Istorija Istorija skijanja u Srbiji Značaj smučanja za Sokolska društva u Jugoslaviji

Značaj smučanja za Sokolska društva u Jugoslaviji

sokolske vezbe 640x389

Sokoli su u međuratnom periodu radili na širenju novih sportova. Među zimskim sportovima bilo je smučanje. Smučanje se pojavilo u Sokolima u Jugoslaviji oko 1924-1925. među župama Dravske banovine (Slovenija). Savezno načelništvo uvidelo je značaj skijanja za sokolstvo.

Autor: Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije.

Načelnik Bajžej istakao je na zboru župskih načelnika u Beogradu 7.12.1930:
Kako smatramo smučarstvo za važnu granu sokolskog telesnog uzgoja zimi, izdali smo uz pravilnik za smučarstvo i posebnu okružnicu, koju smo poslali svim župskim načelništvima, a u kojoj smo predložili najmanji raspored za ovu zimu. Da bi sve župe mogle polagano da uvedu i smučarstvo, preporučujemo svim župskim načelništvima, koja još ne poznaju ovu granu, da pošalju po jednog ili dva člana i članice u smučarski tečaj kakve druge župe, da bi se upoznali sa smučarstvom. Naglašavamo, da Sokolstvu ne sme biti svrha samo gajenje smučarskih takmičenja, jer bi se time sililo prenaporno vežbanje.“

U zimu 1930-1031. bilo je u Savezu Sokola oko 1.000 skijaša i smučanje se praktikovalo u 5 župa, sledeće je zime bilo preko 3.000 skijaša u 12 župa.Ispred svih je bila župa Kranj, koja je imala 500 skijaša, Maribor 200 skijaša, Ljubljana 150, Zagreb 90 i Tuzla 12 skijaša. Takođe godine 1930-1031. priređena su 2 župska i 75 društvenih izleta, kao i dva župska i tri društvena tečaja. Iduće zime bilo je 224 izleta i 4 župska i 11 društvenih tečajeva. 

Savez Sokola priredio je dve smučarske škole. Bio je tečaj za članove sokola na Pohorju. Na tečaju koji je trajao 14 dana, bilo je 46 tečajaca iz svih župa Saveza. Za 47 članica održan je istovremeno tečaj na Planici.

Savez Sokola nije tada imao svoje vodnike za tečajeve. Sa Jugoslovenskim zimsko-sportskim savezom je te zime sklopljen ugovor o međusobnom potpomaganju i saradnji. U članku objavljenom u 11 broju „Sokola” u 1931. istaknuto je da sokoli ne smeju da koriste tuđe reči „ski“ i „skijanje“ nego domaće nazive „smučka“ i „smučanje“. „Ne smemo da zaboravimo, da Sokolstvo uz svoje ostale zadaće mora da pazi i na čistotu jezika. Soko, dakle, uvek upotrebljava „smučke i smuča se”.

Zimi 1932-1933. u 12 župa bilo je 140 jedinica sa skoro 6.000 skijaša. Savezno načelništvo je izdalo pravilnik za smučarske prednjake Saveza Sokola. Zimi 1933-1934. bilo je preko 8.000 skijaša, od čega je u župama Slovenije bilo skoro 6.000. Smučarskih izleta bilo je oko 300, a učestvovalo je oko5.500 sokola. Na tečajevima je bilo oko 800 tečajaca. Važni su bili župski tečaji župa Beograd, Celje, Maribor, Sarajevo, Užice i Zagreb. Tečajci su bili sposobni da vode manje društvene tečajeve.

U godini 1934-1935. skijanje je bilo u 22 župe, u svima sem župama Split, Šibenik-Zadar i Cetinje. Zbog vremenskih prilika u tim župama skijanje je bilo otežano, pa i delimično nemoguće. Skijaša je bilo preko 10.000. Od tog broja otpadalo je dve trećine na župe Dravske banovine. Kako su u krajevima južno od Save sokoli prvi počeli sa skijanjem, morali su da počnu sa gradnjom smučarskih domova, kuća i skloništa.

