Katarina Vit - Princeza na ledu

Istorija Skijaške legende Katarina Vit - Princeza na ledu

Katarina Vit - Princeza na ledu

Pored toga što su za nju tvrdili da je klizačica sa najboljom tehnikom, što su je smatrali fizički najpripremljenijom, mnogi su u Katarini Vit videli i najzgodniju i najpoželjniju sportistkinju sa sredine kraja osamdesetih godina prošlog veka.
Vitova se probila na veliku klizačku scenu 1982. godine na Svetskom prvenstvu u Kopenhagenu, kada je osvojila bronzanu medalju. Iste godine osvojila je i drugo mesto na evropskom prvenstvu. Sledeće godine bila je druga u evropi i četvrta na svetu, što je bila prava uvertira za Olimpijske igre u Sarajevu.

U Sarajevu je Katarina na zaprepašćenje mnogih osvojila zlato za jednu jedinu desetinku poena ispred favorizovane Rozalin Samers iz Amerike. Nemica je uspela da izvede tri trostruka skoka u slobodnom programu, što do tada nije bilo viđeno u ženskom klizanju.

Nakon trijumfa u Sarajevu usledila je prava vladavina Katarine Vit ledenim pločama širom sveta. Bila je evropska šampionka 5 puta uzastopno, a svetsku titulu je uzela na 4 od narednih 5 prvenstava. Zlato joj je izmaklo samo 1986. godine, a tada je bila druga. Za to vreme, ne samo da je pomerala granice akrobatike i gracioznosti u takmičenjima, već je pomerala i granice sa atraktivnim, neretko i provokativnim kostimima koje bi nosila na takmičenjima. Niko se nije bunio osim onih koji pišu pravila i onih koje su gubile.

Došlo je vreme i za Kalgari 1988. godine. Znalo se da će duel za zlato voditi Katarina Vit i Debi Tomas, devojka koja joj je 1986. godine uzela svetsku titulu. Ulje na vatru dolila je činjenica da su nekim čudnom i jedna i druga izabrale da slobodni program klizaju uz Karmen Žorž Bizea. Malo bolja Karmen je bila Katarina Vit i na oduševljenje, slobodno se može reći, celog sveta, postala je prva devojka od Sonje Heni, koja je odbranila olimpijsko zlato u umetničkom klizanju. Karmen, koju je Katarina Vit izvela na Olimpijskim igrama u Kalgariju 1988. godine ušla je u anale svetskog klizanja. Po ovoj izvedbi je godinu dana kasnije snimljen film „Karmen na ledu” u kom je igrala Vitova.

1988. godine započinje profesionalnu karijeru sa Brajanom Boitanom (takođe olimpijskim šampionom). Turneja po Americi je trajala 3 godine. Njihov šou „Klizanje – Vit i Boitano” je bio toliko uspešan da je Medison Skver Garden prvi put u 10 godina bio rasprodat zbog jedne klizačke manifestacije. Amaterskom klizanju se nakratko vraća 1994. godine na nacionalnom prvenstvu, sada ujedinjene Nemačke, zauzela je drugu poziciju. Ipak na Olimpijskim igrama i Svetskom prvenstvu iste godine nije ostvarila zapažene rezultate.

1998. godine Katarina Vit je obradovala ceo muški svet slikavši se za Plejboj. To je drugi najprodavanijiji broj popularnog časopisa još od prvog broja, kada je naslovnu stranu krasila Merilin Monro. Njena „šou biznis“ karijera nastavlja da cveta. Na televiziji vodi emisiju „zvezde na ledu“. Imala je epizodne uloge u filmovima Ronin i Džeri Megvajer a pojavljivala se i u seriji V.I.P. Krajem 2005. godine objavila je autobiografiju nazvanu „između obaveznog i slobodnog“, kao i roman pod naslovom „samo sa strašću“.

Katarina Vit je osvojila mnogobrojne nagrade, pored u karijeri osvojenih 20 medalja na internacionalnim takmičenjima i 10 na državnim prvenstvima, 1984. godine je izabrana za sportiskinju godine u Istočnoj Nemačkoj. Olimpijsko priznanje Međunarodnog Olimpijskog Komiteta dobila je 1988. godine. U čast Katarine Vit i njene pobede na OI u Kalgariju (1988.), Severna Koreja je izdala minijaturne listove sa tri velike slike Vitove na ledu. Za ulogu u filmu „Karmen na ledu” dobila je nagradu Emi 1990. godine. Magazin „Pipl” ju je dve godine zaredom (1991. i 1992. godine) uvrstio među 50 najlepših ljudi na svetu. Nagrada „Zlatna kamera” za olimpijski povratak uručena joj je 1994. Tokom 1995. godine na adresu lepe Nemice su stigla još dva priznanja, nagrada „Džim Torp” i obaveštenje da je primljena u Hol slavnih svetskog klizanja, što se smatra jednim od najvećih i najznačajnijih priznanja u svetu sporta. U Americi je 1999. godine proglašena najboljom klizačicom 20. veka i najomiljenijom sportiskinjom.

Ako kažete da je Katarina Vit najbolja klizačica svih vremena nećete mnogo pogrešiti, a naći će se malo ljudi koji se neće složiti da pored toga što je najbolja klizačica svih vremena, Katarina Vit je i najlepša klizačica svih vremena.

&lt;/p&gt; &lt;p&gt;&lt;br /&gt;&lt;/p&gt; &lt;p&gt;&lt;br /&gt;&lt;/p&gt;