.
     Japan je prvi put osvojio „zlato″ na zimskim igrama trostrukom pobedom na 70-metarskoj skakaonici: 1. Kasaja, 2. Kono, 3. Aoiči.
     Jugoslavija je učestvovala sa 4 skakača (Zajc ostao u Moskvi zbog bolesti), po jednim alpincem i kombinatorcem i hokejaškom reprezentacijom (26 takmičara). Najbolji plasman ostvario Pudgar devetim mestom na velikoj skakaonici.

XII Zimske Olimpijske igre
1976 Innsbruck, Austria

      6 sportova
    37 disciplina
    37 država učesnica

    Igre je dobio Denver (SAD) ali ih je otkazao 1974. zbog protivljenja javnosti, pa je uskočio Inzbruk, dvanaest godina pošto je organizovao prve Igre.
     Najviše medalja osvojila je Tatjana Averina (SSSR) sa dve zlatne i dve bronzane u brzom klizanju, ali uspešnija je alpinka Rozi Mitermajer kojoj je treće „zlato″ izmaklo za 12 stotinki.
     Prvi put na igrama takmičili su se i plesni parovi. SSSR je osvojio četvrti put uzastopno prvo mesto u hokeju.
     Jugoslavija je sa 29 takmičara učestvovala u alpskom smučanju (debitovao je Bojan Križaj 18. mestom u slalomu) trčanju i hokeju (3. mesto u „B″ grupi, 11. ukupno).

XIII Zimske Olimpijske igre
1980 Lake Placid,  SAD

      6 sportova
    38 disciplina
    37 država učesnica

     Prvi put na Igrama korišćene su mašine za proizvodnju veštačkog snega.
     Nikolaj Zamjatov (SSSR) osvojio je tri „zlata″ u trčanju, Ingemar Stenmark (Švedska) pobedio je u slalomu i veleslalomu, a Hani Vencel donela je Lihtenštajnu dva prva mesta i jedno drugo u alpskom smučanju, Aleksandar Tihonov četvrti put osvojio je „zlato″ u bijatlonu na Zimskim igrama.
     Jugoslavija je učestvovala sa 15 takmičara u alpskom smučanju, skokovima i prvi put u umetničkom klizanju (debituje Dubravčićeva) i bijatlonu (Burger), a najbolji plasman „plavih″ na dotadašnjim zimskim igrama ostvario je Bojan Križaj 4. mestom u slalomu. Medalja mu je izmakla za dve stotinke.

XIV Zimske Olimpijske igre
1984 Sarajevo, SFR Jugoslavija

      6 sportova
    39 disciplina
    49 država učesnica

Ovo su prve Igre koje su održane u mandatu Huana Antonija Samarana, predsednika MOK.
     Prvi put DR Nemačka je osvojila najviše medalja.
     Jedina žena koja je učestvovala na šest Igara Finkinja Marja-Liza Hamelainen (docnije Kirvesnijemi) osvojila je tri „zlata″ i jednu „bronzu″. Blizanci Stiv i Fil Mer (SAD) osvojili su prvo i drugo mesto u slalomu, američki klizački par Džejn Torvil i Kristofer Din ulaze u istoriju sa Ravelovim „Bolerom″.
     SFR Jugoslavija kao domaćin imala je veliku ekipu - 72 takmilara (debi u brzom klizanju, bobu, sankanju i umetničkom klizanju za muškarce) uključujući i hokejaše. Prvu medalju za Jugoslaviju na Zimskim igrama osvojio je drugim mestom u veleslalomu Jure Franko 14. februara, a Križaj je ponovo ostao bez očekivanog trofeja.