Sokoli su preko radija i filma propagirali smučanje. Prikazivani su sokolski filmovi o skijanju kao što je bio „Smučanje u Fruškoj Gori“. U „Sokolskom Glasniku”, za 27 februar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Ljubljane Dušana Podgornika iz Ljubljane o temi “Sokolsko smučanje”.

Odsek za zimska grane Sokolske župe Beograd davao je uputstva  sokolskim jedinicama za smučanje, i pripremao je takmičare za savezne smučarske utakmice. U organizaciji Saveza Sokola na Kopaoniku je 1936. održan savezni mesečni kurs za smučarske prednjake. U Izveštaju o radu Sokolske župe Beograd od 18 aprila 1937. isticalo se da je Odsek za zimska grane davao  uputstva sokolskim jedinicama za smučanje, i pripremao je takmičare za savezne smučarske utakmice. Odsek je održao suvi smučarski tečaj u Beogradu za članove beogradskih sokolskih društava. U 14 društava župe Beograd postojali su smučarski odseci. (4)

Sokoli iz Jugoslavije su učestvovali i na II smučarskim takmičenjima Saveza slovenskog Sokolstva na Štrbskom Plesu u Tatrama. Takmičili su se i čehoslovački i poljski sokoli. Članovi su se takmičili u skijanju na 13 kilometara, u skokovima u sastavljenom takmičenju i u smučarskim likovima. Članice su se takmičile na 6 kilometara.

Zimi 1931-1932. župe Kranj, Ljubljana, Celje i Maribor priredile su prva župska takmičenja.

U Bohinju bilo je 1932-1933. II smučarsko takmičenje. Saveza SKJ, koje je ujedno bilo III smučarsko takmičenje Saveza slovenskog Sokolstva. Nastupilo je 115 takmičara i takmičarki iz 6 župa. ČOS je poslala 6 takmičara i 3 takmičarke, a PSS 3 takmičara. U 17 župa Saveza Sokola bilo je preko 2.000 smučara.

Po treći put sakupili su takmičari u Bohinju na smučarskom takmičenju SKJ januara 1934. Učestvovalo je 112 takmičara iz 5 župa.

Februara 1935. bila su IV savezna takmičenja SKJ u Škofjoj Loki. Takmičilo se 127 takmičara iz 8 župa. Na utakmicama nastupale su i 2 čehoslovačke vrste sa 6 takmičara i 6 takmičarki.

Savezno načelništvo priredilo je 1935-1936. V savezno takmičenje na Pohorju  u župi Maribor.

Dve smučarske priredbe zimi 1936-1937. u Planici. Početkom februara 1937. bila su takmičenja SKJ. Takmičio se 331 takmičar i takmičarka. Izvan Slovenije bile su župe Varaždin, Zagreb, Sušak-Rijeka i Beograd. Krajem februara 1937. bila su VI smučarska takmičenja za prvenstvo Saveza slovenskog Sokolstva u Planici. Uz SKJ i ČOS prvi put su učestvovali bugarski Junaci. SKJ je prvi put osvojio Hanžekov pokal i postao slovenski sokolski smučarski prvak.

