Skijanje po dubokom snegu

Saveti Ski škola Skijanje po dubokom snegu

Skijanje po dubokom snegu

Omiljeni način skijanja za sve koji su davno savladali tehniku skijanja na uređenim stazama, kai i za sve kojima je dosta skijanja po izvoženim stazama i skijanja po velikoj gužvi.
Sloboda, neugažen snijeg, netaknuta priroda... glavna su obilježja "Freeridea", ali OPREZ, nekima je to bilo posljednje skijanje!

Skijanje po dubokom snegu je isto kao i vožnja po grbama te po izvoženom snegu, zadnji ispit znanja za jednog skijaša. Kada skijaš to svlada onda je u potpunosti uspeo ovladati skijaškom tehnikom.

Skijanje van uređenih staza je teže od skijanja po utabanim stazama iz nekoliko razloga. Sama tehnika pokreta je drugačija od pokreta koje skijaš mora izvesti na uređenoj stazi, teren ispred nas je u potpunosti nepredvidiv i zavisno o promenama na konfiguraciji terena, moramo biti spremni jednakom brzinom reagovati sa svojim kretanjima. Nadalje, otpor snega je višestruko veći nego na uređenoj stazi što iziskuje određene radnje kako bi kompenzovali otežavajuće okolnosti.

Nekoliko reči i o tehnici skijanja po dubokom snegu. Glavna zabluda koja postoji u vezi freeride vožnje je da skijaš celo vrijeme mora skijati na repovima. To nije istina, skijaš mora na skijama zauzeti središnji položaj, tako da mu je težište u srednjem delu pancerica. Skije moraju biti nešto razmaknutije, kako bi se dobilo na stabilnosti, a vožnja na repovima se koristi samo u određenim trenucima, npr. kada želimo ubrzati. Položaj skijaša je vrlo sličan stavu u "Avelman" tehnici. Težište tela je dosta niže od težišta kada se radi o skijanju na uređenoj stazi.

Posebno je važno napomenuti nekoliko stvari. Možda najvažnija su vertikalna gibanja, koja nam omogućavaju da koristimo sneg kao odskočnu dasku, tj. vertikalnim gibanjima dovodimo skije na različite nivoe snega tokom vožnje. Kada su skije na donjem nivou (praktično ispod površine snijega) onda koriste sneg kao oprugu koja ih izbaci van, a sve radi naših vertikalnih kretnji, u tome trenu skije su pod najmanjim pritiskom i koristi se trenutak za promenu smjera. Uostalom, to je jedini mogući trenutak za izvođenje zavoja jer su skije u potpunosti iznad nivoa snijega.

Još jedna ključna stvar je opterećenje na skije. Težina skijaša MORA biti jednako raspoređena na skijama. Znači težište mora biti približno 50% - 50% na obe noge i to celo vreme. Jedino tako ćemo se osigurati od propadanja u sneg sa jednom skijom i automatski ćemo lakše izvoditi gore opisane radnje u zavoju.

Skije prikladne za skijanje u dubljem snegu moraju biti relativno meke konstrukcije, nešto lakše, duže i šire od skija koje se koriste u skijanju na uređenim stazama. Takva skija ima potrebnu plovnost na dubokom i mekanom "powderu" i neće nam tonuti te će biti vrlo upravljiva u takvim uslovima.

Učenje skijanja po dubokom snegu preporučujemo svim skijašima koji su dobro savladali skijanje po uređenim stazama i koji su savladali održavanje dinamičke ravnoteže u gotovo svim uslovima, skijaš mora znati dobro izvoditi kratke zavoje jer su oni osnova svega u dubokom snegu. Posebnu pažnju skijaši moraju obratiti na vezove za koje se preporučuje da budu dobro pritegnuti jer zbog povećanog otpora, skija zna trpiti i mnogo veće sile nego što je to slučaj na utabanoj stazi.

UPOZORENJE:

Kod ovakvog načina skijanja potrebno je posebnu pažnju posvetiti odabiru staza. Krivo odabrane staze, precenjivanje skijaša te podcenjivanje padina mogu skijaša stajati života. Postoji nekoliko opasnosti koje nam prijete. To su useci i rupe koje često znaju u potpunosti biti prekrivene snegom i ledom te se tek pod skijaševom težinom "otvaraju". Posebno opasno je što rekreativac teško može proceniti teren koji je pogodan za nastanak useka i rupa.

Druga stvar su lavine. O njima se već puno pričalo po i poznate su kao najveći neprijatelj offpiste skijaša. Postoji nekoliko vrsta lavina čiji nastanci zavise od mnogo faktora. Na lavine treba obratiti posebnu pažnju jer nas ulove kada se najmanje nadamo a procenat smrtnosti je gotovo neverovatan.

Savjet je da se ne igrate sa prirodom, što više poznajete planine to ih više cenite i respektujte, ako niste 110% sigurni u svoje odluke onda radije ne naglite nego postupite razumno. Za veće poduhvate ili za one za koje još nemate iskustva, uvijek krenite zajedno sa iskusnom osobom ili profesionalnim vodičem. Ako idete na opasnije spusteve javite se GSS-u.

I najbitnije, NIKADA NE IDITE SAMI!

Izvođenje zaokreta u dubokom snegu:

1. Izvedite predrotaciju gornjeg dela tela, savijte noge, zabodite štap i dozvolite telu da tone sve dok osećate otpor snega. Tada rasterećuje vrhove skija, pa oni izranjaju na površinu.

2. Nagnite kolena i telo prema središtu zavoja da biste promenili rubove i započnite zavoj rotiranjem nogu.

3. Opružite noge u stranu da biste potisnuli repove skija i započnite voditi zavoj. Bez dužeg kosog spusta, odmah se pripremite za sledeći zavoj.

4. Započnite zavoj kružnim pokretom nogu kao i pre, opružite noge u stranu da odgurnete sneg.

5. Upravljajte zavojem i odmah se pripremite za sledeće započinjanje zavoja.