Istorija Istorija skijanja u Srbiji Istorijat doma Rtanj na Kopaoniku

Istorijat doma Rtanj na Kopaoniku

rtanjr

     Planinarski dom Rtanj se nalazi na Kopaoniku, ispod vrha Mali Karaman na nadmorskoj visini od 1786m. Pored studenata, otvoren je za sve turiste, skijaše, đake i ostale goste.
     Dom raspolaže sa 189 postelja u dvokrevetnim, trokrevetnim i višekrevetnim sobama, sa ili bez sopstvenog VCa i kupatila.
     U okviru doma se nalaze: Kamin sala sa Vapaj barom, Odžaklija, trpezarija koja je ujedno i TV sala, sauna i skijašnica.

Seljina kuća pod Karamanom

Kamin sala koja do danas nije promenila izgled

Pre


Posle

Rtanj KopaonikRtanj 1981.

Legendarne drvene stepenice od dva balvana
      03.04.1958. godine, predsednik društva Mirko Kovačević (student arhitekture) šalje pisma upravama tehničkih fakulteta, sa molbom za novčanu pomoć, jer je upravni odbor društva odlučio da na 10 godina osnivanja napravi dom na Kopaoniku.
     Odabrano je mesto ispod Malog Karamana na visini 1786 m, pored Karamanskog potoka koji je sve do ‘70 god, bio toliko veliki i bučan da je mogao usred zime pokretati vodenicu sa dva kamena.

     29.novemra 1958, na Dan Republike, otvoren je kameni dom sa dve prostorije za spavanje i kamin prostorom sa čuvenim stepeništem. To stepenište i sada postoji, a čine ga poluoblice zakucane na kosi balvan. Dom nosi naziv ”Seljina kuća pod Karamanom” prema poginulom studentu tehnike, narodnom heroju Princip Selji.

     1965. godine, u kamin prostoru zida se kaljava peć, a iznad nje nastaje čuveni akarnik kroz koji prolaze svi novi članovi da bi postali stari. U potkrovlju su dve odvojene sobe, (10+8 ležajeva) ženska i muška, jer se u to vreme spavalo odvojeno.

     Pored našeg doma na Kopaoniku postoje još: Vila nad Sunčanom dolinom (danas Putnik), Čatalan –barake ferijalnog saveza, (danas ne postoje) i Vojni dom. Dom Olga Dedijer je još uvek ruševina.

     Iduće 1966. godine, iznad domarevog sobička nadziđuje se soba sa 4 kreveta u koju se stiže posebnim kamenim stepenicama i predstavlja najluksuzniji deo doma.

     1970. godine, pored doma sa desne strane niče ogromna šupa za drva (sada je tu odžaklija), a domar Hrana zida pekaru u domu. Dom ima 10+8+4 ležaja, ne računajući smeštaj na sećijama pored kamina.

     U leto 1976. godine, počinje proširenje sa leve strane doma sa ciljem da se dođe do 40 ležajeva. Nakon završetka u prizemlju se pojavila nova kuhinja,a u potkrovlju nove sobe za smeštaj, domareva soba, a u samom uglu čuvena kamena soba u kojoj spavaju najhrabriji jer je ledena. Napravljen je i prvi Kopaonički čamac za spasavanje (Toza Lambrin).

     Dom je disao istom dušom, jer 40 onih koji u smenama borave u domu nemaju potrebu, a ni šansu za izdvajanjem, jer se sve dešava u kamin prostoru. Dve zakucane gitare na zidu mogao je svako da skine i pesma bi krenula. Tu je i domar Hrana koji je još i pekar i kuvar i svira svoj klarinet po sistemu ”s tem, s tem - pa s ovem”.

     U večernjim satima pored pesme odigravala su se poznata takmičenja u pantomimi.

