Dobar dan zimska tugo! » Skijanje.rs

Saveti Medicinski saveti za skijaše Dobar dan, zimska tugo!

Dobar dan, zimska tugo!

Došli su kraći dani, a onima koji pate od takozvanog „sezonskog poremećaja raspoloženja” doneli su napade potištenosti. Zašto dolazi do ovog poremećaja i kako da se s njim nosimo?

Iako mnogi od nas jedva čekaju zimu i sneg da bi se uputili na skijanje, sankanje, grudvanje ili uživali u planinskim krčmama uz mirišlјavo kuvano vino, postoje i oni kojima ovo doba godine donosi tmurno raspoloženje. Dani su postali kratki, a vreme je takvo da bi najbolјe bilo ne ustajati iz kreveta.

    Ipak, kod miliona lјudi koji žive na severnoj polulopti – otprilike jednog od 32 stanovnika – ovaj osećaj „zimske tuge” postaje toliko snažan da prerasta u potištenost koja se stručno naziva „sezonski poremećaj raspoloženja”. Ovi lјudi sa strahom očekuju svaku zimu, a njihove zdravstvene nevolјe pogoršavaju se kako najhladnije godišnje doba odmiče. Najnovija istraživanja pokazala su da na pojavu ove vrste potištenosti ne utiče samo nedostatak Sunčeve svetlosti, kao što se dosad smatralo.

   Sunce kao izvor života

   Osobe koje pate od SPR najčešće spavaju duže ili imaju nesanice i druge poremećaje sna. Osećaju se obamrlo ili nervozno ili veoma razdražlјivo, tako da im se raspoloženje menja iz časa u čas. SPR može da utiče i na to da odbrambene snage tela znatno oslabe.

„Iako nekome ko nikada nije iskusio ovaj poremećaj sve deluje prilično naivno, ove osobe ne mogu da imaju normalan život”, objašnjava Nataša Bijlani, psihijatar Crkvene bolnice za mentalno zdravlјe u Rohamptonu, u Londonu.

„Jedan od klјučnih činilaca koji izdvaja SPR od drugih oblika potištenosti jeste to što se čini da je njegova pojava blisko povezana s nedostatkom svetlosti. Ljudi koji pate od SPR u velikom broju slučajeva odlično se oporavlјaju posle lečenja jakom svetlošću”, kaže Bijlanijeva.

Naše telo koristi Sunčevu svetlost kako bi uspostavilo biološki (cirkadijalni) ritam – uobičajeni dnevni ciklus spavanja, potrebe za hranom, skokova i padova energije koji uzrokuju i promene raspoloženja. Smatra se da Sunčeva svetlost nadražuje određeni deo mozga koji se nalazi u hipotalamusu, a nazvan je „suprahijazmatičko jedro” (nalazi se iznad raskrsvice očnih živaca). Nataša Bijlani taj maleni deo mozga opisuje kao „pejsmejker u mozgu koji upravlјa ciklusom spavanja i budnog stanja organizma”.

U najvećem broju slučajeva naučnici smatraju da naš biološki ritam radi tako što dnevna svetlost dolazi do očiju, odnosno mrežnjače, a ona šalјe signal suprahijazmatičnom jedru koje je prosleđuje epifizi, takođe u mozgu. Ova žlezda često se naziva i „trećim okom” zbog toga što kada je organizam izložen svetlosti luči manje melatonina – poznatog i pod nazivom „hormon tame”, zato što se luči po mraku, nezavisno od toga da li smo aktivni noću ili danju. Noću, ili u trenucima kada ima malo svetlosti, epifiza počinje da luči više melatonina zbog čega postajemo pospani i obamrli.

Dosad se smatralo da to ima veze sa simptomima koje je moguće uočiti kod osoba koje pate od SPR, a takva teorija objasnila bi i zašto lečenje svetlošću, odnosno izlaganje snažnoj veštačkoj svetlosti, daje odlične rezultate kod ove vrste pacijenata. Ipitivanja su pokazala i da ovi pacijenti tokom zime imaju niži nivo serotonina – „hormona zadovolјstva”. Takvo stanje povezano je sa pojačanim apetitom i većim količinama hrane koju pacijenti zimi unose u telo. Jedno istraživanje iz 2014. godine objavlјeno u časopisu „Sajkajatri riserč” pokazalo je da 27 odsto osoba s ovim sindromom zimi proždire ogromne količine hrane.

Nova otkrića

Ipak, nedavna istraživanja pokazala su da SPR samo delimično može da se objasni nedostatkom Sunčeve svetlosti. Naučnici koji su vršili ispitivanje u severnim delovima Norveške – u kojima tokom zima koje traju skoro pola godine lјudi mogu da uživaju u dnevnoj svetlosti svega nekoliko časova svakog dana – primetili su da zimska potištenost nije ništa uobičajenija pojava nego u drugim delovima sveta. Zbog toga su zaklјučili da sigurno postoji još nešto što ima važnu ulogu u pojavi poremećaja raspoloženja.

