Zare Lazarevski – sinonim za ski centar Mavrovo

Istorija Istorija skijanja u Makedoniji Zare Lazarevski – sinonim za ski centar Mavrovo

Zare Lazarevski – sinonim za ski centar Mavrovo

Tvorac i vizionar racionalnog korišćenja dara prirode na planini Bistra i širem Mavrovskom kraju bio je Mavrovljanin Zare Lazarevski, koji mi je u više navrata govorio o ideji i velikoj želji da svoj rodni grad Mavrovo pretvori u skijaški centar, koji bi omogućio stanovništvu da ostavi svoje migrantske vreće i obezbedi sebi egzistenciju za bolji život kod kuće.

Zare Lazarevski

Kiro Kiproski

Kao novinar, hroničar, istraživač, kolumnista više dnevnih novina, časopisa, revizija i elektronskih medija, i publicista sa 13 monografija i preko 10.000 objavljenih tekstova i još više crno-belih i fotografija u boji, približio sam i afirmisao široj javnosti prirodne lepote i retkosti Makedonije, vrhunska naučna i druga dostignuća radnika i građana u svim sferama društva, za makedonske naučnike svetskog ranga koji svojim delima afirmišu Makedoniju, i za Makedonce koji su se tokom svog radnog i životnog veka, delima koja su stvorili, upisali u knjigu besmrtnika u 20. i prvoj polovini 21. veka. Bez preterivanja u svojoj skromnosti, profesionalnoj i ličnoj odgovornosti, ko zna kako ću napisati i potvrditi u ovoj priči da je ime Mavrovca Zare Lazarevskog sinonim za skijaški centar Mavrovo, vizionare, inicijatora, osnivača, tvorca osnivanja i razvoja čuvenog i priznatog mondenskog skijaškog centra za alpske i nordijske discipline na planini Bistra, u kompleksu Skijaškog centra Mavrovo.

Ovo je povod da posvetim tekst Zaretu Lazarevskom iz Mavrova, izuzetnoj ličnosti u mnogim oblastima i lideru. Svestan sam da neću moći da pokrijem sva njegova dostignuća jer su brojna. U mladosti se, zajedno sa svojim drugovima iz sela Mavrovo, pridružio borbi za nacionalno oslobođenje Makedonije od okupatora, kao pionir u makedonskom partizanskom pokretu u Drugom svetskom ratu u Mavrovskom kraju. Kao ljubitelj skijanja i planina, iako volonter, obavljao je svoje zadatke i obaveze profesionalno i sa velikom ljubavlju, kamenčić po kamenčić, ciglu po ciglu, gradeći i stvarajući Skijaški centar Mavrovo. Profesionalno, bio je izuzetan i lojalan zamenik državnog javnog tužioca, obavljajući svoje dužnosti besprekorno sve do penzionisanja. Uprkos svom obimnom radu i društvenim aktivnostima, nije zanemario porodicu, bio je odličan muž i otac. Ne zaboravimo lik i delo Zare Lazarevskog (27. jun 1924 – 19. maj 2024), mog prijatelja i saradnika od više decenija, čija je 100. godišnjica obeležena 27. juna, na njegov rođendan. Proslavu godišnjice organizovali su njegov sin i ćerka, Bodan Lazarevski i Jovanka Lazarevska-Stančevska, i njegov unuk Veljko, sin njegovog brata Krste. U čast stogodišnjice Zareovog rođenja, održana je promocija monografije „Priča o velikom vizionaru, stvaraocu i graditelju Zareu Lazarevskom, skijalištu i Mavrovu“ autora Jasmine Mironski i Branislava Stančevskog.
Mavrovo 1964. godine.