XV Zimske Olimpijske igre
1988 Calgary, Kanada

      6 sportova
    46 disciplina
    57 država učesnica

    Prvi put igre su trajale 16 dana, prvi put održana su takmičenja u superveleslalomu i ekipna takmičenja u skokovima i nordijskoj kombinaciji.
     Prvi put brzo klizanje održano je pod krovom.
     Alberto Tomba (Italija) osvojio je prva mesta u slalomu i veleslalomu.
     Jugoslaviju su (poslednje učešće SFRJ na ZOI) predstavljala 22 takmičara i postigla dotad najveći uspeh osvojivši tri medalje. Srebrne medalje osvojili su Mateja Svet u slalomu i muška ekipa (Debelak, Tepeš, Ulaga, Zupan) u skokovima. Bronzanu medalju osvojio je Matjaž Debelak u skokovima sa 90-metarske skakaonice.
     Križaj je završio olimpijsku karijeru odustavši od takmičenja jer je na treningu naleteo na jednu smučarku.

XVI Zimske Olimpijske igre
1992 Albertville, Francuska

      6 sportova  -  Bob, Biatlon, Sankanje, Skijanje, Klizanje, Hokej
    61 disciplina
    67 država učesnica

     Nove discipline su brzo klizanje na kratkim stazama, skijanje slobodnim stilom i ženski bijatlon, a u program je vraćen i karling (bio na Prvim igrama 1924). Umesto SSSR učestvovala je ekipa ZND (baltičke zemlje su se takmičile odvojeno), prvi put su se pojavile Slovenija i Hrvatska.
     Finski skakač Toni Niminen postao je najmlađi osvajač zlatne olimpijske medalje u muškoj konkurenciji. Imao je 16 godina i 259 dana. Norveškii trkač Dale osvojio je tri „zlata″, ali je njegov zemljak Ulvang bio uspešniji jer je imao „srebro″ više.
    Jugoslavija je treći put propustila Zimske olimpijske igre (prvi put 1932. u Lejk Plesidu, drugi put 1960. u Skvo Veliju, zbog visokih troškova putovanja i slabih izgleda za dobre plasmane), ovog puta zbog sankcija zbog kojih naši takmičari nisu imali dovoljno prilika da ispune norme.

XVII Zimske Olimpijske igre
1994 Lillehammer, Norveška

    7 grana
    _ disciplina
    67 država učesnica

    Igre su održane samo posle dve godine da bi se razdvojile letnje i zimske Olimpijade.
     Italijanka Manuela di Čenta osvojila je medalje u svih pet trkačkih disciplina (2, 2, 1), Švajcarkinja Freni Šnajder je u alpskom smučanju kompletirala je zbirku medalja (1, 1, 1), a Kanađanka Mirijam Bedard pobedila je u obe discipline bijatlona.
     Norveški klizač Johan Olaf Kos, danas član MOK, do tri pobede u brzom klizanju došao je uz tri svetska rekorda.
     Jugoslavija je treći put propustila Zimske olimpijske igre (prvi put 1932. u Lejk Plesidu, drugi put 1960. u Skvo Veliju, zbog visokih troškova putovanja i slabih izgleda za dobre plasmane), ovog puta zbog sankcija zbog kojih naši takmičari nisu imali dovoljno prilika da ispune norme.

XVIII Zimske Olimpijske igre
1998 Nagano, Japan

      8 grana
    68 disciplina
    72 država učesnica
    2 takmičara iz SR Jugoslavije

   *Snowboard postala nova olimpijska grana sporta
   *Karling ponovo zvanični olimpijski sport posle 5 demonstracionih nastupa.
   *Ženski hokej na ledu prvi put zvanično igran na olimpijadi.
   *Prvo učešće SR Jugoslavije, zahvaljujući „vajld kartama″ MOK, ali bez značajnijih dometa.
     - Mirjana Granzov (1978)
     - Marko Đorćević (1978)

XIX Zimske Olimpijske igre
2002 Salt Lake, SAD
8-24 Februar 2002

     7 sportova
   78 disciplina
   77 država učesnica

    Među 2526 takmičara bilo je i 7 tačmičara iz SR Jugosavije i to: Alpski smučari Jelena Lolović i Marko Đorđević kao i posada boba četvoroseda na čelu sa pilotom Borisom Rađenovićem.

