Alpi - Od prvih taskmičenja do Zimske olimpijade

Istorija Istorija skijanja u Evropi Alpi, snežni biser Evrope Alpi - 4. deo: Od prvih taskmičenja do Zimske olimpijade

Alpi - 4. deo: Od prvih taskmičenja do Zimske olimpijade

U Šamoniju su 1924. godine održane prve Zimske olimpijske igre. Tada se broj zaljubljenika u smučanje procenjivao na tri do pet hiljada, a danas ih je više od šest miliona...
Kao što je rečeno u prethodnom delu našeg feljtona o Alpima, evropskom snežnom dragulju, godina 1907. bila je jedna od značajnijih u istoriji skijanja i skijaškog sporta. Tada je, da podsetimo, Alpski francuski klub (Club alpin francais) organizovao prvo Međunarodno takmičenje u Monženevru, nedaleko od Brijansona.

Nadmetale su se mahom vojne ekipe, čije su vratolomije na čarobnoj beloj podlozi privukle pažnju respektabilnih 3.000 gledalaca. Iduće godine, isto takmičenje održano je u Šamoniju, pod dirigentskom palicom jednog od novovekovnih smučarskih pionira doktora Pajoa, o čijem je pregalaštvu takođe bilo reči u prethodnom delu naše storije.

Francuska vojno-skijaška posada nije briljirala ni 1907. u Monženevru ni godinu dana kasnije u Šamoniju. Skandinavci, stari vukovi, potvrdili su očekivanu nadmoć, a Francuzima je ostalo da uče od potomaka prvih majstora na skijama. Severnjačka tradicija nemilosrdno je porazila francuski modernizam, ali alpski zanesenjaci nisu bili obeshrabreni.

Francuska javnost bila je iznenađujuće opčinjena skijaškim novotarijama. Sem na Alpima, takmičenja smučarskih fanatika - koji su tada bili smatrani hrabrim ljudima makar koliko vozači Formule 1 danas - ubrzo su počela da se organizuju i u planinskoj oblasti Žira (1909), na Pirinejima (1910) i na Centralnom masivu (1911). Snežna vožnja definitivno je oborila Francuze (i Francuskinje) s nogu.

Juna meseca 1921. godine, odlučeno je da se u Šamoniju, u što skorije vreme, organizuje manifestacija koja bi nosila oficijelni naziv "Međunarodna nedelja zimskih sportova". Organizacioni odbor uskoro se preorijentisao na ambiciozniju varijantu, i tako je Međunarodna nedelja prekrštena u - Zimske olimpijske igre.

Šamoni je, kao budući zimski sportski centar prvoga reda, već početkom veka dobio sve što su organizatori ovakvog takmičenja, sa aspekta infrastrukture, samo poželeti mogli. Od 1901. sa "civilizacijom" bio je povezan železnicom, hotelskih soba bilo je dovoljno da se smeste svi znatiželjnici, žurnalisti i sportska bratija, oko tri stotine takmičara koji će se za prve zimske olimpijske medalje boriti u tadašnjih skromnih šest disciplina. A onda su premašene i vrtoglave vizije najistrajnijih optimista: prvoj planetarnoj svetkovini zimskih sportova, održanoj u francuskom Šamoniju od 25. januara do petog februara 1924. godine, prisustvovalo je više od 10.000 gledalaca. Harizma Zimske olimpijade je rođena, i to u mučnim godinama sporog oporavka od najveće klanice u istoriji tadašnjeg sveta, od čudovišnih senki Prvog svetskog rata...

Francuska strana Alpa ugostila je olimpijce i februara meseca 1968, na desetim Zimskim olimpijskim igrama. Sada je to već bio svetski spektakl, daleko od onog, maltene, porodičnog poduhvata iz 1924. godine. Domaća, francuska publika zapamtiće veliku zimsku feštu u Grenoblu po sjajnim rezultatima smučarskog asa Žan-Kloda Kilija, koji je zablistao i trijumfovao u trima nosećim olimpijskim disciplinama - spustu, slalomu i veleslalomu. Medalje su za zemlju najboljih sireva i vina osvojili i Marijela Guačel (slalom), Gi Perija i Izabela Mir (spust), dok je Ani Famoz stigla do srebra i bronze u disciplinama veleslalom i slalom.

Mada ta konstatacija može u prvi mah zvučati neobično, kada je istorija Alpa u pitanju sport je bio preteča turizma, a ne obratno. Impozantan odjek prvih medjunarodnih takmičenja, a potom i spektakularan uspeh prvih Zimskih olimpijskih igara '24. u Šamoniju, bili su moćni signali ljudima iole dubljeg džepa da nagrnu na padine alpskog raja. Otuda i ne treba da nas čudi podatak da je 1924. broj koliko-toliko obučenih, plus amatersko-profesionalnih skijaša, bio procenjen na tri do pet hiljada. Danas ih u svetu ima više od šest miliona, a i ta impresivna brojka, zacelo, iz dana u dan zastareva.

Pripremio: Vladimir D. Janković