     Novcem od prodatih ski liftova 1981 godine, počinje velika rekonstrukcija doma sa ciljem da se dosegne kapacitet od 80 postelja. Ruši se potkrovlje iznad starog dela i ostavljaju samo kameni zidovi, pravi se novi pod od balvana, nad kamin prostorom. Zaziđuju se ulazna bočna vrata i otvara se novi ulaz sa leve strane doma, a u bivšem predprostoru za izuvanje, pravi se bife. Novi prostor zida se blokovima i radovi brzo odmiču. Pojavljuju se nove sobe na prvoj etaži koje ”zatvaramo” starim vratima i prozorima, koje smo dobili od Mašinca. Radovima na licu mesta rukovode Ile, Aki, Šulja i Joca koji je imao i dopunsko zaduženje da pribavlja novac. Arhitektonsko rešenje daju Nataša i Žarko Ristić, a statiku rešava Čombe. Krovnu konstrukciju rade seoski majstori, a termo izolaciju radimo sa ”iskrapenom” koji smo dobili od ”Iskre” iz Bariča.
     Tokom zimskog školskog raspusta u domu hrabro borave učenici OŠ Branislav Nušić, a vodi ih čuveni profesor Gluma.

     1982 godine, učinjen je veliki pomak u gradnji. Od EDB dobijamo 300 drvenih bandera i saglsanost da izvadimo visokonaponske kablove kod sadašnjeg Hajata i prodamo ih. Geneks nam takođe pomaže u novcu jer planira da u naše buduće sobe smesti žičničare i tako naplati pozajmicu.

     Urađeno je:
- stari kamin zadimio kroz novi dimnjak;
- urađene nove drvene masivne stepenice na dva kosa balvana kao
veza prizemlja sa prvim spratom;
- sve sobe na prvom spratu dobile vrata i prozore;
- mokri čvor u prizemlju (tri VC i tri kupatila);
- na licu mesta napravljeno 60 kreveta;
- postavljene bubnjare u sobama kupljene na vojnom
otpadu;

     Kada se sneg povukao u maju, kreće se svom žestinom i do nove 1984 godine
je urađeno:

- omalterisani svi zidovi;
- promenjeni prozori, stavljeni sa duplim staklom i novi;
- pod od betona;
- novi vodovod;
- lamperija u hodnicima;
- hidroizolacija krova;
Iznad prvog sprata pojavljuje se potkrovlje sa sobama.

     1984. godina počinje sa malo novca i velikom željom da se napadne prvi sprat sa mokrim čvorom i dovrše sobe u potkrovlju. Stiže posteljina, dušeci, jastuci, tepisi od odmarališta Mitrovac na Tari. Milosrdni ljudi poklanjaju nam mermer za kompletno prizemlje. Završavamo u celini novi vodovod sa vrha Karamana

     1985 godina, počinje sa organizovanim smenama kapaciteta jednog autobusa tj. 50 mesta u jednoj smeni. Dom dobija telefon i grejanje kotlovima na drva. Bubnjare zamenjuju radijatori.

     Pred novu 1986 godinu, u 20 časova i 30 minuta naš član Slobodan Jovanović daje znak da se grejanje pusti, a koje je on izradio sa svojim Rumljanima. U domu je 80 ljudi.
     1986 godine, u maju ponovo rušenje. Ruši se levi dograđeni deo doma sa ciljem da njegov krov dođe do nivoa krova iznad kamin prostora. ”Mali Vlada” buldožerom ruši otpisani deo doma i na tom mestu iz temelja niče savremeno zdanje, uz pomoć mehanizacije Komgrapa, koju organizuje Dule Obradović.

     Novu 1987 godinu dočekujemo sa 136 novokupljenih kreveta, od kojih 30 odvajamo za potrebe ski ekipe. Želja je da se napravi i odžaklija, a za njenu realizaciju Joca obezbeđuje novac. Ali ljudi oko ski ekipe, hoće da tim novcem kupe novu ski opremu. Srećom, Aki, Joca, Rile su još uvek jaki u UO i nastaje prelepa odžaklija sa pekarom na mestu stare šupe za drva.