     SAD su četvrti put organizovale Zimske igre (Lejk Plesid 1932. i 1980, Skvo Veli 1960). U program je vraćen skeleton, a u bobu takmičile su se prvi put i žene.
   Naj uspešniji takmičari su norvežanin Ole Ejnar Bjornladen sa 4 zlatne medalje u biatlon disciplinama, kao i hrvatica Janica Kostelić sa 3 zlatne i 1 srebrnom medaljom u svim disciplinama alpskog smučanja, izuzev spusta.
    Prvi put su organizovani turniri u hokeju na ledu za žene, kao i takmičenje u bobu-dvosedu za žene.
    Prvi put u istoriji su dodeljene dve zlatne medalje (u umetničkom klizanju)
     Prvi put na Zimskim igrama zlatne medalje su osvojili crni sportisti: Voneta Flauers (bob) i Džerom Iginla (hokej), kao i Kina i Australija.

XX Zimske Olimpijske igre
2006 Torino, Italija
4-19 Februar 2006

      7 grana
    15 sportova
    84 disciplina
    80 država učesnica
    6 takmičara iz SCG (Srbije i Crne Gore)

     Olimpijski sportovi:
7 Olimpijskih sportskih grana sadrže 15 sportova:
1.Biathlon
2.Bobsleigh (Bobsleigh i Skeleton)
3.Curling
4.Ice Hockey
5.Skating (Figure Skating, Speed Skating, Short Track Speed Skating)
6.Ski (Nordic Combined, Freestyle Skiing, Ski Jumping, Alpine Skiing, Cross-country Skiing, Snowboard)
7.Luge

      Norveška, najuspešnija zemlja u istoriji „belih olimpijada” i branilac titule najuspešnije zemlje na prethodnim igrama pala je na 13 mesto, istina sa 19 trofeja, ali samo dva zlatna.
     Najuspešniji učesnik je Hjun So An (Republika Koreja) u šort treku, ali s obzirom na tradiciju i kvalitet bijatlona junak igara je 30-godišnji Nemac Mihael Grajs, koji je osvojio tri zlatne medalje.
     Najveći broj medalja – 5 osvojila je u brzom klizanju Kanađanka Sindi Klasen – 5, ali samo jednu zlatnu i po dve srebrne i bronzane. OD Torina najstariji olimpijski šampion na snegu i ledu je 40-godišnji takmičar u skeletonu Kanađanin Daf Gibson, a najstariji osvajač medalje 55-godišnji Amerikanac Skot Bred (karling, „bronza” ekipno).
     Igre u Torinu pamtiće se i po neuspesima favorita, pogotovo u alpskom smučanju, velikoj poseti olimpijskim borilištima (prodato više od 900.000 ulaznica) i tv prenosima u više od 160 zemalja sveta.
     Prvi put na Zimskim igrama naši sportisti takmičili su se kao reprezentativci SCG.

XXI Zimske Olimpijske igre
2010 Vankuver, Kanada

      7 grana
    15 sportova
    86 disciplina
    82 država učesnica

     Kanada je drugi put organizovala Zimske olimpijske igre (prve održane u Kalgariju 1988) i oborila sve rekorde, od broja sportova i disciplina do broja učesnika – zemalja i sportista.
     Domaći teren i podršku navijača kandski sportisti iskoristili su na najbolji način i osvojili prvo mesto među zemljama osvajačima medalja zahvaljući najvećem broju zlatnih trofej a – 14.
     Veliki neuspeh doživela je Rusija, domaćin narednih Igara u Sočiju 2014. godine, zauzevši tek 11. mesto sa ukupno 15 trofeja i samo tri zlatna.
     Najuspešniji učesnik Igara bila je Marit Bjorgen (Norveška) sa pet medalja u kros kantriju – tri zlatne i po jedna srebrna i bronzana.
    Prvi put na zimskim olimpijskim igrama učestvovala je Srbija (na prošlim Igrama u Torinu učestvovali su reprezentativci SCG, a na prethodnim Jugoslavije) sa 10 sportista u četiri sporta – alpskom skijanju, nordijskom skijanju, bijatlonu i bobu, a najbolji plasman – 18. mesto zabeležio je bob četvorosed.

Naerdne:
XXII Zimske Olimpijske igre
2014 Soči, Rusija