Umetničko klizanje

Sportovi Klizački sportovi Umetničko klizanje

Umetničko klizanje je zimski sport u kojima invidualci, parovi, ili grupe ljudi izvode skokove, piruete, i ostale poteze na ledu, često praćeni muzikom. Klizači se takmiče u više nivoa, od početnika do profesionalca, na nacionalnim i internacionalnim takmičenjima. Međunarodna klizačka organizacija (ISU) određena je za takmičenja i suđenja na njima. Umetničko klizanje spada u jedno od odabranih sportova na Zimskim olimpijskim igrama.

     Glavna internacionalna takmičenja većinom organizuje lično ISU. U to se uključuje Zimske Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo u umetničkom klizanju, ISU Grand pri, Evropsko prvensto u umetničkom klizanju i prvenstvo Četiri kontinenta. Sam sport je takođe usko povezan i sa šou biznisom. Glavna takmičenja uključuju egzibicije u kojima najbolji klizači izvode tačke po izboru, bez ikakvih zabrana i ograničenja pred publikom. Mnogi klizači danas, i tokom karijere, kao i posle nje, klizaju i učestvuju u klizačkim egzibicijama i predstavama obično po završetku godišnje klizačke sezone (obično u leto i proleće).

Istorija
     Međunarodna klizačka organizacija je osnovana 1892. Prvo evropsko prvenstvo,tada samo za muškarce, je održano 1891 a prvo Svetsko prvenstvo, takođe tada samo za muškarce je održana 1896 godine gde je pobedio Gilbert Fuchs. 1902, jedna žena, Madge Syers, ušla je u takmičenje po prvi put, gde je završila kao drugolasirana učesnica. ISU je odmah posle toga zabranio ženama takmičenje protiv muškaraca, ali je zato osnovao odvojeno takmičenje specijalno za dame, godine 1906. Sportska disciplina je prvi put uvedena 1908 na Svetskom prvenstvu, gde su prvu pobedu odneli Anna Hübler & Heinrich Burger. Prva olimpijada sa umetničkim klizanjem kao standardnom disciplinom održala se iste godine 1908.

Oprema
     Klizaljke umetničkih klizača se vidno razlikuju od hokejaških. Osim što su mnogo manje i jednostavnijih sečiva, one na vrhu imaju takozvane "zubce toe picks ili "toe rakes" koje se prvenstveno nalaze tu da bi olakšali i omogućili skokove i određene figure koje bi bile nemoguće obaviti bez tog dela klizaljki. Sečivo klizaljke je zaobljeno na vrhu prstiju u radijusu od dva metra. Danas one su dizajnirane da održavaju što veću moguću klizačku stabilnost. Oštrica klizaljki je oko 4mm tanka. Oštrica je najvažnija u čitavom sportu, oštra je kao žilet (da bi mogao da seče led, koja je na žalost najviše doprinosila u povredi klizača) , i od nje zavisi čitav ishod takmičenja. Klizaljke umetničkih klizača su negde oko inč manje tj niže od ostalih klizača u drugim disciplinama, da bi mogli više da kontrolišu rad nogu (što je veoma važno u plesnoj disciplini) kao i da bi imali više kontrole u izvođenju drugih figura.

     Ostala oprema koju klizači koriste uključuje i uloške koje štite klizača od padova, ublažavajući mu pad, i bol, naročito kad uči novi skok. Još jedan deo opreme je i štitnik za klizaljke, koji se stavlja na oštricu kad klizaš želi da prošeta (npr. do podijuma) kada nije na ledu. Štitnik štiti oštricu od prljavštine i oštećenja kao i ped pod kojim hoda da ga ne bi oštetila oštrica. Soft blade covers ili soakers služe da zaštite klizaljku od rđe dok se klizač zagreva. Odeća za klizanje obuhvata haljinu i suknju za žene. Što se tiče takmičenja ovi delovi odeće mogu biti komplikovano dizajnirani i mogu dostići cene od hiljadu dolara što sve zavisi od vrhunskog dizajnera. Za vežbu, klizači oba pola koriste gamašne ili tanke fleksibilne pantalone.

