Svi su Äuli za skijanje, mnogi rekreativno uživaju u njemu, ali koliko nas je Äulo da Srbija ima predstavnika u tom sportu na Zimskim olimpijskim igrama? ProÅ¡log vikenda na Kopaoniku nas je doÄekala devojka sa velikim osmehom punim vere i nade u ono Å¡to radi – priprema se upravo za ovo takmiÄenje. Nevena Ignjatović, naÅ¡a najbolja skijaÅ¡ica, već 15 godina je potpuno posvećena skijanju. Nije gubila nadu kada je bila bez finansijske podrÅ¡ke, kada je na pripreme dolazila autobusom ili Å¡to skijanje ne spada u državne prioritete kao Å¡to tu privilegiju imaju timski sportovi. Ona veruje u uspeh i bori se da postane skijaÅ¡ki Novak Äoković i da skijanje postane isto Å¡to je i tenis ovih dana. PriÄala nam je o svojim planovima, ambicijama i utiscima sa Kopaonika....
Za pripreme i treniranje potrebno je puno novca. Pored putnih troÅ¡kova, tu je i oprema... Kada ta ulaganju poÄinju da se vraćaju? Koliko si daleko od toga?
Vratiće se onda kada stanem na postolje Svetskog kupa. Trenutno sam 70. na generalnoj listi. Po mom mišljenju nije realno da sa tog mesta odmah budem prva. Cilj mi je da postepeno idem ka vrhu, da ove sezone uđem među prvih 40. Bitno je da u FIS kupu uđem među 30, da budem spomenuta na Eurosportu, posle nekako ide lakše. Prošle godine sam imala šansu, bila sam jako blizu i delile su me 26 stotinke, ali realno je da taj rezultat ostvarim sledeće sezone. Kasnije, kada se uđe u top 30, nijanse preovladavaju.
Ko je trenutno top 1?
Tina Maze je ubedljivo najbolja. Ona ima preko dve hiljade bodova. PremaÅ¡ila je i Hermana Majera u ostvarenim bodovima. SkijaÅ¡ki savez Slovenije, kao i hrvatski, puno ulaže u sportiste koje su u nacionalnom timu. Hrvati svojim takmiÄarima omogućavaju apsolutno sve, od vožaÄa do kuvara i terapeuta. Nadam se da će ti uslovi nekada biti mogući i u Srbiji.
Šta je sve potrebno da bi napredovala? Čija pomoć i kolika?
Na žalost, niÅ¡ta ne može bez novca. Potrebna mi je pomoć. Dok smo mogli, mi smo moje pripreme i takmiÄenja finansirali iz porodiÄnog budžeta, a onda, kada sam poÄela da ostvarujem ozbiljne rezultate, ukljuÄio se SkijaÅ¡ki savez Srbije. Prve dve godine su zaista bile fenomenalne, sve je funkcionisalo, a onda je krenulo nizbrdo. Poslednje dve godine su, Å¡to se finansijskog dela tiÄe, katastrofa. Ali se borimo, uspevamo. Imam zaista super tim. Iako moj kondicioni trener nije dobio platu već godinu dana. Postali smo prijatelji i zaista odliÄno funkcioniÅ¡emo.
Koliko puta godišnje ideš na pripreme?
Svakog meseca. Jedino sam u aprilu slobodna, mada ove godine to nije bio sluÄaj, jer su trke trajale do 18. aprila. Poslednja je bila u Krvavecu, pa sam imala samo dve i po nedelje za odmor. Non stop sam u inostranstvu i zaista mi se ne ispalti da se vraćam kući. Putujem autobusom i tako samo gubim vreme i snagu. Auto joÅ¡ uvek nemam.
Da li se odriÄeÅ¡ neÄega zbog skijanja?
OdriÄem se mnogih stvari, ali mi nije žao. U nekim momentima mi je žao kada pomislim da ne mogu normalno da odem na letovanje ili zimovanje. Do sada sam možda jednom ili dva puta skijala sa druÅ¡tvom. Ali osećaj kada pobediÅ¡ na nekoj trci, staneÅ¡ na postolje je neprocenjiv. Tada znam da se sav moj trud isplatio. Za ovu sezonu imam posebnu radost, jer konaÄno imamo mogućnost da mama doÄ‘e da me gleda. Dosada je iÅ¡ao samo tata, a mama nije bila u prilici da me gleda na trci joÅ¡ od kad sam bila mala... pa poslednji put je to bilo na Kopaoniku.
