Istorija FIS Svetskog Kupa u alpskom skijanju

Istorija Zimski sportovi Istorija Svetskog Kupa u alpskom skijanju

Istorija Svetskog Kupa u alpskom skijanju

FIS Svetski Kup je najznačajnije internacionalno takmičenje u alpskom skijanju, na godišnjem nivou. Smatra se za premijerno takmičenje u alpskom skijanju, zajedno sa Zimskim Olimpijskim Igrama koje se održavaju svake četvrte godine i FIS Svetskim prvenstvom koje se održava svake druge godine. Neki stručnjaci smatraju da je skijašima titula osvajača Svetskog Kupa čak i značajnija od zlatnih odličja na Olimpijskim igrama ili Svetskom Prventstvu, iz razloga što je za osvajanje Svetskog Kupa potrebno biti na izuzetno visokom nivou tokom niza takmičenja kroz celu sezonu, a ne samo na jednoj trci.

FIS Svetski kup je pokrenut 1966. godine od strane male grupe ljubitelja skijaških trka i eksperata formiranih od strane Francuskog novinara Serge Langa, zajedno sa direktorima alpskih ski timova iz Francuske (Honoré Bonnet) i SAD (Bob Beattie). Ta ideja je odmah podržana od predsednika FIS-a Marc Hodlera tokom FIS Svetskog Šampionata 1966. u Čileu, u postala je deo oficijalne FIS serije u jesen 1967. nakon FIS Congress-a u Bejrutu, Liban.

Jean-Jacques "Serge" Lang počeo je, tokom 1960. godine, da razmišlja o ideji za sezonsku seriju ski trka, sa sitemom bodovanja koji matematički određuje šampiona godišnje sezone, nakon što je dobio zahtev bivšeg direktora Tour de France i "L'Équipe", Jacques Goddet-a da "izmisle nešto što bi pomoglo našim čitaocima da bolje razumeju komplikovane alpske ski trke".

U decembru 1965, "L'Équipe" je pokrenuo prvu Evropsku ski seriju pod imenom "Trophée de L'Equipe", koju su pobedili Francuz Marielle Goitschel i Austrijanac Karl Schranz. Lang je u januaru 1966. tokom treninga za spust u poznatoj "Hahnenkamm" trci u Kicbilu, u diskusiji sa prijateljima Bob Beattie i Honoré Bonnet, doneo odluku da bi to trebalo da postane Svetski Kup. Istog leta, FIS Svetsko Prvenstvo u alpskom skijanju, odžano je u avgustu u Portillo (Čile), tokom zime na južnoj hemisferi. Svi su boravili u istom hotelu. To je stvorilo priliku da se na jednoom mestu nađu sve važne ličnosti iz sveta ski trka i razmotre detalje predloženih takmičenja sa poznatim skijašima kao što su Francuz Jean-Claude Killy i Guy Perillat i Austrijanac Karl Schranz.

Predsednik FIS-a Marc Hodler je odlučio da podrži novu seriju koju je lično prezentovao novinarima u Čileu. Prvi kalendar i pravila Svetskog Kupa su ubrzo napisani na jednom papiru i predati kasnije timovima i novinarima. Prva (još uvek nezvanična) sezona Svetskog Kupa počela je tekuće zime, takmičenjima u muškoj konkurenciji u Berchtesgaden, Nemačka, 5. januara 1967. Takmičenje je postiglo veliki uspeh jer je imalo veliku pordšku od strane najboljih organizatora i velikih šampiona. Svetski Kup je postao zvanično takmičenje, podržano od strane FIS-a, što je potrvđeno u proleće na kongresu u Bejrutu. Marc Hodler je postao prvi predsednik FIS Komiteta Svetskog Kupa i na toj poziciji ostao do 1973.

FIS Svetski Kup je u početku uključivao samo trke u slalomu, veleslalomu i spustu. Tokom prve sezone, 18 trka Svetskog Kupa je održano u muškoj i ženskoj konkurenciji a Jean-Claude Killy je pobedio na čak 12 trka. Jean-Claude Killy (FRA) i Nancy Greene (CAN) su bili ukupni pobednici u prve dve sezone. Inicijalno, samo 10 najboljih takmičara je osvajalo poene koji su bili raspoređeni od 25 za najboljeg do 1 poena za desetoplasiranog, a najbolja tri rezultata su dodavana u poredak ukupnog plasmana. Kombinacija (koja je sabirala rezultate spusta i slaloma) uključena je u takmičenje u sezoni 1974/1975 dok je superveleslalom dodat u sezoni 1982/1983. Sadašnji način bodovanja je implementiran u sezoni 1991/1992.

Danas, trke FIS Svetskog Kupa se primarno održavaju na najpoznatijim skijalištima Evropskih Alpa, sa redovnim stanicama u Skandinaviji, Severnoj Americi i Dalekoistočnoj Aziji. Takmičari pokušavaju da osvoje maksimum poena tokom sezone u pet disciplina: slalom, veleslalom, superveleslalom, spust i superkombinacija. Superkombinacija je predstavljena 2005. godine i sastoji se od kraće spust trke i jedne slalom vožnje. Ponekad je spust zamenjen superveleslalomom.

U svakoj trci, poeni se dodeljuju za najboljih 30 u završnici: 100 poena za pobednika, 80 za drugoplasiranog, 60 za trećeplasiranog pa sve do 1 poena koliko dobija tridesetoplasirani, i svaka trka se računa u poretku generalnog ukupnig plasmana Svetskog Kupa. Takmičar sa najviše osvojenih poena tokom sezone, pobeđuje u ukupnom plasmanu Svetkog Kupa i osvaja 9 kilograma težak Kristalni Globus koji se proizvodi u Zwieselu, Nemačka i remekdelo je specijaliste za kristal koji se zove Joška. Pobednici svake discipline pojedinačno dobijaju male Kristalne Globuse, težine 3,5 kilograma.

Samo 44 takmičara (24 žene i 20 muškaraca) uspelo je da pobedi u ukupnom plasmanu od 1967. U isto vreme, stotine skijaša je pobeđivalo u trkama Svetskog Kupa koji se održava u preko dvadeset država i na četiri kontinenta, a preko hiljadu ih je osvojilo makar jedan poena u Svetskom Kupu. Više od sto skijališta je ugostilo makar jednu trku Svetskog Kupa i više od 24 države među kojima su i Argentina (Las Lenas), Novi Zeland (Mt Hutt), Australija (Thredbo), Hrvatska (Zagreb), Koreja (Yong-Pyong), Poljska (Zakopane) ili Bugarska (Borovetz). Još neke zemlje, kao na primer Rusija (Soshi), uskoro će im se pridružiti.

Nekoliko ski staza-"spomenika" uključujući Lauberhorn-Wengen (SUI), Hahnenkamm-Kitzbühel (AUT), Kandahar-Chamonix (FRA), Sestriere (ITA), Adelboden (SUI) ili Vail (USA), koji pripadaju originalnom kalendaru Svetskog Kupa iz 1967. godine, i dalje su deo ovog internacionalnog cirkusa. Mnoga druga prelepa skijališta su im se pridružila ubrzo kao što su Val d'Isere, Val Gardena, Garmisch-Partenkirchen, Aspen, Kranjska Gora, Cortina d'Ampezzo, Are, Maribor... Sada sezona svake godine startuje u Soeldenu u Austriji, a završava se sredinom marta u Alpima ili na Skandinaviji.