Skijaško trčanje - Pravila, tehnika

Sportovi Nоrdijski ski sportovi Skijaško trčanje - Cross country Skijaško trčanje - Pravila, tehnika

Skijaško trčanje - Pravila, tehnika

Smučarsko trčanje – Cross Country Skiing
Skijasi trkači nastupaju na Zimskim Olimpijskim Igrama jos od 1. ZOI odrzanih u Shamonix-u (FRA) 1924.godine, u trci na 18 km i 50 km za muškarce. Ženske ski-trkačice sui male svoj olimpijski debi 1952.godine na Zimskim Olimpijskim Igrama u Oslu (NOR). Na XV Zimskim Olimpijskim Igrama 1988.godine u Kalgariju (KAN), razdvojene su dve tehnike skijaškog trčanja.

PRAVILA
     Takmičari koriste dve osnovne tehnke skijaškog trčanja: klasičnu kod koje skijaš svoje skije gura paralelno jednu pa drugu, kroz mašinom napravljene smučine - špure u snegu i slobodnu tehniku gde skijaš klizi po snegu na način sličan brzim klizačima, odgurujući se od unutrašnje ivice skija, naizmenično.
     Kod slobodne tehnike se koriste kraće skije. Ova klizna tehnika je malo brža od klasične – u proseku oko 8% brža na istu razdaljinu.

     Kod Olimpijskog Skijaškog trčanja žene takmiče Individualni sprint, Timski sprint, 10 km individualni start, 15 km distance (pursuit) - potera, 30 km grupni (mass) start i štafete 4 x 10 km.
     Muskarci takmiče u Individualni sprint, Timski sprint, 15 km individualni start, 50 km Mass start i 4 x 10 km štafete. Tehnike se koriste naizmenično, (klasična ili slobodna) u 10 i 15 km Individualni start, Individualni sprint, Timski sprint i Mass start, što zavisi od ciklusa Olimpijskih Igara.

    U Nordijskom - Skijaškom trčanju do pre nekoliko decenija takmičenja su se razlikovala, slično brzom hodanju, samo po dužini staze koju je trebalo što pre savladati. Uvođenje novih stilova trčanja, kao i timskih takmičenja, na radost publike, koje često pored staza ima i na desetine hiljada, doprinelo je većoj atraktivnosti ovog sporta. Staze po kojima se danas takmičari nadmeću predstavljaju kombinacije ravnih delova, uzbrdica i spustova, i traže super pripremljenost takmičara. Pored pojedinačnih postoje i takmičenja timova, pri čemu rezultat tima čini zbir vremena svih takmičara u njemu. Takmičenja timova su obično na stazama dugačkim po desetak kilometara, dok se pojedinci utrkuju na stazama od pet do pedeset kilometara.

    Iako je ozbiljno bavljenje nordijskim skijanjem super težak sport, za amatere ono može biti jako prijatna rekreacija. Brzo savlađivanje tehnike skijanja i osnovnih pokreta, mala opasnost od povreda i prirodnost kretanja dozvoljava da se nordijskim skijanjem bave ljudi različitih godina, fizičke snage i pripremljenosti i interesovanja. Samo treba pronaći mesto sa dovoljno snega i - napred. Čak i deca koja su tek prohodala, vrlo lako nauče osnove skijaškog trčanja. Mnogi instruktori alpskog skijanja preporučuju roditeljima da najpre decu oslobode od straha od snega upravo tako što će se mladi skijaši najpre baviti nordijskim skijanjem.

    Za bavljenje nordijskim skijanjem potrebne su daske, cipele, vezovi i štapovi. Jedna od prednosti ovog sporta je sto je oprema za skijanje daleko jeftinija od opreme za alpske discipline. Najčesća dilema kod rekreativaca je da li skijati po već gotovim stazama ili po netaknutoj prirodi. Za uređenje staza koriste se specijalne mašine koje iza sebe ostavljaju trag sličan šinama, tako da skijaš ne mora preterano da brine kuda će da se kreće, već može jednostavno da se prepusti uživanju. Po utabanom snegu skijanje je mnogo jednostavnije i lakše nego po divljini. Sa druge strane, skijanje van staza može biti daleko zanimljivije, naročito po sunčanom vremenu, kada je površina snega zaledjena, pa skijaš ima jedinstven doživljaj da kliza po vazduhu.
    Skijanje po divljini krije i snegom prekrivena iznenađenja poput oborenih trupaca, potoka ili kamenja, ali ponekad i zaboravljene zamke za medvede ili vukove.

    Dobra teorijska obuka predstavlja polaznu osnovu za dalje bavljenje nordijskim skijanjem. Dobar instruktor može skijaša na stazi da nauči osnovama za dva do tri dana. Najbolji instruktori zapravo samo pokažu osnovne pokrete, a za ostalo skijaš mora sam da se snalazi, što znači puno, puno skijanja.