Kada si poÄela da skijaÅ¡?
Već sa 6 godina sam poÄela da se takmiÄim. Prve skijaÅ¡ke korake sam napravila upravo na Kopaoniku, na stazi MaÅ¡inac, a prva trka bila je na Gobelji. Sada kad gledam slike vidim koliko sam bila mala, bila sam najsitnija i najmrÅ¡avija. Prvi je sa skijanjem poÄeo brat. Tata me je doveo na Kopaonik i zaljubila sam se u sport i u planinu. Tada sam bila Älan skijaÅ¡kog kluba RadniÄki, a trener je bio moj teÄa. Kasnije sam poÄela da treniram po programu reprezentacije, a već sa 14 godina sam poÄela da putujem. Zahvaljujući skijanju sam nauÄila odliÄno engleski, a služim se i italijanskim, Å¡panskim i nemaÄkim. Kako sam uvek iÅ¡la sama, postala sam jako snalažljiva.
Više od 90% Slovenaca skija. Hrvati, sa Sljemenom imaju svetske šampione u skijanju. Šta je po tvom miljenju potrebno da se uradi u Srbiji bi bilo više skijaša?
Kada sam poÄela da skijam bilo nas je baÅ¡ dosta. Ali kada uÄ‘eÅ¡ u sistem FIS juniorskog takmiÄenja potrebno je puno truda i rada, a o novcu da ne govorim. I ovo je sport u kome sporo ideÅ¡ do vrha. Možda je i to razlog Å¡to mnogo njih odustane. Naravno, jedan Austrijanac ima fenomenalne uslove za skijanje, skijaÅ¡ku stazu ispred kuće ili stana, ovde ipak treba da putujeÅ¡ i da kreneÅ¡ bukvalno od nule. Već 15 godina radim da bih stigle dovde gde sam danas. Bilo je potrebno puno ulaganja... nadu mi daje juniorski muÅ¡ki tim. Bore se i imaju potencijal. Tu su i MaÅ¡a Janković i Veronika Tomić.
Tvoj trud i rad su te odveli na zimske Olimpijske igre u SoÄi. Koliko će biti srpskih predstavnika?
Postoje A i B norma za zimsku olimpijadu. Pored mene koja ispunjavam A normu, uÄestvovaće i Marko Vukićević. Za sada nas dvoje. Znaćemo sve do januara kada je presek. Å to se mene tiÄe voziću slalom i veleslalom. RazmiÅ¡ljam i o super veleslalomu, ali sve zavisi od uslova. Ne bih volela da se povredim, jer želim da ostvarim rezultat u primarne dve discipline. Super veleslalom je brza disciplina i ako želiÅ¡ da se takmiÄiÅ¡, moraÅ¡ da se pripremaÅ¡ samo za to. Imala sam i taj plan, ali je za to potrebno puno novca. Samo tri nedelje koÅ¡taju 7 hiljada evra, a mora da se putuje na Novi Zeland, ÄŒile, Argentinu...da ne priÄam o tome da se plaća i zakup staza.
Nakon skijaÅ¡kih treninga u Autriji, doÅ¡la si na aktivan odmor na Koaponik. Kako ti se Äini Planina Sunca danas? Kakvi su uslovi i kako izgleda jedan tvoj dan kada nisi na skijama?
Ustajem jako rano, pa se u hotelu Äude Å¡to sam uvek prva. Hotel Grand je vrhunski i ima uslove svetskih hotela. TrÄim, idem u teretanu, uÄim, jer imam ispite. Trudim se da iskoristim vreme da se odmorim, ali i da ne zapostavim kondiciju, mada me prave kondicione pripreme Äekaju u avgustu kada ponovo dolazim na Kopaonik.
Odrasla si na ovoj planini. Dobro je poznaješ. Da li bi mogla da uporediš Kopaonik sa nekim evropskim ski centrom? Da li ima nešto što mu nedostaje?
Mnogo volim Kopaonik i on u meni budi posebna osećanja. Sve je novo i unapreÄ‘eno. Staze izgledaju vrhunski i stare žiÄare su zamenjene. Mislim da mu ne fali niÅ¡ta i da ima brojne prednosti kao Å¡to su hoteli bukvalno na skijaÅ¡kim stazama, pa ne morate da nosite opremu kroz celu planinu. Noćni život je odliÄan, kao da niste na planini. Ono Å¡to bih volela jeste da se državno prvenstvo organizuje ovde. Prethodnih godina je bilo na Staroj planini, za koju mislim da je odliÄna. Tamo su uslovi za trening fenomenalni, ali bih volela da jedne godine, kao nekada, to prvenstvo bude na Kopaoniku.