Istraživanje koje je sproveo dr Dejvid Ker, vanredni profesor psihologije na Državnom univerzitetu Oregona, ponudilo je neke odgovore. Profesor Ker i njegove kolege pratili su 19 godina ponašanje i promene raspoloženja grupe od 700 osoba, tokom različitih doba godine, a potom su prikuplјene podatke upoređivali s vremenskim prognozama u nedelјama pre nego što su učesnici ogleda popunjavali upitnike i odgovarali na pitanja. Rezultati njihovog istraživanja, objavlјeni 2013. godine u naučnom časopisu „Džornal ov afektiv disorders”, jasno su pokazali da vremenske prilike nisu bile dovolјne da se predvidi promena raspoloženja kod ispitanika. Drugi činioci, poput polnih razlika ili istorije duševnih obolјenja u porodici, imali su naglašeniji uticaj na stanje duha osoba podvrgnutih ispitivanju nego smene godišnjih doba.

„Shvatili smo da postoje određeni obrasci povezani sa smenama godišnjih doba, ali je njihov uticaj bio veoma umeren”, objašnjava profesor Ker. „Nema sumnje u to da je SPR stvaran, da je ozbilјan, i da u velikoj meri utiče na lјude. S druge strane, naša istraživanja pokazala su da, iako postoji određena grupa lјudi koja pati od ovog sindroma, postoji daleko veća grupa onih s promenom raspoloženja uslovlјenom smenom godišnjih doba, koja nije značajna s kliničke tačke gledišta, ali ipak utiče na živote tih osoba. Ljudi često ne znaju zbog čega imaju poteškoće: kad su uzrujani, često za svoje stanje krive vremenske prilike. Iako se ponekad dogodi i da su u pravu, češće se događa da nisu”, zaklјučuje Ker.

Letnja tuga:
Ista stvar, samo obrnuto

    Procenjuje se da postoji od 5 do 10 odsto osoba koje pate od SPR, ali simptome ne osećaju zimi, već u proleće i tokom leta. Dani postaju duži, svetliji i topliji, a to je upravo ono što pokreće burne odgovore kod ovih pacijenata. Sindrom je prisutniji u zemlјama u blizini polutara, kao što je „zimski” poremećaj raspoloženja veoma redak tamo gde dan traje veoma dugo čak i tokom zimskih meseci. Ljudi koji pate od „letnjeg” poremećaja imaju loš apetit i razdražlјivi su, ali se ne osećaju tmurno i obamrlo kao oni kojima duševne teškoće donosi zima.

   „Letnji poremećaj tek je nedavno primećen, veoma mali broj lјudi pati od njega, tako da još malo znamo o mehanizmima ove pojave”, kaže dr Nataša Bijlani. „Smatra se da je povezan sa stresom koji prouzrokuje vrućina.”

   Neki psihijatri tvrde da razdražlјivost koja se povezuje s letnjim poremećajem u nekim slučajevima može da dovede do samoubistva. Istraživanje čiji su rezultati objavlјeni 2014. godine u časopisu „JAMA sajkajatri” govore o tome da je u Australiji zabeležen veći broj samoubistava ako je deset dana neprekidno sijalo Sunce. Iako na samoubistvo utiče veliki broj činilaca, naučnici smatraju da ipak postoji izvesna veza između Sunčeve svetlosti i ove pojave. Kao i u slučaju zimskog, i za letnji poremećaj od klјučnog je značaja postavlјanje tačne dijagnoze i prilagođavanje načina lečenja.

Lepim mislima do sreće

Nasledne osobine, okruženje, društvo i odlike ličnosti činioci su koji utiču na pojavu potištenosti. Istraživači naglašavaju da i način na koji neko razmišlјa ili se ponaša takođe može da se dovede u vezu sa SPR. Na Univerzitetu Vermonta, SAD, profesorka Keli Roan sprovela je istraživanje sa 177 osoba koje pate od ovog poremećaja. Jedna grupa pacijenata podvrgnuta je lečenju veštačkom svetlošću, dok je druga šest nedelјa pohađala kognitivno-bihejvioralno lečenje, oblik psihoterapije pomoću koje se utvrđuju uzroci osećanja i ponašanje pacijenta, a zatim menja način na koji oni prihvataju životna iskustva.

Prvi rezultati pokazali su da su obe grupe zabeležile kratkoročna pobolјšanja, ali su se lјudi podvrgnuti psihoterapiji dve godine kasnije osećali manje potišteno i u međuvremenu imali daleko manje napada SPR u poređenju s onima lečenim svetlošću. Ti pacijenti promenili su način razmišlјanja i ponašanja. Zbog toga profesorka Roan smatra da bi ova vrsta lečenja bila od koristi onima koji pate od SPR, a pritom imaju negativne obrasce razmišlјanja, ili se klone dodira s lјudima tokom zimskih meseci.

„Čini mi se da je mojim istraživanjem konačno dokazano da SAP nije uslovlјen jedino biološkim ritmom”, kaže Roanova. „Sasvim je sigurno da kod ovog sindroma veliku ulogu igraju i misli i ponašanje pacijenata. To znači da za one kojima svetlosna terapija ne pomogne ipak postoji drugo rešenje.”

Osobe koje zimu ne vide kao previše zabavno godišnje doba sigurno se nadaju da će nova istraživanja pomoći da se konačno rasvetle uzroci njihove „zimske potištenosti”, te da će naučnici i lekari zajedničkim snagama stići do bolјih i uspešnijih načina lečenja koji će im omogućiti da, možda prvi put u životu, uživaju u zimskim čarolijama.

Izvor, ilustracije: Politikin ZABAVNIK - broj: 3333 / 2015. Autor: S. N.