Kako su poslednjih godina sve Äešće zime bez snega Äak i u najviÅ¡im planinskim predelima, zimski turizam je sve ugroženiji. Ako nema snega, nema ni skijanja, nema ni sankanja, nema vožnje borda, a SneÅ¡ka možete praviti samo od blata. Kakva je budućnost skijaliÅ¡ta i zimiskih centara?
Zimski turizam je ozbiljan posao o Äemu svedoÄi i to da u Evropi svake godine izmeÄ‘u 60 i 80 miliona skijaÅ¡a posecÌuje alpske zimske turistiÄke i ski centre u ovo doba godine. To se posebno odražava na Francusku kao vodeću alpsku državu na Äijoj se teritoriji nalazi 300 ski centara, Å¡to je trećina skijaÅ¡kih centara u Evropi.
„Nema snega“, rekao je za Skift francuski turistiÄki agent Frederik Foltran dok je ove nedelje kretao na ski-stazu, ali ne sa skijama, već sa skuterom na dva toÄka dizajniranim za koÅ¡enje travnatih paÅ¡njaka. OvogodiÅ¡nja zima u Francuskoj je do sada bila najtoplija u proteklih sto godina Å¡to je imalo direktan uticaj na skijaliÅ¡te Le Mourtis u Pirinejima.
Nedostatak snega prisilio je ovo skijaliÅ¡te da privremeno zatvori skijaÅ¡ke staze u sred sezone, a lokalni ugostitelji i hotelijeri uveliko raÄunaju koliki će biti gubici zbog manjeg broja posetilaca. Turisti koji dolaze bave se drugim aktivnostima, poput planinarenja. Dnevna temperatura ovog 10. februara bila je iznad 10 stepeni i nekoliko planinara je Äak skinulo jakne i zavezalo ih oko struka dok su se probijali preko paÅ¡njaka obasjanih ostacima snega.
I druge alpske države imaju isti problem, budući da je u Å¡vajcarskim Alpima zimski turizam najvažniji izvor prihoda, dok u Austriji on iznosi 4,5 odsto BDP-a, Å¡to je polovina svih prihoda od turizma. Samo u italijanskim Alpima napuÅ¡teno je 186 objekata i skijaliÅ¡ta, a 4.000 betonskih nosaÄa i 600.000 metara ÄeliÄnih žica kojima su nekada žiÄare prevozile putnike, zvrji prazno i zapuÅ¡teno.
 Otopljavanje kao otrežnjenje
Evropa pod snegom nije viÅ¡e kao Å¡to je bila. Poslednje Äetiri godine su najtoplije od kada se vrÅ¡e merenja. U planinskim predelima rast temperature se prvo oseća u nizijama, a nakon toga u viÅ¡im predelima. Tako, rast proseÄne temperature od jednog stepena utiÄe prvo na niže predele, dok viÅ¡i planinski predeli „osećaju“ porast proseÄne temperature od dva stepena, Å¡to utiÄe na nedostatak snega.
PredviÄ‘anja za budućnost, nisu ružiÄasta, odnosno nisu ni bela – snega će verovatno biti sve manje.
Tako, Å vajcarski savezni tehnoloÅ¡ki institut (ETH) u Cirihu predviÄ‘a porast proseÄne temperature na Alpima izmeÄ‘u 2,5 i 4,5 stepena do 2050. godine. Ni procene ameriÄke agencije NASA nisu obećavajuće, a one kažu da će do 2050. godine oko 75 odsto gleÄera u Å¡vajcarskim Alpima potpuno nestati. IstraživaÄi na norveÅ¡kom ledenjaku Hardangerjokulen izrazili su bojazan da će pre kraja 21. veka nestati ledena kapa debljine oko 300 metara. U Francuskoj su prognoze da će francuski deo Alpa u sledećih sto godina izgubiti 70 odsto snega, a Finskoj oÄekuju porast letnje temperature za pet stepeni, a zimi Äak za osam stepeni – u proseku.
Poslednji put ovako visoke zimske temperature u decembru i januaru u Francuskoj zabeležene su 1900. godine, kaže Hristel Robert iz francuske nacionalne meteorološke službe.