Koliko ti znaÄi podrÅ¡ka SkijaliÅ¡ta Srbije i MK Mountain Resort-a?
Puno mi znaÄi zaista. SkijaliÅ¡ta Srbije i MK Mountain Resort doživljavam kao svoju porudicu. Slobodno mogu da upredim da se osećam kao da su moja mama i tata stali uz mene u punoj svojoj snazi. Nikada nisam tražila neki luksuz, ali sada pored priprema mogu i da uživam. Sada moj rezultat viÅ¡e neće biti samo moj, on će prikazivati i celu Srbiju.
Da li možeš sa nama da podeliš neku zanimljivost?
SvaÅ¡ta se deÅ¡ava i na treninzima i na takmiÄenjima. ÄŒesto se desi da nam pukne nam guma pre treninga, pa je svi zajedno popravljamo, pa razni padovi... Uvek se setim Olimpijskih igara sa Jelnom Lolović i naÅ¡im trenerom Anjom u startnoj kućici. Ja sam imala broj 50, a Jelena je bila ispred mene. Anja je navijala iz sve snage i kada je trebalo da krenem, ona je viknula „Hajde Jelena“ i nastade opÅ¡ta zabuna u startnoj kućici. PoÄeli su da se pitaju jel Nevena ili Jelena, ko se takmiÄi sad. Ja sam sa smehom krenula da vozim, ali sam se uozbiljila već kod prve kapije.
Već si uspeÅ¡na mlada devojka, a veliki rezultati su tek pred tobom. Da li imaÅ¡ neki savet za devojÄice, buduće skijaÅ¡ice?
Trenirajte ples (smeh)! Moram da priznam da je skijanje težak sport za devojÄice, ali sve Å¡to je teÅ¡ko na kraju se i isplati. Ako sada stisnem zube i odreknem se nekog izlaska, znam da će mi se to vratiti. To je moj moto. Dobro se dobrim vraća. Mnogo je lepo kada se popneÅ¡ na postolje, kada pobediÅ¡ na državnom prvenstvu Slovenije, Hrvatske, Bugarske, pa Äak sam i u Francuskoj bila prva. Tada shvatiÅ¡ da je vredno. StiÄeÅ¡Â nova iskustva, upoznajeÅ¡ nove ljude, puno putujeÅ¡. Atmosfera na takmiÄenjima je super. Moj cilj je da neÅ¡to napravim, da ne budem samo uÄesnik na Olimpijadi. Super je osećaj kada si u sportu koji nije tako popularan i možeÅ¡ neÅ¡to da uradiÅ¡. OsećaÅ¡ se posebno. Setite se Å¡ta je bilo sa tenisom. Sigurna sam da je Nole i te kako ponosan na to Å¡to je tenis danas u Srbiji popularan upravo zbog njega. Nadam se da ću ja uspeti da doprinesem da skijanje bude sport broj jedan u Srbiji.
Već 15 godina si u ovom sportu, vrlo malo si kod kuće. Koliko trka imaš iza sebe?
Uh... ako godišnje ima oko 60 trka, mogu da kažem da sam u poslednih 8 godina iza sebe imala bar 500 trka.
I za kraj, otkrij nam tajnu, da li može da se živi od skijanja?
Može ako si baÅ¡ najbolji, ako si u samom vrhu. Živim od stipendije i primam je dok skijam. Borim se da idem ka vrhu, ali skijanje nije kao fudbal i ne vrte se te cifre. Relativno je da li ćete uspeti ili ne. Neke skijaÅ¡ice se trude i po 5 godina i ne naprave nikakav rezultat. PsihiÄki je mnogo teÅ¡ko, treba pobediti sam sebe. Zato se trudim da ne zapostavim Å¡kolu. Najveću praksu u životu sam imala upravo u ovom sportu, puno sam toga nauÄila. Volela bih da mogu da upiÅ¡em joÅ¡ jedan fakultet, ali to bi bilo neÅ¡to potpuno drugaÄije, neÅ¡to kreativno, Å¡to ima veze sa modom, dizajnom...
Â