Župa Sarajevo priredila je VII savezne smučarske utakmice na Jahorini. Takmičenja su bila određena za 21, 22 i 23 januar 1938. Dana 23 januara 1938. nastupile su članske izvidnice na 10 kilometara sa gađanjem.Izvidnice muškog i ženskog naraštaja nastupile su na 4 kilometra sa zaprekama. Uz teklićsko smučanje ženskog naraštaja održani su i skokovi članova. Od 412 prijavljenih takmičilo se 239.  Na takmičenjima je učestvovalo 10 župa. Beograd (12 takmičara), Kragujevac (3), Sarajevo (44), Zagreb (10),  Novo Mesto (4), Varaždin (4), Maribor 83), Celje (4), Užice (1) i Kranj (11). Takmičari su stanovali u oficirskom domu, a članice u domu Romanije. Utakmice je otvorio zamenik saveznog načelnika Miroslav Vojinović, pozdravivši takmičare. Predstavnik  savezne uprave  Nikolić pozdravio je predstavnike ministra vojske, armijske oblasti i divizije. Utakmice su posmatrali slušaoci vojničkog smučarskog tečaja, gosti na Jahorini i oni, koji  su došli iz Sarajeva. Treći dan  prisustvovalo je  30 tečajnika sa planine na Grepolskom, koji su došli na skijama pod vođstvom  B. Polića, koji  je istovremeno zastupao i ministarstvo telesnog vaspitanja. Najuspešnija je bila župa Kranj. Takmičenja na Jahorini bila su izbirna takmičenja za prvenstvo SSS. Takmičari su se 25. 1. 1938. vratili sa Jahorine, a 2.2. 1938. otputovali su za Čehoslovačku. U knjizi „Istorija smučanja” od dr. Slobodana Aleksića ističe se da su 22 januara 1938. sokoli priredili „Smučarski šampionat Sokola” na Jahorini. Sledećeg dana održano je alpsko takmičenje u spustu na stazi dugoj 4 kilometra. Učestvovalo je 58 takmičara. Prvo mesto je osvojila Rozika Ajsinger, iz Slovenije, druga je bila Tanja Bilinić iz Ski-kluba Sarajevo.

Čehoslovačka sokolska opština priredila je zimska takmičenja u Visokim Tatrama. Takmičenja su održana od 6 do 13 februara 1938.  kao prvi deo jubilarnog  X  svesokolskog  sleta u Pragu. Takmičenja su obuhvatala: XI smučarska takmičenja ČOS, VI smučarska takmičenja SSS i takmičenja za pokal jugoslovenskog ministra za telesno vaspitanje. Za prvenstvo SSS i Hanžekov pokal takmičili su se članovi SSKJ, ČOS, Junaka i PSS. Olga Skovran takmičila se u takmičenjima SSS kao vodnica članica.
 
Vođstvo Prve međunarodne smučarske škole za skokove u Planici dozvolilo je članovima Saveza Sokola da mogu besplatno da je posećuju. Škola je počinjala u decembru i trajala je do marta.

Savez Sokola bio je sklopio ugovor sa Jugoslovenskim zimsko-sportskim savezom. Kada se neko sokolsko društvo učlani u JZSS, onda su i čete tog društva postajale članovi JZSS. Sokolska društva imala su sva prava i dužnosti koja su imala sportska društva učlanjena u JZSS.

Sa pogoršanjem prilika u Evropi smučarski odseci su ušli u okvir Narodno-odbrambenih odseka. Načelništvo Sokolske župe Sarajevo obrazovalo je 1938. Narodno-odbrambeni odsek, na čelu sa generalom Miroslavom Tomićem. U odseku su bili referati: smučarski, streljački, jedriličarski, velosipedski, za predvojničko obrazovanje, organizacija prve pomoći i odbrane od vazdušnih napada.

Na sednici zbora načelnika Sokolske župe Beograd oktobra 1939. podnet je referat. U referatu se posvećivala naročita pažnja onim granama sokolskog vaspitanja koje su bile važne za narodnu odbranu i to izleti, smučanje i biciklizam. Izletima je trebalo dati što više vojnomanevarski karakter (snalaženje na terenu, služba veze i gađanje). Biciklizam i smučanje trebalo je forsirati kao sredstva za službu veze.

U „Sokolskom Glasniku” najavili su održavanje osmodnevnog Saveznog smučarskog tečaja za stariji muški naraštaj, od 16, 17 i 18 godina, od 23 decembra 1940. do 4 januara 1941. na Kopaoniku, Jahorini i u župi Kranj. Na Kopaoniku je trebalo održati tečaj za naraštajce iz župa Cetinje, Kragujevac, Novi Sad, Niš, Petrovgrad, Skoplje i Beograd. A na Jahorini za župe Banja Luka, Mostar, Sarajevo, Split, Osijek, Tuzla i Užice. U župi Kranj za župe  Bjelovar, Celje, Karlovac, Kranj, Ljubljanu, Maribor, Novo Mesto, Sušak, Varaždin i Zagreb. Raspored je bio napravljen radi župa koje su imale slabo razvijeno smučarstvo, kako bi mogle poslati veći broj naraštajaca na tečaj, kao i radi jeftinijeg prevoza tečajaca. Župe određene za Kopaonik i Jahorinu slale su po tri naraštajca na tečaj, a određene za župu Kranj slale su po dva tečajca.