Katastrofa bez snega
Ove prognoze znaÄe katastrofu za ski centre i zimski turizam. Samo u Alpima ova, joÅ¡ uvek moćna, turistiÄka industrija zapoÅ¡ljava izmeÄ‘u 10 i 12 odsto lokalnog stanovniÅ¡tva, dok je zarada oko 50 milijardi evra godiÅ¡nje. Ukoliko se nastavi trend toplih zima pitanje je gde će navedenih 60 do 80 miliona skijaÅ¡a svake zime ići na skijanje? Situacija nije bolja ni van Alpa, na primer u Skandinaviji, gde zimski turizam ostvaruje milijardu evra godiÅ¡njeg prihoda samo na finskoj Laponiji i upoÅ¡ljava 13% radne snage.
Kao „snežno pouzdano“ skijaliÅ¡te smatra se ono koje može da pruži 100 skijaÅ¡kih dana tokom sedam od deset zimskih sezona, sa najmanje 30 centimetara prirodnog snega. Krajem devedesetih godina 20. veka ovaj minimum su ostvarivala alpska mesta na 1.200 metara nadmorske visine, ali sada zbog porasta proseÄne temperature od dva stepena samo su skijaliÅ¡ta viÅ¡a od 1.500 metara ispunjavala ove uslove.
VeÅ¡taÄki sneg ne pomaže
Kako je krenulo, skijaliÅ¡ta na oko 1.600 metara nadmorske visine biće toliko topla da Äak ni osneživanje veÅ¡taÄkim snegom neće pomoći. Topiće se. Neka skijaliÅ¡ta u Pirinejima se nalaze na viÅ¡oj nadmorskoj visini i imala su pristojan snežni pokrivaÄ ove sezone, te su radila nesmetano. MeÄ‘utim, zimsko odmaraliÅ¡te Mourtis nalazi se na 1.350 metara, u zoni topljenja, Å¡to znaÄi da će ovo biti kraj ovog skijaÅ¡kog centra kakvog ga znamo.
Zbog sve viÅ¡ih temperatura struÄnjaci predviÄ‘aju da će preživeti samo skijaliÅ¡ta koja se nalaze na visini viÅ¡oj od 2.000 metara nadmorske visine, a za ostalima poruÄuju da se snalaze kako znaju i umeju. „Ovo je druga godina zaredom bez snega“, kaže je Lorent Morel, ugostitelj iz francuskog Tuluza dok se sa porodicom Å¡etao po planini. „Volimo planine pa svejedno dolazimo“, rekao je. Izgleda da će u budućnosti oni koji budu želeli da vide sneg ići u ekstremne uslove, kao Å¡to je put na Antarktik.
Beg od vrućine kao rešenje
Mnogi skijaški centri, zbog sve viših temperatura, menjaju model poslovanja. Tako, mnogi dostižu isti broj posetilaca leti kao i zimi, nudeći im drugu vrstu uživanja – boravak u prirodi.
Aktivnosti zbog kojih dolaze posetioci su npr. planinarenje i planinski biciklizam, ali i obiÄan beg od letnje žege. U Austriji su planinski centri puni posetilaca koji beže od letnje vrućine, a zarada od letnjeg turizma na svežim brdima već dostiže zaradu kao u zimskim mesecima.
Možda je ovo i dobra pouka za region kako bi se reagovalo na vreme. Vlada Crne Gore je ranije najavila da će u razvoj novih skijaliÅ¡ta na severu Crne Gore do 2022. godine uložiti Äak 100 miliona evra, a Srbija se hvali otvaranjem novih ski-staza. Pitanje je da li će se ova „ulaganja“ isplatiti, ili planine treba ostaviti netaknutim kako bi se u njima uživalo kada nema snega, ili ga bude nedovoljno za skijanje.
Otuda se predviÄ‘a da će letnja sezona na planinama biti joÅ¡ bolja, jer je zbog toplijih zima sve je viÅ¡e ljudi koji će beže od vrućine. IroniÄno, ali za zimske centre ipak možda „nema zime“.
      Izvor: daljine.rs