Mavrovo 1964

Kako je Mavrovo postalo skijalište

Prilikom stvaranja Mavrovskog kraja, priroda je bila nesebična i izdašna, dajući mu neprocenjivo bogatstvo izuzetne lepote i retkosti, planine sa vrhovima visokim preko 2.000 metara, reke, vodopade, pećine, bujnu vegetaciju, prostrane planinske pašnjake, ogroman potencijal za razvoj više privrednih sektora, stočarstvo, ovčarstvo, posebno za razvoj zimskih sportova i za održavanje kvalitetnih skijaških takmičenja u alpskim (slalom, veleslalom i spust), nordijskim i snoubord disciplinama, za razvoj zimskog i letnjeg turizma, planinarenja... Pre nekoliko vekova, širi Mavrovski kraj, sa planinama Bistra, Šar planina, Korab, Stogovo, Dešat i Krčin, bio je poznat i prepoznatljiv po proizvodnji galicijskog belog ovčijeg sira i žutog sira, šarplaninskog jagnjeta, ovčije masti i drugih mlečnih proizvoda, koji su se izvozili u više regiona Balkana, Evrope i Amerike.

Tokom proteklih nekoliko decenija, planina Bistra je postala prepoznatljiva po svojim prelepim skijaškim stazama, koje su domaćini vrhunskih nacionalnih, lokalnih i međunarodnih takmičenja u alpskim, nordijskim i snoubord disciplinama. Mavrovo je kvalitetom koji nudi skijašima postao jedan od poznatih i priznatih zimskih sportsko-rekreativnih skijaških centara na Balkanu, i ne samo to: u četiri godišnja doba postao je atraktivan i razvio se u odličnu turističku destinaciju za ljubitelje belih sportova, planinarenja, lova, ribolova i slično.

Zare Lazarevski

U mnogo navrata nakon skijaških takmičenja, Borče Petruševski, predsednik Upravnog odbora Skijaške škole Mavrovo i dugogodišnji aktivista Skijaškog saveza Makedonije, pričao mi je o razvoju skijanja u Mavrovu, više puta ističući ličnost stanovnika Mavrova Zarea Lazarevskog i naglašavajući da bez njegove posvećenosti, žrtve i mudrosti skijaški centar Mavrovo ne bi bio izgrađen i razvijen. Samo je Zare, odgovorna i humana osoba, čovek velikog srca, mogao ovo da postigne, i zato je uspeo da ostvari svoje ideje, bez budžetskih sredstava, uz donacije, i svojim radom je zasluženo ušao u knjigu večnih ličnosti.
– Početkom 1965. godine, tek sam završio srednju tehničku školu. Moji prijatelji i ja smo čistili sneg ispred kuće, došao je Zare, pitao nas šta smo završili i pitao da li želimo da počnemo sa radom sutra. Zahvaljujući Zareu, centar je zaposlio desetak mladih ljudi koji su upravo završili srednje tehničke i ekonomske škole. Centar je bio osnova za izgradnju ugostiteljskih objekata, vikendica, infrastrukture i drugih objekata, u kojima su zaposlenje našli nezaposleni iz Mavrova, Dolne i Gorne Reke, Gostivara - seća se Nestir Daniloski, koji je ceo svoj radni vek proveo u skijaškom centru, a desetak godina je bio i njegov direktor.

Mavrovo, januar 1979 - ispred jednoseda

Zare Lazareski je razvoj skijaškog centra Mavrovo bazirao na donacijama za izgradnju smeštajnih kapaciteta.
– Nakon izgradnje ih je prodao, a novcem je izgradio nove, i tako je nastao centar – seća se penzioner Sreten Lazarevski, bivši direktor Javnog komunalnog preduzeća „Mavrovo“ i bivši gradonačelnik opštine Mavrovo.