Sokoli su radili na uvođenju novih sportova kao što su bili smučanje, hazena, odbojka, košarka.
Naporima  saveznog načelništa smučanje je rašireno među članovima sokolskih društava širom Kraljevine Jugoslavije. Sokoli su preko radija i filma propagirali smučanje u sokolskim društvima. Sa pogoršanjem prilika u Evropi smučarski odseci su ušli u okvir Narodno-odbrambenih odseka. Smučanje su smatrali  kao sredstvo za službu veze u ratu.

Literatura:

  1. Ferdinand Majnik, „Naše smučarstvo”, Soko”, list prednjaštva Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana, 15 februara 1938, br. 2, str. 59;
  2. Pavle Vračarić, “Specifične funkcije i oblici vaspitnog i kulturno-prosvetnog rada u sokolskim društvima“, str. 109, „Savetovanje o ulozi obnovljenog sokolstva …“, Soko Jugoslavije, Beograd, juni 1996; Ljubodrag Dimić, Kulturna politika u kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I,  Beograd 1997 str. 456,
  3. „Sokolska radio-predavanja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 8 februara 1935, br. 7, str.2;
  4. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 13, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
  5. Ferdinand Majnik – Miroslav Vojinović, „VII savezne smučarske utakmice”, „Soko”, list prednjaštva Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana, 15 februara 1938, br. 2, str. 61;
  6. Ferdinand Majnik, „Zimska takmičenja SSS u Visokim Tatrama”, „Soko”, list prednjaštva Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana, 15 marta 1938, br. 3, str. 106-112;
  7. „Vazdušno jedriličarstvo u Sokolstvu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 oktobar 1938, br. 39, str. 2;

Autor: Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije.
Izvor: www.in4s.net

------------------

Sokolska ideja se pojavila u Češkoj kao opštenarodni pokret u traganju za novim oblicima otpora germanizaciji, s ciljem jačanja nacionalne svesti, kao sredstvo borbe za kulturnu autonomiju, oslobođenje i sveslovensko ujedinjenje. Osnivač sokolstva bio je dr Miroslav Tirš. On je sa saradnicima 1862. godine osnovao "Praško televežbeno društvo". Na predlog njegovog bliskog saradnika Emanuela Tonera, društvo je dobilo ime Sokol, inspirisano vrhunskim osobinama te ptice.

Sokolsku ideju su prihvatili i ostali slovenski narodi koji su bili u sastavu Austrougarske. Osnivaju se brojna sokolska društva koja se udružuju u sokolske saveze a zatim pristupaju sveslovenskom sokolskom pokretu. "Osobito živ rad razvilo je srpsko Sokolstvo posle prvog slovenskog sleta u Pragu 1907. godine", piše štampa. Uporedo sa Sokolom delovala je u Srbiji od 1892. godine i gimnastička organizacija „Dušan Silni“. Dve organizacije su se spojile 1910. godine u Savez srpskih sokolskih društava "Dušan Silni". Starešina je bio Stevan Todorović.
Tokom prve polovine 20. veka sokolstvo je postalo sistem fizičkog vaspitanja u osnovnim i srednjim školama i vojnim akademijama u Srbiji. Stvaranjem Jugoslavije formiran je Jugoslovenski sokolski savez pod geslom „jedna država, jedan narod, jedno sokolstvo“.