Discipline
     Olimpijski sport, umetničko klizanje obuhvata u sebi sledeće discipline:

    Pojedinačno takmičenje za muškarce i žene. Pojedinačni klizači moraju obuhvatiti u svojim programima obavezno sledeće elemente skokovi, spins, sekvencu koraka, i ostale elemente u svom programu.
    Sportski parovi tim se sastoji od žene i muškarca. Par izvodi samostalne elemente kao i one specifične samo za tu disciplinu kao što su throw jumps, u kom muškarac baca partnerku visoko, dok se ona dočeka na led izvodeći skok.; Lift, u kojima se žena drži visoko iznad partnerove glave i to u raznim drugačijim varijacijama, zavisno od međusobnog dogovora.; pair spins, u kojem i partner i partnerka izvode sihronizovan spin; i spirala smrti, gde muškarac zabada vrh svoje klizaljke u led, dok drugu ispruži ispod partnerkinog tela, koju vrti u krug oko sebe, što je moguće niže ledu.
    Plesni parovi, koji se opet sastoji iz mešovitog tima muškarac/žena. Plesni parovi se veoma razlikuju od sportskih parova, prvenstveno po tome što se više fokusiraju na komplikovane korake koje se striktno drže forme plesa i ritma muzike više nego na akrobatske skokove, bacanja i podizanja. Kao dodatak plesnoj disciplini, klizači osim što kližu uz muziku po izboru, moraju da izvedu i compulsory dances sa obaveznim koracima i uz obično klasične ritmove.

      Ostale discipline koje u sebe uključuju umetničko klizanje:

    Sinhrono klizanje, za izmešane grupe klizača može biti u grupi od 12 do 20. U takvom takmičenju sihronizovanost svih igrača najvažnija je, i veoma odlučujuća za ocenu. Zajedno prave formacije na ledu.
    Compulsory figures, u kojima klizač koristi svoje klizaljke da bi crtao krugove,figure u obliku osmice, i slične oblike u ledu, i oceljivani su po čistini i jasnoći figura kao i po tačnom postavljanju i ponavljanju klizanja na određenoj figuri više puta. Figure na ledu so do 1990 godine uknjučivali i u normalno takmičenje umetničkog klizanja ali vrlo brzo je ukinuto. Danas su figure na ledu retke i skoro ih niko ne izvodi.
    Moves in the field je disciplina koja je napustila compulsory figures da bi predavala iste okrete i veštine ivica u kontekstu da bi ispunili slobodna izvođenja umesto da bi izvodili perfektno precizne figure i krugove na ledu.
    Fours, je disciplina koja obuhvata dva para. U timu postoji dva muškarca i dve devojke koji izvode samostalne kao i plesne figure i elemente, koji bi bili tačni i ujednačeni i koji bi narano obuhvatali sva četiri klizača.
    Theatre on ice, poznat i kao "balet na ledu". Ovo je forma koja obuhvata grupu ljudi koji kližu manje strukturno a više sihronizovano i u toj disciplini je dozvoljeno korišćenje propratnih elemenata, kao i svih mogućih kostima.
    Adagio skating, forma klizanja koju obično viđamo u klizačkim predstavama, gde klizač izvodi mnogo spektakularnih akrobatskih podizanja ali malo ili čak i nimalo nema pojedinačnih elemenata koje normalni takmičarski parovi moraju da urade.
    Special figures, klizanje koje obuhvata početna istorijska izvođenja, normalna u prvim danima klizanja tokom istorije.
    Akrobatsko klizanje, takođe poznato i kao "akrobacije na ledu" ili "Ekstremno klizanje", je kombinacija cirkuskih tačaka, tehničkih umeća gimnastičarskih umetnika, i umetničko klizanje. Akrobatsko klizanje ujedinjuje više sportskih disciplina i vremenom sve više postaje popuralno u svetu.

    Izvor: savremenisport.com

Linkovi:

	Međunarodni Klizački Savez (International Skating Union)
	Klizački savez Srbije Adresa: 11000 Beograd, Deligradska 27 Telefon: +381.(0)11.26.85.024, (0)61.23.00.276, Fax: +381.(0)11.26.42.990 E-mail: klizacki.savez.srbije@gmail.com Website: www.klizackisavezsrbije.rs
	SERBIA SKATING Udruženje za promociju i razvoj klizačkih sportova