      Nova 1988. godina dočekana sa novom odžaklijom koju je otvorio Duško Kovačević. U novostvorenom prostoru svira ansambl Renesans, Paja Aksentijević i nezaobilazni Vlada i Bajka.
     Sezona kreće organizovano sa 140 ležajeva. Dom je konačno gotov i počinje borba za prevlast ko će i kako dom voditi. Sve je veći pritisak roditelja dece takmičara i trenera sa ciljem da se preuzme upravljanje domom i sva zarada podredi potrebama ski ekipe. Kanalizacija za dom još uvek nije gotova i to čini da pritisak popusti.

     1989. godine konačno i kanalizacija je gotova, dakle dom je do kraja uobličen i funkcionalan.

     1990. godina donosi veliku zaradu što je još više pojačalo agresiju roditelja dece takmičara i nekih trenera. Na pomolu je veliki rat sa
Rtnjevcima graditeljima doma koji su branili osnovnu koncepciju i suštinu doma, a to je da se u njemu, besplatno uči skijanje, da se za male pare boravi i lepo druži, a ako ostane novca pomognu najkvalitetniji takmičari.
     Sukobe prekida požar.

     04.04.1990. godine od doma su ostali samo kameni zidovi.


     Preuzeto sa sajta PSD RTANJ - PSD Rtanj

Galerija slika

Srodne strane
ski1937
Početci skijanja u Srbiji

Prvo organizovano smučanje u Srbiji javlja se u zimsko-planinskoj sekciji Srpskog planinarskog društva 1922 godine, i organizaciji SOKO 1923 godine, a u...

kopaonikdom1935
Početci skijanja na Kopaoniku

     Pod uticajem razvoja skijanja u Alpima tridesetih godina ovoga veka osnovano je u Beogradu Srpsko planinarsko društvo. Njegovu zainteresovanost za Kopaonik...

brevinacspomenik250x188
Brevinac i Kopaonik

*Dr. Milorad Milošević - Brevinac (1907-1983)* Mislopolje, kod Raške, 28. avgust 1907. – Beograd, 16. mart 1983. Priznati srpski istraživač, prirodnjak i etnolog...

skimerenjevremena
Kopaonik 1981: Arbitar

    Sećanje *Voje Antonića* na prvo elektronko merenje vremena ski trke na Kopaoniku.     Smučarski savez Srbije mu se obratio 1981. da konstruiše...

Postrojavanje2 300
Početak organizovane škole skijanja na Kopaoniku

Da bi neko naučio da skija pravilno potrebno je da prođe određenu obuku - školu skijanja. Razvojem tehnike i tehnologije skijanja došlo...

1969Kopaonik Dom Olga Popovic Dedjer
Kopaonik - Skijanje 1959

Na Kopaoniku, 1959. godine u februaru. Ferijalci, spavamo u dve barake, ženskoj i muškoj, bez struje, bez grejanja, sa ponekom svećom zbog...

scbeograd1946parada
Početci skijanja u Beogradu

Razvoj skijanja u Srbiji - Skijanje u Beogradu Iako danas deluje kao priča iz bajke, skijanje u Beogradu pre nekoliko decenija bila...

wc2010 virtual02
Skijaški skokovi u Beogradu

Razvoj skijanja u Srbiji - Skijaški skokovi u Beogradu Beograd je od 1936. godine imao dve skakaonice: na Avali (20m) i u...

ski staza foto2a
20 godina skijanja na Košutnjaku

U Beogradu na ski stazi na Košutnjaku skija se više od 20. godina. Jubilarnih 20 godina skijanja u Beogradu je obeleženo 10....

Skijanje u Beogradu Kalemegdan 1946
Beograd - Istorija skijanja

Jeste li bili ove godine na kakvom lepom zimovanju? Uživanje u zimskim čarolijama (a tu najpre ubrajamo skijanje kao najpopularniji snežni sport)...

fruskagora.jpg
Početci skijanja u Vojvodini

Obzirom da je tada snezna situacija na Fruskoj Gori bila nesto povoljnija nego danas, na njenim padinama koje su bile podobne za...

iriski venac1
Zimsko sportski klubovi u Vojvodini

*Zimsko sportski klubovi u Vojvodini do 1941. godine* Autor: *Milivoj Erdeljan  *Iz knjige: 75 godina organizovanog planinarstva u Vojvodini, 2000. Pri društvu “Fruška...

