Kako piÅ¡u "Novosti", posle viÅ¡e od tri decenije, Srbija će dobiti novi nacionalni park! Planine KuÄaj i Beljanica, uz FruÅ¡ku goru, Äerdap, Taru, Kopaonik i Å ar-planinu, biće Å¡esto prirodno podruÄje pod najviÅ¡im stepenom zaÅ¡tite.
U "elitnom" društvu, ovi predeli netaknute prirode naći će se jer su najveći rezervoar pitke vode u Srbiji, imaju velike površine pod šumama u okviru kojih je nekoliko prašumskih rezervata, tri stroga prirodna rezervata, oko 150 speleoloških objekata, 12 spomenika prirode...
ZvaniÄno proglaÅ¡enje novog nacionalnog parka "KuÄaj-Beljanica", kako "Novosti" saznaju, oÄekuje se naredne godine. Njegova severna "granica" je Beljanica, a južna KuÄaj, pod Äijim najviÅ¡im vrhom izvire Resava. Obuhvataće 50.000-60.000 hektara, najviÅ¡e u opÅ¡tini Despotovac, kao i u atarima Žagubice, Bora i Boljevca. U Zavodu za zaÅ¡titu prirode Srbije kažu da će biti svrstan u prvu kategoriju kao zaÅ¡tićeno podruÄje od meÄ‘unarodnog i nacionalnog izuzetnog znaÄaja.
- Mnogo je prirodnih vrednosti koje kuÄajsko-beljaniÄki planinski masiv "kvalifikuju" da bude proglaÅ¡en novim nacionalnim parkom u Srbiji - kaže Dragana PetraÅ¡, koordinator izrade studije zaÅ¡tite "Nacionalni park KuÄaj-Beljanica". - Ovo podruÄje je, pre svega, najveći rezervoar pitke vode u Srbiji sa mnogobrojnim kraÅ¡kim izvorima i vrelima. Osim toga, ima oÄuvane velike povrÅ¡ine pod Å¡umama. Bukove sastojine u okviru kojih je izdvojeno nekoliko praÅ¡umskih rezervata. Ujedno, KuÄajske planine su najveći nenaseljeni prostor u Srbiji.
Dosad je na podruÄju budućeg nacionalnog parka, po reÄima naÅ¡e sagovornice, zaÅ¡tićeno 12 spomenika prirode, tri stroga rezervata prirode - VinatovaÄa, klisura Resave i BusovaÄa, kao i jedan predeo naroÄite prirodne lepote.
- Pećine i drugi speleoloÅ¡ki objekti, njih 150, posebno su blago ovog kraja, a najpoznatije su Velika Atula i RadoÅ¡eva i Zlotska pećina - priÄa PetraÅ¡. - Iz bogatog geonasleÄ‘a izdvajaju se Lazarev kanjon, Äuvena prerast Samar, uvala ReÄke i Busovata. U Äitavom podruÄju rastu stare, reliktne biljne vrste kao Å¡to su tisa, grab, brÅ¡ljan, jorgovan... StaniÅ¡te je 755 takozvanih biljnih taksona, Å¡to je petina ukupne flore naÅ¡e zemlje, a Äak 45 je u Crvenoj knjizi flore Srbije. Tu raste i srpska ramonda, cvet feniks Äijim se noÅ¡enjem na reveru u Srbiji obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Planinska celina KuÄaj-Beljanica, kaže naÅ¡a sagovornica, dom je i za 23 odsto faune gmizavaca, 130 vrsta ptica i 70 odsto ukupne faune sisara. MeÄ‘u njima su i ris, vidra, mrki medved i vuk koji su na Crvenoj listi ugroženih kiÄmenjaka Srbije.
- Oblast novog nacionalnog parka, istovremeno je bogata i kulturno-istorijskim nasleÄ‘em, joÅ¡ od praistorije - naglaÅ¡ava PetraÅ¡. - U okolini Despotovca naÄ‘eni su najstariji ostaci ljudskih naseobina na ovim prostorima, a naselje u Zlotskoj pećini u kom su izraÄ‘ivani nakit, alatke i oružje, postojalo je od Äetvrtog milenijuma pa do sedmog veka pre naÅ¡e ere. Tu su i manastiri Manasija i Ravanica, ali i Senjski Rudnik, i Aleksandrov potkop, koji je nepokretno kulturno dobro od velikog znaÄaja.
ÄŒEKAJU 20 GODINA
PRVA obimna istraživanja podruÄja KuÄaj-Beljanica uraÄ‘ena su joÅ¡ 1949. godine - kaže Dragana PetraÅ¡. - Tada su u tom kraju, zaÅ¡tićeni i proglaÅ¡eni i prvi spomenici prirode - Velika Atula i RadoÅ¡eva pećina. Potonja obimna, viÅ¡egodiÅ¡nja istraživanja struÄnjaka naÅ¡eg Zavoda potvrdila su da planinska celina KuÄaj-Beljanica poseduje osobine nacionalnog parka. A, sama ideja da to i zvaniÄno postane, "provlaÄi" se dvadesetak godina.
SRPSKE PRAÅ UME
PRAÅ UME VinatovaÄa i Busovata su već strogo zaÅ¡tićeni prirodni rezervati kuÄajsko-beljaniÄkog planinskog masiva - objaÅ¡njava naÅ¡a sagovornica. - Poznati su po oÄuvanim, vrlo kvalitetnim bukovim Å¡umama. MeÄ‘u njima ima mnogo stabala starijih od 200 godina, dok su neka stabla bukve pravi gorostasi - visoki po 46 metara i preÄnika većeg od metra.
---------------------------------------------
- Skijalište "Beljanica" - Generalno rešenje - 2008.
Generalno reÅ¡enje je izdadio Fakultet za primenjenu ekologiju "Futura", a po narudžbini opÅ¡tine Žagubica. Rukovodilac projekta je prof dr Jordan Aleksić sa dipl ing arh Slobodanom Mitrovićem. Detaljnije....Â
Galerija slika