Srodne strane
ski1937
Početci skijanja u Srbiji

Prvo organizovano smučanje u Srbiji javlja se u zimsko-planinskoj sekciji Srpskog planinarskog društva 1922 godine, i organizaciji SOKO 1923 godine, a u...

kopaonikdom1935
Početci skijanja na Kopaoniku

     Pod uticajem razvoja skijanja u Alpima tridesetih godina ovoga veka osnovano je u Beogradu Srpsko planinarsko društvo. Njegovu zainteresovanost za Kopaonik...

brevinacspomenik250x188
Brevinac i Kopaonik

*Dr. Milorad Milošević - Brevinac (1907-1983)* Mislopolje, kod Raške, 28. avgust 1907. – Beograd, 16. mart 1983. Priznati srpski istraživač, prirodnjak i etnolog...

skimerenjevremena
Kopaonik 1981: Arbitar

    Sećanje *Voje Antonića* na prvo elektronko merenje vremena ski trke na Kopaoniku.     Smučarski savez Srbije mu se obratio 1981. da konstruiše...

Postrojavanje2 300
Početak organizovane škole skijanja na Kopaoniku

Da bi neko naučio da skija pravilno potrebno je da prođe određenu obuku - školu skijanja. Razvojem tehnike i tehnologije skijanja došlo...

1969Kopaonik Dom Olga Popovic Dedjer
Kopaonik - Skijanje 1959

Na Kopaoniku, 1959. godine u februaru. Ferijalci, spavamo u dve barake, ženskoj i muškoj, bez struje, bez grejanja, sa ponekom svećom zbog...

scbeograd1946parada
Početci skijanja u Beogradu

Razvoj skijanja u Srbiji - Skijanje u Beogradu Iako danas deluje kao priča iz bajke, skijanje u Beogradu pre nekoliko decenija bila...

wc2010 virtual02
Skijaški skokovi u Beogradu

Razvoj skijanja u Srbiji - Skijaški skokovi u Beogradu Beograd je od 1936. godine imao dve skakaonice: na Avali (20m) i u...

ski staza foto2a
20 godina skijanja na Košutnjaku

U Beogradu na ski stazi na Košutnjaku skija se više od 20. godina. Jubilarnih 20 godina skijanja u Beogradu je obeleženo 10....

Skijanje u Beogradu Kalemegdan 1946
Beograd - Istorija skijanja

Jeste li bili ove godine na kakvom lepom zimovanju? Uživanje u zimskim čarolijama (a tu najpre ubrajamo skijanje kao najpopularniji snežni sport)...

rtanjr
Istorijat doma Rtanj na Kopaoniku

     Planinarski dom Rtanj se nalazi na Kopaoniku, ispod vrha Mali Karaman na nadmorskoj visini od 1786m. Pored studenata, otvoren je za...

fruskagora.jpg
Početci skijanja u Vojvodini

Obzirom da je tada snezna situacija na Fruskoj Gori bila nesto povoljnija nego danas, na njenim padinama koje su bile podobne za...

iriski venac1
Zimsko sportski klubovi u Vojvodini

*Zimsko sportski klubovi u Vojvodini do 1941. godine* Autor: *Milivoj Erdeljan  *Iz knjige: 75 godina organizovanog planinarstva u Vojvodini, 2000. Pri društvu “Fruška...

2018 05 11 162943 75PSSV 300x200
Smučarstvo u Vojvodini od 1945-2000

*Smučarstvo u Vojvodini od 1945-2000* Autor: *Nikola Štrbenk * Iz knjige: 75 godina organizovanog planinarstva u Vojvodini, 2000. Vojvodina nema mnogo terena pogodnih za...

gocskidom
Početci skijanja na Goču

    Planinski masiv Goča nalazi se južno od Kraljeva a njen zapadni deo nalazi se u kraljevačkoj opštini. Sa vrhovima preko 1000...

ilustrovana7511973
Na vrhu Zlatibora - Kad Ilija skuje smucke

Čajetina, marta 1973. Bio je, što se kaže sneg do kolena. Bilo ga je, zapravo i preko metra, a i preko dva,...

senozlatibor
Početci skijanja na Zlatiboru

    U periodu izmedu prvog i drugog svetskog rata Zlatibor postaje poznat i kao smucarski centar.     "Bez preterivanja moze se reci...

djt4 300x200
Prvi Srbin koji je ručno pravio skije i osvajao medalje

Milina u duši starca kad vidi mladež pod kapom kluba u njegovoj kući osnovanog kako zlatiborskim udolinama trči na skijama. Pa se...