Nakon što je izgradio Skijašku školu u selu Mavrovo, prodao ju je fabrici cementa Usje iz Skoplja. Dobijenim sredstvima izgradio je objekat „Partizanski dom“, sa pratećim restoranskim kapacitetom (današnji hotel „Feršped“). Za razvoj centra nisu bila obezbeđena budžetska sredstva, a potrebe su zahtevale nove smeštajne kapacitete. Ovog puta, sredstva je obezbedio prodajom ovog kompleksa kompaniji HURO „Metropol“ iz Skoplja. Sredstva su uložena u izgradnju skijaške škole (Hotel „Lođ“), kapaciteta 100 kreveta. „Metropol“ je 1975. godine izgradio hotel „Bistra“. Nakon nekoliko godina interesovanja, hotele u Mavrovu su izrazile sve više kompanija iz Skoplja. „Makpetrol“ je izgradio moderan hotel u selu Mavrovo, a Skopska železara hotel „Radika“ u Leunovu.

Godine 1987. izgrađeni su smeštajni objekti „Mavrovka 1 i 2“, sa skoro 100 kreveta. U selu Mavrovo je izgrađeno nekoliko parkinga. Kako nam je rekao bivši gradonačelnik Sreten Lazarevski, Zare Lazareski se podjednako brinuo o izgradnji skijaških i drugih objekata na planini Bistra, koji su od interesa za skijaše i posetioce, a sve sa ciljem da se lakše i brže osvoji belina planine, bez gubljenja vremena na čekanje i bez nerviranja.

Zabeležen je veliki poduhvat tokom izgradnje

Pet godina je bilo potrebno da se pripreme i obezbede sredstva za izgradnju dvosedne žičare. Interesovanje za boravak na planini Bistra je stalno raslo. Jednosed je već bio usko grlo, jer su skijaši i posetioci čekali u redu satima da bi izašli na staze. Godine 1979, na teškom terenu i u lošim vremenskim uslovima (magla, sneg), po prvi put na Balkanu i šire, helikopterom je nošeno 23 metalna stuba za dvosed i postavljen na betonske temelje. Bio sam prisutan ovom poduhvatu, kao i skoro izgradnji svih objekata u ovom kraju, kao novinar i sećam se toga, a zasluge pripadaju Zaretu Lazareskom. Na pitanje kako je uspeo da obezbedi vojni helikopter sa posadom za transport i postavljanje metalnih stubova dvoseda, Zare mi je rekao da je sve to postigao uz pomoć uticajnih starešina iz našeg kraja, svojih drugova, koji su uspeli da izdejstvuju da Generalštab JNA u Beogradu odobri specijalni helikopter sa posadom za izvršenje ovog veoma složenog i teškog zadatka, kao pomoć vojsci za razvoj centra. Sa parkinga u selu Mavrovo, vojnim helikopterom - posada je podigla metalni stub, prenela ga do mesta gde je stub trebalo da se montira i pažljivo ga spustila preko temelja, montažeri su ga osigurali zavrtnjima, a helikopter je „visio“ iznad njih dok se stub nije pričvrstio za ležaj. Tako su 23 puta helikopter i vešta i iskusna posada uspešno završili ovaj težak, složen i odgovoran zadatak za deset dana. Zajedno sa našim kolegom Zoranom Mihajlovim, reporterom MTV-a, i snimateljem, pratili smo ovu jedinstvenu aktivnost na Balkanu. Ako bi postavljanje metalnih stubova vršila fabrika, to bi trajalo mesecima i potrošila bi se velika količina novca.

Pukovnik Danilo Popović bio je odgovoran za izvršenje ovog zadatka vojnika JNA.
– Izgradnja skijaškog centra Mavrovo me je zbližila sa drugom Zaretom, divnom osobom, poštovali su ga oficiri garnizona Tetovo, Skopske armijske oblasti, Generalštab Jugoslovenske narodne armije, kao i vojnici, koji su sa velikom ljubavlju i zadovoljstvom obavljali zadatke tokom izgradnje skijaškog centra i priprema za međunarodna skijaška takmičenja – rekao nam je Danilo Popović.

