Snowboard - Istorijat » Skijanje.rs

Sportovi Snowboard Snowboard - Istorijat

Snowboard - Istorijat

13346setveskotsnoubord01 reuter mike blakef

Da bi znali kuda idete, morate znati i odakle dolazite, zarne? U skladu sa tim, donosimo vam jednu kratku priču o nastanku i razvoju snovvboarding-a, priču o jednoj sportskoj aktivnosti koja je se trudila da postane zvanično priznati sport, ali je sama u sebi sadržavala puno zabave, i upravo zbog toga je postala način života.

Niko danas sa sigurnošću ne zna ko je prvi došao na ideju da se bočno veže za neko klizavo korito, ali znamo da je do kasnih šezdesetih godina prošlog veka u USA, došlo do ekspanzije dečje igračke po imenu Snurfer, koja je privlačila i odrasle entuzijaste.

U sledećoj deceniji su Jake Burton, Dimitrije Milović i Tom Sims, pioniri snowboarding-a, doprineli razvoju Snurfa tako što su do kraja osamdesetih stvorili dasku sa ključnim elementima kao što su vezovi, kantne i zakrivljenja daske. Ubrzo su skateboarderi tog vremena počeli svoje znanje i umeće da prenose na ovu novu dasku i to je bilo rođenje freestyle snowboarding-a. Snowboarderi su svojom agresivnom i zabavnom vožnjom brzo stekli reputaciju mangupa na snegu. Time je rasla napetost između skijaša i boardera da bi ski establišment Amerike zabranio vožnju snowbord-a na većini planina. Ovakav akt je samo doprineo popularizaciji snowboarding-a više nego ikad i tokom osamdesetih se ovaj sport raširio celim svetom kao florescentno živa vatra. Živahne florescentne boje 80-ih su bile jako popularne pri oblačenju snowboarder-a tog vremena.

U Evropi je trebalo malo više vremena da se freestyle ukoreni i počne razvijati iz razloga što su planine strmije, a i delom što je većina evropskih boardera poticala iz skijaškog nasleđa, pa su dugo vozili daske sa pancericama i tvrdim vezovima. To je dovelo do ismevanja evropskih boardera od strane američkih, kojima nije bio jasan taj takozvani "crazy Euro style". Do početka 90-ih se to promenilo i Evropljani su preuzeli inicijativu, tako što se niotkuda pojavio norveški klinac po imenu Terje Haakensen, koji je redefinisao freestyle snowboarding pobeđivanjem po svim mogućim takmičenjima i izmišljanjem novih trikova brže nego što je iko mogao da ih broji.

Kako su devedesete prolazile, oprema je sve više napredovala, više skijaških centara je otvaralo vrata snowboarderima. Uz boardercross su se razvile i halfpipe, big air i dual slalom discipline. U međuvremenu su producenti snowboard filmova kao što su Mike Hatchett i Mack Dawg, stvarali backcountry superzvezde, daleko od takmičarskih dešavanja.

Sport se brzo razvijao i mnogi vozači su se opredeljivali za određene discipline zarad što boljeg napretka. Momenat kada je halfpipe disciplina debitovala na Olimpijadi u Naganu 1998. godine, je bio trenutak nove ere za snowboarding, jer je tada konačno postao prihvaćen kao "pravi" sport koji je bio pod kontrolom internacionalne ski federacije (FIS). U međuvremenu, Terje Haakensen, glavni pretendent na zlatnu medalju, je odbijao da se takmiči na fis-ovim takmičenjima smatrajući da Međunarodna skijaška federacija (Fis) ne bi trebalo da ima kontrolu nad snowboard takmičenjima, i samim tim je održao duh boarderske pobune živim... prelepo.

Do kraja milenijuma je snowboarding postao zvanično najpopularniji sport i grana sportske industrije koja se najbrže razvijala, ali je takođe spadao i u najopasnije sportove. Vožnja u dubokom snegu van uređenih staza je tako laka na snowboard-u, da je svaki početnik mogao da se oproba u tome, gde bi često bivali zatrpani lavinom. Sa obe strane Atlantika su se ski centri nadmetali da novim ponudama privuku pažnju boardera, a da pri tome izbegnu smrtne slučajeve i umanje uništavanje zimovanja, od strane boardera. Gospodinu i Gospođi Skijašu. Odgovor ski centara na ta pitanja je bio jasan: izgradnja snowparka.

I to nas dovodi do sadašnjice, gde svaki kvalitetniji ski centar ima svoj snowpark i gde su freestyle discipline (slopestyle, big air, halfpipe...) izbor svakog kome to leži u srcu.

Izvor: časopis SWITCH PAGES text: wizsla