brezovicastara1
Početci skijanja na Brezovici

Nekada, pre izgradnje modernog ski centra, ovde je postojala jedna žičara koja je davno demontirana. Ona je bila sa dva kabla a...

bzubistor4
Početci skijanja na Staroj Planini

Filmsko svedočenje o početcima skijanja na Staroj Planini. Јoš uvek ima živih svedoka razvoja skijanja u Knjaževcu. Danas se Ski klub Мidžor...

go02
Ski skakaonice u Srbiji

U Srbiji je postojalo pet skijaških skakaonica. Četiri od njih davno ne postoji: Avala, Košutnjak-Beograd, Kopaonik, Popovica-Fruška Gora. Peta koja se nalazi...

jnaelan skije300x200
Kako su ELAN skije ušle u JNA

Prve skije za Jugoslovensku narodneu armiju - JNA su proizvedene u Drveno industrijskom poduzeću u Delnicama u Hrvatskoj, iako je slovenačka fabrika...

Bukovo Negotin Cacak skijanje 1939300x200
Bukovo, Negotin - tragom fotografije iz 1939.

Slučajno na internetu nađoh fotografiju iz 1939. godine na kojoj su skijaši. Na pozadini fotografije stoji da je iz januara 1939. snimljena u...

smucanjens 196812 640x400
Smučarski centri u Jugoslaviji 1968.

Bivša država Jugoslavija je bila zemlja bogata planinama od kojih su mnoge bile veoma pogodne za smučanje. Ali te 1968. godine bilo...

pirot ski istorija 300
Prvi pirotski smučari

​Prvi pirotski smučari: Sveta Golubović, Čeda Pavlija, Boško Lula, Krsta Delimanac i Sava Paspaljan. O njihovim skijaškim avanturama pisao je Branimir Ilić...

Vrnjacka Banja GocslikaO62851411 xxx
Planina Goč 1939.

 *Vrnjačka Banja nekad i sad*: tekst iz knjige koju je objavilo „Društvo prijatelja Vrnjačke Banje“ 1939. godine   *Planina Goč najlepše izletište Vrnjačke...

bg 20 001 decazimi3300x200
Beogradske priče: Sankanje u centru grada

Stari Beograđani pamte novogodišnji i zimski ambijent posle Drugog svetskog rata, kada je grad bio okovan snežnim pokrivačem. U zimsko doba pedesetih...

Draza na skijama 300X200
Dražine skije predate unuku

Dobrivoje Gajić poklonio je Vojislavu Mihailoviću skije komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini koje je on koristio u zimu 1943. godine Šabac, 31.01.2019...

dinkuc2008 300x200
Srbija 2006 - San o zimovanju

Kopaonik je konačno razminiran. Ako ne računamo cene piva i ski-pasa. Legenda mitske planine Srećko zvani Kavurma, kandidat za Jetija poreklom iz...

Optinsko takmienje u traanju na skijama na Zlatiboru 1921 300x200
Posleratno užičko skijanje

Godine 1935, kao nedovršen, otvoren je na Kopaoniku planinarski dom, tu gde je danas Hotel “Olge Dedijer”. Udruženje studenata planinara Beogradskog univerziteta (osnovano...

pirotski kraj
Prve skije u okolini Pirota

"Korišćenje skija za sneg zabeležili smo u planinskim područjima, naročito u oblasti Visok (Dojkinci, Jelovica). Po sećanju kazivača, prve skije u ove...

abs Todor Jovi 1 600x400
Mauntinbording u Srbiji - početci

Da li ste znali da Srbija ima svetskog juniorskog šampiona u mauntinbordingu? A da se prvo svetsko mauntinbording prvenstvo održalo upravo u...

ue 1938 300
Početci skijanja u Užicu

*Užički smučari, od prvih ski liftova do Ski Arta i Marije Trmčić* Posle neuspelih pokušaja tokom šezdesetih i sedamdesetih užičkih sporskih radnika, da...