SkijaÅ¡ki svet je obiÅ¡la vest o izumu koji bi, u uslovima globalnog otopljenja, "zavisnike o belom prahu" mogao reÅ¡iti glavnog razloga njihovih glavobolja – hroniÄnog nedostatka snega. Revolucionarno reÅ¡enje, nazvano "Snow factory" (fabrika snega), dolazi iz pogona Äuvenog italijanskog proizvoÄ‘aÄa opreme za veÅ¡taÄko zasneživanje, firme "TechnoAlpin", i omogućava proizvodnju pahulja a time i belog pokrivaÄa na Äak 32 Celzijusova stepena.
Uporedbe radi, snežni topovi kakvi se danas mogu videti na skijaliÅ¡tima u funkciji mogu biti tek kada se temperatura spusti bar dva stepena ispod nule. LaiÄki reÄeno, ovaj novi sistem bi mogao ovih dana proizvesti sneg na bilo kojoj obali mora.
Novi italijanski sistem radi na sasvim drukÄijem principu u proizvodnji suvih snežnih pahulja, koje zapravo nastaju unutar temperaturno regulisanog vodenog kontejnera. On u sebi ima ugraÄ‘en veliki ohlaÄ‘eni cilindar (bubanj) gde se formiraju pahulje pre negoli pokretnom trakom budu izbaÄene na tlo. Najrevolucionarnije u svemu tome je Å¡to za proizvodnju snega unutar takvoga pogona po minuti rada je potrebno 60-80 litara vode, dok je to kod danaÅ¡njih ureÄ‘aja, pa i najnovije generacije, Äak 455 litara. Sa druge strane, italijanskoj "snežnoj fabrici" potrebno je Äetiri do pet puta viÅ¡e struje, a i cena joj je priliÄno paprena – jedna proizvodna jedinica koÅ¡ta 345 thiljada funti, ili 15 puta viÅ¡e od standardnog topa (oko 20 hiljada funti).
MeÄ‘utim, to nije spreÄilo "Boreal Mountain Resort" u Kaliforniji da ga uvedu prvi na svetu, na ski stazama blizu jezera Tahoe. Koristiće ga u adrenalinskom parku za skijaÅ¡e i snowbordere za formiranje skokova i pruga. Prvi skijaÅ¡i su novi sneg već isprobali 18. juna, kada je održan otvoreni dan.
Sam proizvoÄ‘aÄ poruÄuje da njihovo novo reÅ¡enje nije zamena za postojeće topove kakve i sami uveliko proizvode, nego da je reÄ o dva komplementarna sistema.
"Snow factory", po njihovu miÅ¡ljenju, dobra je solucija za skijaÅ¡ke trke koje se organiziraju u velikim gradovima poput Minhena ili Moskve, ili najkritiÄnije delove skijaliÅ¡ta ili Äak gleÄera tokom letnje ili rane jesenje sezone, kada se topovi ne mogu pokrenuti zbog visokih temperatura.
– Glavna kvaka je u tome koliko će sneg izdržati na, primer, 32 stepena. On je toliko zaleÄ‘en da će trajati duže nego Å¡to mislite, ali će se brže pretvoriti u vodu Å¡to je viÅ¡e Celzijusa u vazduhu – objasnio je, glavni Äovek za strategiju i razvoj ameriÄkog ogranka "TechnoAlpina".
Prve reakcije skijaša od Novog Zelenda do Argentine su superpozitivne.
JoÅ¡ davno se naÄulo da je ovakvo reÅ¡enje pri samom kraju realizacije. Pre toga, bilo je reÄi da je moguće reÅ¡enje freonske cevi koje bi se postavljale ispod povrÅ¡ine i poput kakvog hladnjaka spuÅ¡tale temperaturu podloge i omogućavale da se sneg zadrži, odnosno ne topi u tom prvom dodiru. Sve ovo Å¡to je sada predstavljeno sa reÅ¡enjem "TechnoAlpina" je, jednom reÄju, fantazija, ali će do Å¡iroke upotrebe proći dosta vremena. To bi se moglo uporediti sa Formulom 1 - ona je najbolji auto na svetu, ali se ne vozi po gradu.
Svakako najvažniji deo izuma je to Å¡to je radikalno smanjena potroÅ¡nja vode u proizvodnji snega, pa time i Äuvanja zaliha, a sa Äime najviÅ¡e kubure skijaÅ¡ki centri, jer su sve veće potrebe za vodom.
InaÄe, prema iskustvu jednoga poznatog slovenaÄkog skijaliÅ¡ta, kubni metar veÅ¡taÄkog snega, zavisno od meteoroloÅ¡kih uslova, njih koÅ¡ta od 10 do 50 eura, a kod neke konkurencije se zna popeti i na 100 eura. Sa manje vode, i cena će sutra, kada se italijansko reÅ¡enje usavrÅ¡i, biti znatno niža.
Od jednog kubika vode se danas može proizvesti od 2,0 do 2,5 kubika snega.
Rješenje o kojem se govori traži još dosta odgovora, jer prosto je neverovatno to što pogon može da radi i na plus 32 stepena. Tehnologija ide napred i na tome se sigurno neće stati jer rešenje za problem nedostatka snega traže ski centri širom sveta...
Â
Â