2018 05 11 162943 75PSSV 300x200
Smučarstvo u Vojvodini od 1945-2000

*Smučarstvo u Vojvodini od 1945-2000* Autor: *Nikola Štrbenk * Iz knjige: 75 godina organizovanog planinarstva u Vojvodini, 2000. Vojvodina nema mnogo terena pogodnih za...

gocskidom
Početci skijanja na Goču

    Planinski masiv Goča nalazi se južno od Kraljeva a njen zapadni deo nalazi se u kraljevačkoj opštini. Sa vrhovima preko 1000...

ilustrovana7511973
Na vrhu Zlatibora - Kad Ilija skuje smucke

Čajetina, marta 1973. Bio je, što se kaže sneg do kolena. Bilo ga je, zapravo i preko metra, a i preko dva,...

senozlatibor
Početci skijanja na Zlatiboru

    U periodu izmedu prvog i drugog svetskog rata Zlatibor postaje poznat i kao smucarski centar.     "Bez preterivanja moze se reci...

djt4 300x200
Prvi Srbin koji je ručno pravio skije i osvajao medalje

Milina u duši starca kad vidi mladež pod kapom kluba u njegovoj kući osnovanog kako zlatiborskim udolinama trči na skijama. Pa se...

brezovicastara1
Početci skijanja na Brezovici

Nekada, pre izgradnje modernog ski centra, ovde je postojala jedna žičara koja je davno demontirana. Ona je bila sa dva kabla a...

bzubistor4
Početci skijanja na Staroj Planini

Filmsko svedočenje o početcima skijanja na Staroj Planini. Јoš uvek ima živih svedoka razvoja skijanja u Knjaževcu. Danas se Ski klub Мidžor...

go02
Ski skakaonice u Srbiji

U Srbiji je postojalo pet skijaških skakaonica. Četiri od njih davno ne postoji: Avala, Košutnjak-Beograd, Kopaonik, Popovica-Fruška Gora. Peta koja se nalazi...

jnaelan skije300x200
Kako su ELAN skije ušle u JNA

Prve skije za Jugoslovensku narodneu armiju - JNA su proizvedene u Drveno industrijskom poduzeću u Delnicama u Hrvatskoj, iako je slovenačka fabrika...

Bukovo Negotin Cacak skijanje 1939300x200
Bukovo, Negotin - tragom fotografije iz 1939.

Slučajno na internetu nađoh fotografiju iz 1939. godine na kojoj su skijaši. Na pozadini fotografije stoji da je iz januara 1939. snimljena u...

sokolske vezbe 640x389
Značaj smučanja za Sokolska društva u Jugoslaviji

Sokoli su u međuratnom periodu radili na širenju novih sportova. Među zimskim sportovima bilo je smučanje. Smučanje se pojavilo u Sokolima u...

smucanjens 196812 640x400
Smučarski centri u Jugoslaviji 1968.

Bivša država Jugoslavija je bila zemlja bogata planinama od kojih su mnoge bile veoma pogodne za smučanje. Ali te 1968. godine bilo...

pirot ski istorija 300
Prvi pirotski smučari

​Prvi pirotski smučari: Sveta Golubović, Čeda Pavlija, Boško Lula, Krsta Delimanac i Sava Paspaljan. O njihovim skijaškim avanturama pisao je Branimir Ilić...

Vrnjacka Banja GocslikaO62851411 xxx
Planina Goč 1939.

 *Vrnjačka Banja nekad i sad*: tekst iz knjige koju je objavilo „Društvo prijatelja Vrnjačke Banje“ 1939. godine   *Planina Goč najlepše izletište Vrnjačke...