Alpska arhitektura je, kao sintetički odblesak proklamativne zapadnjačke tolerancije i svugde istog života u divljini, dala najveselije kuće u kojima ljudi i životinje žive kao braća i sestre...

Pre svih turista, pre veštih biznismena koji su, uz naučno-tehničku podršku, lansirali žičare i hotele-zatvorene svetove, granicama neodređenu alpsku državu (rasutu na teritorije Francuske, Nemačke, Švajcarske, Italije, Austrije, Lihtenštajna, Slovenije i nekih još međunarodno nepriznatih državnih entiteta) naseljavao je živalj apsolutno primeren datom ambijentu, ljudi koji su se u tim krajevima rađali i odrastali, pravi Alpinci. Oni, kao i svi narodi na svetu, imaju svoje kuće, specifične i prepoznatljive, i svoje živote u njima.

Jedna od glavnih karakteristika alpske arhitekture je - izrazimo se likovnije - posvećenost zimi. Kuće u planinskim perivojima pre svega su punktovi odbrane od bele nemani koja za milost, po volji Božijoj, i ne može znati. Odbraniti se od studeni, doduše prividno pripitomljive i predvidljive, ali ipak moćne i okrutne - na to je morao da misli svaki alpski domaćin kada je dizao sebi i svojima krov nad glavom.

 

 Kompromisima, siledžijstvom i kukavičlukom neskrnavljena, snažna veza sa prirodom nije, kako bi moglo biti, alpskom graditelju zamračila dušu. Arhitektonski detalji plene vrcavošću, na momente vedrom do blesavosti. Pogledajte samo tu ornamentisanu balkonsku ogradu: kao da vatrene iskrice iza nje plešu, darujući radost života smrznutim dlanovima i stopalima!

Pogled na raskošnu kolibu (planinsku kuću) u Vallee d'Abondance (Dolina Obilja) toplini dodaje element grandioznosti. Ovakve kuće ulivaju spokojstvo, i idealne su za ekskurzije. Zbog drvenarije, najbolje je da u pitanju bude ekskurzija, recimo, Teološkog fakulteta.
 

Ambar u Bofortenu nije samo relikt dobro očuvane prošlosti, kako bi se reklo na osnovu slike. Tu, po pravilu, seljaci izlažu isti nske bisere svojih porodičnih i mesnih kolekcija: stare narodne nošnje, nakit, dokumenta, rodoslove. To što je prijemčivo predstavljena turistima, ne znači da je tradicija mrtva.
 

Masivna, nešto manje "glamurozna", a više "seljačka", stoji tipična farma iz visokog Morijena. Na njoj se, bez dublje analize, vidi da služi egzistenciji porodice koja se časno bori za život u planinskoj bestragiji. Dragocena vremešnost modela anulira realnu sirotost egzemplara.


Daleko ekstravagantnije deluje vizura velike brvnare iz Gran Bornana, koja se diči drevnim arhitektonskim artefaktom, primenjivanim u slučajevima visokog značaja naručioca posla ili još više ambicije autora projekta: tu je fenomenalni ventilacioni sistem, u čiji "development" nikakve kompanije budućnosti nisu imale šta da ugrade. Sa drvetom umeju, ipak, samo oni koji su na drvo sudbinski upućeni.
 

"Vikend-štaletina", kako manje imućni seljaci krste ovaj arhitektonski poduhvat u Sen Veranu, ima složeniju namenu. Ona izgleda kao da može da primi i vagone žita i nekoliko zabludelih ljubavnih parova i društvo za jednu lepo posećenu slavu i sedamdesetak grla stoke, živinu i par prasića da ne pominjemo. U ovakvim objektima, uglavnom, turisti nisu posebno oduševljeno dočekivani.
 U oblasti Oazen, pak, kuće se prave kao da upravo treba da počne snimanje popularne serije za tinejdžere iz manjih gradskih sredina. Sve je tu, daske su neizvesno otporne, sve je pod prihvatljivim velom misterije, pa ekipa nevaljalih dečaka može da se okupi i počne sa nepodopštinama. Ovakva građevina neminovno sluti na zapušteni seoski silos, ali - ako se dobro održava - ume lepo da izgleda.

Kao i svakoj drugoj arhitekturi, i alpskoj se, naravno, možemo podsmevati. Što da ne? Glupo bi, međutim, bilo da je u isti mah i iskreno ne poštujemo. Predstavljajući sintetički odblesak proklamativne zapadnjačke tolerancije i svugde iste surovosti života u divljini, ovi domovi umeju da budu najveselije kuće na planeti. U njima, poput braće i sestara, žive ljudi i životinje, a gosti, ako su dobre volje i dobrih namera, postaju prijatelji.

     K r a j . . .

Srodne strane

Alpi - 1. deo: Demonski vilajet

Najviši vrh Alpa, Mon Blan, osvojio je dr Mišel Pakar, vođen nepogrešivim instinktom pustolova koji se zvao Žak Balma, davnog 08. avgusta...

Alpi - 2. deo: Trbuhom za kruhom

Dok su se pustolovi, istraživači, naučnici i umetnici zanosili tajanstvom snežnih alpskih nedođija, narod koji je živeo po obroncima evropskog planinskog mastodonta...

Alpi - 3. deo: Vek na skijama

Zadivljeni drevnim umećem naroda Severa, Francuzi su krajem prošlog i početkom ovog stoleća uveli skije i skijašku veštinu u život Starog kontinenta... Planina...

Alpi - 4. deo: Od prvih taskmičenja do Zimske olimpijade

U Šamoniju su 1924. godine održane prve Zimske olimpijske igre. Tada se broj zaljubljenika u smučanje procenjivao na tri do pet hiljada,...

Аlpi - 5. deo: Prvi turisti

Pre nego što su planinsku krasotu zaposeli poklonici zimskih sportova, Alpi su u letnjim mesecima privlačili aristokratiju željnu odmora i ozdravljenja u...

Аlpi - 6. deo: Planina u ekjspanziji

Tokom tridesetih Alpi od elitističke privilegije postaju destinacija dostupna široj javnosti - prilazni putevi sve su bolji, ugostiteljska infrastruktura doživljava procvat, sve je...