Skijaši kao superzvezde u Jugoslaviji

Istorija Zimski sportovi Skijaši kao superzvezde u Jugoslaviji

Skijaši kao superzvezde u Jugoslaviji

Muškarac u crveno-belom odelu, sa kacigom na glavi, velikim brojem 51 i natpisom „Sarajevo '84" na grudima, čeka na vrhu skakaonice.
„Broj 51 - Primož Ulaga", čuje se ženski glas, na koji publika reaguje.

Ulaga se osmehuje i zaleće za skok, praćen laganim spuštanjem snežnih pahulja.
„Olimpijske igre u našoj zemlji... To je za ono doba bilo neverovatno doživeti", kaže Ulaga, slovenački ski skakač, za BBC na srpskom.

Te 1984. godine Primož Ulaga i njegove kolege letele su iznad Sarajeva, u okviru 14. Zimskih olimpijskih igara (ZOI), kada se i skijalo, spuštalo sankama i bobom, uz malo hokeja.

Gotovo 40 godina kasnije letelo se i iznad Pekinga u okviru 24. zimske olimpijade, gde je Srbija imala dvoje predstavnika - skijaše Marka Vukićevića i Jelenu Ignjatović.
Bilo je u Pekingu i sportista iz drugih bivših jugoslovenskih republika - medalje su (opet) osvojili samo Slovenci - ali skijaši i ski skakači više nisu slavni kao nekada.
„Zaista smo bili popularni širom Jugoslavije, što se i danas vidi kada god dođem u Beograd", kaže Ulaga, osvajač srebrne medalje sa ZOI u Kalgariju 1988. godine.
„'Ti si onaj skakač', kažu mi uvek u kafani, na graničnom prelazu za Srbiju... I svi znaju priče iz tog doba", dodaje Primož Ulaga uz osmeh.

A tih priča ima mnogo - o čuvenim skijašima Bojanu Križaju, Mateji Svet, Borisu Strelu, maskoti Vučku, kako je Jure Franko u Sarajevu osvojio prvu medalju za Jugoslaviju na ZOI u istoriji.

I kako je, na primer, sarajevska raja tada odlučila da „voli Jureka više nego bureka" - a zna se vrednost bureka u Bosni i Hercegovini - što su mu poručili transparentom.

Dok se Franko spuštao, jureći za medaljom, sve je preko televizora pomno pratio tada 12-godišnji Jure Košir.
„Ne mogu da govorim za ceo region, ali ti ljudi su u Sloveniji imali status božanstva", kaže Košir, takođe poznati slovenački skijaš i osvajač medalje na ZOI.
„Ljudi su nedeljom prekidali porodični ručak zbog slaloma, a škole nastavu da bi gledali skijanje", dodaje.

„Domaćim navijačima Bojan je znao da se oduži", kaže slovenački sportski komentator, dok se Križaj sprema za slalom.
Kada je krenuo odmah se oglasila i publika u Kranjskoj Gori, mestu u Sloveniji, tik uz granicu sa Austrijom i Italijom.
Obilazio je Križaj kapiju za kapijom, a sneg je šuštao pod skijama.
„Bio sam veoma nervozan - domaća publika, domaći teren, velika odgovornost i velika očekivanja", čuje se na snimku glas Bojana Križaja, dok njegov slalom i dalje traje.

Kroz cilj je prošao za 46,94 sekunde, što je bilo dovoljno za zlato.

Godina je 1982, a to je bilo prvo zlato nekog jugoslovenskog skijaša na domaćem terenu.
Jugoslavija je tada već uveliko bila zaražena skijanjem, najviše zahvaljujući upravo Križaju, koji je ostvario sve prve velike uspehe u zimskim sportovima na svetskoj sceni.

Dve godine ranije, u švajcarskom Vengenu, ostvario je prvu od ukupno osam pobeda u Svetskom kupu, a na Svetskom prvenstvu 1982. osvojio je srebro u slalomu.

Iznad njega ostao je samo Ingemar Stenmark, čuveni švedski as.

Tako je tokom osamdesetih bio jedan od najpopularnijih sportista širom Jugoslavije, a društvo su mu pravili Jure Franko, Boris Strel, Rok Petrovič...

„To je nešto što nova generacija neće nikada razumeti, kakvo je stanje bilo i kako je to bila velika država", navodi Jure Franko.
„Niko nije ni pomislio da će u nekom trenutku biti drugačije - znali smo da su naši jezici malo drugačiji, ali smo sve učili u školi", dodaje.
Kako kaže, sportisti su danas zbog društvenih mreža dobili na popularnosti širom sveta, ali za njih je navijalo 20 miliona ljudi širom Jugoslavije.
„Mnogo ljudi nas je zavolelo... Posle uspeha bili smo na naslovnim stranama novina i u Beogradu i kod nas", navodi.

Najveći uspesi jugoslovenskih skijaša ostvareni su na Olimpijskim igrama u Sarajevu 1984, kada Franko osvaja srebro u veleslalomu, a potom i na ZOI u Kalgariju četiri godine kasnije.
Mateja Svet tada uzima srebro u slalomu, Matjaž Debelak bronzu u ski skokovima, a srebro je osvojeno i u ski skokovima u ekipnoj konkurenciji.
U timu su bili Ulaga, Debelak, Miran Tepeš i Matjaž Zupan.
„Bio sam u dobroj formi i očekivao sam da nešto uradim, ali medalja ima samo tri i teško je doći do njih", priseća se Ulaga.
„Kada se to dogodilo nisam toliko razmišljao o tome, koliki je to uspeh bilo mi je jasno tek kada smo se vratili kući i videli koliko su ljudi bili srećni i zadovoljni.
„I danas tokom svake olimpijade kažem sebi 'eto, tako smo i mi nekada bili deo toga'".

Jure Košir, koji je 1991. godine postao svetski prvak u veleslalomu u juniorskoj konkurenciji, odrasta uz sve te uspehe.
„Bio sam tinejdžer tokom osamdesetih, mnogo sam pratio skijanje i svakako da su ti prvi uspesi znatno uticali ne samo na mene, već i na celu generaciju", navodi.
„Svi smo želeli da budemo kao oni, jer su u Sloveniji imali status božanstva. To je stvarno bila euforija, gotovo psihoza", dodaje.

Sloveniji su, smatra, uspesi skijaša posebno značili jer je to bio prvi sport u kojem su njihovi takmičari bili bolji sportista iz drugih republika.
„Nije bilo potrebno motivisati nas za treninge", priseća se uz osmeh.
„Deset godina kasnije odjednom sam bio u reprezentaciji Jugoslavije sa nekima od tih ljudi, a jednu trku sam vozio i sa Križajem. Nadrealno", dodaje.