Carving, umetnost skijanja

Saveti Ski škola Carving, umetnost skijanja

Carving, umetnost skijanja

Skijanje je jedan od sportova koji je poslednjih godina znatno napredovao u popularnosti i masovnosti. Skijanje je poslednjih desetak godina doživelo pravu revoluciju.
Tmurni oblaci koji su se nadvili krajem osamdesetih godina na skijašku industriju, pretili su njenim potpunim krahom. Prodaja skija je bila katastrofalna, i to ne sarno u Evropi, vet čak i na američkom tržištu.

Monotonija pokreta i teška obuća koja ograničava slobodu, skijaše je u sve većem broju orijentisala ka uživanju u slobodi pokreta tada još malo poznatog Snowboarda. Onom klasičnom skijaškom okruženju je bilo potrebno nešto novo što bi ga ponovo vratilo na noge. Vodeće fabrike su se uhvatile posla, ali sve što su uspele napraviti je bilo vezano za klasičnu konstrukciju skije ili njenu "šminku", što suštinski nije dalo očekivane rezultate.

Revolucija sa naših prostora
Ipak u nekim garažama i podrumima se nije mirovalo. Zapravo, ono što svi priznaju, zasluge za ponovo oživljavanje skijaškog sporta, pripadaju jednom vizionaru iz tadašnje Jugoslavije. Taj inovator je bio čak i danas malo poznati konstruktor Škofic koji je došao na ideju da napravi tada skije vrlo neobičnog oblika i izgleda. Prva carving "daska" je bila jako tvrda, dugačka 205 cm (danas nezamisliva dužina), a prečnik njene krivine je bio približan današnjem medium carvingu. Siobodno možemo reći da je ta skija bila preteča carvinga. Škofic nije čekao, predstavlja prototip svoje skije Elanu 1987. godine i kao svi vizionari dobija bezuslovnu "korpu" uz izraze čuđenja kod ostalih fabričkih stručnjaka, na čijim su skijama tada Rok Petrović, Križaj i ostala ekipa osvajali Svetski kup i Olimpijske medalje. Sva sreća Skofic je bio uporan, nakon nekoliko godina usavršavanja i mnogo testiranja polazi mu za rukom da njegova skija uđe skromno u serijsku proizvodnju, što se sa sigurnošću maže smatrati pravim početkom nove ere skijanja (carvinga). Skije vremenom postaju vidno kraće, pa dužina koju su vozili muškarci u slalomu krajem 80-tih (195-200 cm) zvuči neverovatno za današnje pojmove.

Carving je zavladao svetom
     Nova konstrukcija skija još uvek nije nagovestavala ništa posebno dramatično. Ona je zahtevala promenu tehnike kako kod takmičara tako i kod rekreativaca u turističkom skijanju. Prvi su naravno carving prihvatili profesionalci. Prilagodljiviji, mladi takmičari su veoma brzo shvatili prednosti kratke skije sa velikim krivinama i počeli sa njenom svakodnevnom upotrebom. Izmerena vremena su bila nedostižna, ostvarivali su mnogo bolje rezultate, što je mnoge dotadašnje zvezde preko noći poslalo u zasluženu penziju.
     Carving je zavladao svetom. Carving je značio dobro skijanje, dobro skijanje nije više moglo bez carvinga. Rezultat svega je da gotovo ni jedna od svetski poznatih fabrika više ne proizvodi skije klasičnog oblika, a po načinu konstrukcije i upotrebe same carving skije možemo razvrstati u dve grupe.

Medium ili Extreme carving
Skije koje pripadaju kategoriji Medium carvingu imaju nešto veći prečnik krivine sa odgovarajućom dužinom za ovu vrstu skija od 173-183 cm. Osobine koje poseduju medium carving skije su preporucljive za skijaše koji se prvi put sreću sa tom tehnikom. Takve dimenzije skija su približne dimenzijama takmičaskih skija za veleslalom.
Druga vrsta je extreme carving ili full carving, zavisi kako je ko naziva. Kraće su od medium carvinga za nekih dvadesetak centimetara (od 153-163 cm), a postoje čak i kraće. Extreme carving skije poseduju izrazito mali prečnik krivine, pa je potrebno dobro umeće skijaša da bi je vozio onako kako treba. Dimenzije extreme carvinga odgovaraju zahtevima takmičarskih skija za slalom.

Ogromne mogućnosti
Mogućnosti carvinga u vožnji su velike. Prečnik luka krivine dozvoljava brze prolaske kroz zavoj, bez ikakvog otklizavanja. Za vreme vožnje, skijaš naviknut na proklizavanje klasične skije ima osećaj da se opušteno vozi kao po šinama. Dovoljno je samo kolena prebaciti u suprotnu stranu, bez ikakvog ustajanja (rasterećivanja), i već se pravi zavoj u drugu stranu. Za razliku od putanje obične skije, lukovi koji se prave carvingom mogu biti veoma oštri i sa sasvim prosečnim poznavanjem tehnike skijanja. Zakrivljeniji lukovi putanje lakše se prave sa manjim prečnicima krivina na samoj skiji. Tako da kraća skija sa manjim lukovima potpuno odgovara skijašima koji raspolažu dobrom tehnikom i preferiraju agresivno slalom skijanje. Carving dozvoljava nešto višu poziciju cipele u odnosu na sneg, tako da ploče koje se montiraju zajedno sa vezovima na skije olakšavaju carverima da prave jako oštre lukove. Debljina tih "umetaka" izmedu skije i cipele iznosi od 0,8 do 1,5 cm, a ne retko se koriste i ploče iz kućne radinosti koje mogu biti nešto deblje. Nihova funkcija je, pored toga što olakšavaju skijanje, da spreče i kačenje cipele u nagibu za sneg. Neke od ploča poseduju ugrađene uljne amortizere kojima sprečavaju i vibracije u skijama.

Tehnika
Na početku ere carvinga verovalo se da je pri vožnji opterećenje na kolena preveliko, pa samim tim da je mogućnost povrede veća. Međutim, istraživanja koja su urađena ovih godina govore sasvim drugačije, jer carving skija suštinski preuzima velik deo energije na sebe čime štedi skijaša koliko god je to moguće. Evidencija mnogih vodećih skijaških reprezentacija to potvrđuje kroz broj povreda takmičara, koje su višestruko manje nego u vremenu dok se još vozilo starom tehnikom.

Samo opušteno
     Sve u svemu carving je za sada bez premca. On pruža veliku slobodu skijanja uz neverovatno uživanje. Nagibi tela skijaša pri vožnji carvinga mogu se porediti sa onima koje pravi Valentino Rossi na svom GP motociklu. Svaki skijaš na carvingu iza sebe ostavlja samo sebi svojstven potpis, jer carving je umetnost ispisivanja tragova po snegu. Ipak za potpuno uživanje u carvingu pored elementarnog poznavanja tehnike skijanja, treba odabrati i odgovarajuću opremu.
     Ako skijanje nije dovoljno uzbudljivo da pokrene nautičarski adrenalin, onda vredi probati sa motornim sankama kao dodatnom "terapijom" koja sledi odmah iza toga.
     Srećno!

Tekst: Bojan Bulajić Časopis NAUTIKA br.3, januar 2003.