U periodu između sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka izgrađeno je devet žičara, koje su sinhrono povezane i skijaši mogu lako krstariti belinom planine Bistra, uživajući u skijanju i snežnoj lepoti netaknute prirodne lepote. Takođe, u ovom periodu izgrađeni su ugostiteljski objekti „Bačilo“ na kraju jednoseda i „Trifkova koliba“ na kraju dvoseda.

Smrću Zare Lazareskog, turistička regija Mavrovo izgubila je čoveka koji je ceo svoj život posvetio izgradnji skijališta, žičara, ski-liftova i ugostiteljskih objekata na planini Bistra i hotela i drugih objekata na obalama jezera Mavrovo. Skijaši će ga pamtiti ne samo po tome što je stvorio odlične uslove za skijanje, već i po tome što je organizovao veliki broj republičkih, državnih i međunarodnih takmičenja u alpskim i klasičnim disciplinama, kako u muškoj tako i u ženskoj kategoriji na planini Bistra. Mavrovo je pretvorio u elitni skijaški centar u Makedoniji, čime je oživeo region.

Za razvoj turizma bilo je neophodno izgraditi infrastrukturne objekte u regionu Mavrova. Kako nam je rekao Sreten Lazareski, za vreme njegovog upravljanja Javnim komunalnim preduzećem „Mavrovo“, sredstvima obezbeđenim iz nekoliko državnih fondova, izgrađena su dva vodovoda, dužine 15 kilometara, na potezu od sela Beličica do sela Mavrovo, sa rezervoarom od 500 kubnih litara i 200 kubnih litara i vodovodnom mrežom dužine 100 kilometara. Ovi kapaciteti će obezbediti normalno vodosnabdevanje u narednih 20 godina, za potrošače svih turističkih naselja na obalama jezera Mavrovsko i sela Mavrovo, Nikiforovo i Leunovo.

Naši sagovornici i stručnjaci za stanje u turizmu u Mavrovskom kraju naglasili su da je za pola veka mnogo urađeno u razvoju turizma i stvorena je solidna osnova za ubrzani razvoj ovog turističkog regiona. Mavrovo je poznati i priznati zimski rekreativni i sportski centar. Postoje perspektive za razvoj turizma, nema vansezone za ovaj region. Ali pre svega, potrebna su velika ulaganja. Ski centar Mavrovo ima 11 žičara i tri žičare, ukupne dužine 5.700 metara, a za jedan sat može se prevesti preko 11.000 ljudi i skijati na prostranoj belini Bistre. Na obalama jezera Mavrovo izgrađeno je 1.300 vikendica i dvadesetak hotela, koji imaju 3.500 kreveta, u jednokrevetnim, dvokrevetnim i višekrevetnim sobama, luksuznim apartmanima, teretanom, sportskim terenima, kafićima, restoranima, odmaralištima, prodavnicama i slično.

Ko je bio Zare Lazarevski?

Čitav svoj život posvetio je izgradnji skijaškog centra Mavrovo. Sa velikom ljubavlju, kao volonter, i profesionalno, sproveo je sve projekte na planini Bistra i u selu Mavrovo. Zare Lazareski je rođen 27. juna 1924. godine, završio je srednju školu u Beogradu i, po nalogu Komunističke partije Jugoslavije, sa 17 godina se vratio u Mavrovo i pridružio se Narodnooslobodilačkoj borbi. Nakon oslobođenja od fašističkog okupatora, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Skoplju i profesionalno radio tokom celog radnog veka na više odgovornih pozicija u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Javnom tužilaštvu Republike Makedonije. Godine 1963. osnovao je Upravni odbor za izgradnju Skijaškog centra Mavrovo, koji je posle nekoliko godina transformisan u Skijaški centar Mavrovo. Za svoja dostignuća u struci i društvenom delovanju, odlikovan je višestrukim ordenima i priznanjima i dobitnik je više nagrada. Bio je nosilac partizanske spomenice od 1941. godine. Umro je u Skoplju 19. maja 1989. godine.