Tara, planina u zapadnoj Srbiji gde je priroda i dalje netaknuta. Nacionalni park prve kategorije oaza je za planinare, avanturiste, istraživaÄe. PoÄasni stanovnik ovde je i mrki medved. Želite li da skijate? Iako to nije najjaÄi adut ove planinske kraljice, jer joj u startu fali visina, svakako da ima uslova i za zimske sportove.
Povremeni beg u prirodu nužnost je Äoveka 21. veka, ali sve je viÅ¡e asfalta i sve manje kiseonika na prvoj liniji odbrane zdravlja - planinama. Nadu da, ipak, nije sve obesmiÅ¡ljeno Äuva naÅ¡a Äarobna "fabrika crvenih krvnih zrnaca", kako zovu Taru.
Zelena lepotica, deo istoÄnog kraka Dinarida, i danas brani status boginje meÄ‘u planinama, koji joj je darovao dobri bog Tar. Legenda kaže da je oÄaran njenim sjajem odluÄio da tu provede život i prihvati njen dar - lepotu, nagradivÅ¡i je božanskim imenom i izdvojivÅ¡i je tako od ostalih. Da je zaista posebna, uverio se poÄetkom 20. veka i književnik Milovan GliÅ¡ić, koji je u konacima manastira RaÄe potražio spas za svoja bolesna pluća. Bio je to poÄetak turizma na Tari, a nekoliko decenija kasnije proglaÅ¡ena je Nacionalnim parkom prve kategorije. Da te 1981. godina država nije zaÅ¡titila ovu oazu prirode, verovatno bi danas podelila sudbinu svih onih koje su stradale ili stradaju u sudaru sa modernim dobom koje ne mari za zelena stabla. A, na Tari ih ima oko tri miliona. I to je ono Å¡to je, uz specifiÄni ekosistem bogat ugroženim vrstama, Äini posebnom. Takvom ju je proslavio i Josif PanÄić, jer je istrajao u dvodecenijskoj potrazi za Äetinarom koji, kako su mu govorili meÅ¡tani užiÄkog kraja, nije ni jela ni bor. Bila je 1875. godine kada se obreo na Tari i otkrio da je ona prirodno staniÅ¡te sada Äuvene (PanÄićeve) omorike, endemske vrste opisane u Å¡kolskim i enciklopedijskim udžbenicima. Ne zaboravimo i da je poÄasni stanovnik ove planine joÅ¡ jedna zaÅ¡tićena vrsta - mrki medved ili, po lokalnom, tarski meÄ‘ed. I da, tu je i PanÄićev skakavac, takoÄ‘e retka "zverka".
Ako ste istinski ljubitelj prirode, onda je ovaj masiv u zapadnom delu Srbije, oiviÄen kanjonom reke Drine, vaÅ¡a sigurna kuća. Ovde će se, na proseÄnoj nadmorskoj visini od 1.200 metara, odmoriti sva vaÅ¡a Äula, pluća nahraniti kiseonikom, izleÄiti bronhitis i anemija, jer klimatske karakteristike ovu planinu Äine pravom vazduÅ¡nom banjom. A, pritom ima dovoljno turistiÄkih sadržaja koji će vam, u bilo kom dobu godine, upotpuniti boravak na netaknutom "komadu" prirode. Ovo je raj za sve koji žele da se odmore od buke i ÄaÄ‘i, napune baterije, nahrane duÅ¡u. Tara je zelena oaza za planinare, avanturiste, istraživaÄe, ribolovce. Pomislite samo na miris Äetinara, Å¡um vode sa potoka, zvuk vodenice, ukus borovnice... I, već ste u jednoj sasvim drugoj dimenziji od one koju svakodnevno živite.
Želite li da skijate? Iako to nije najjaÄi adut ove planinske kraljice, jer joj u startu fali visina, svakako da ima uslova i za zimske sportove. Najkvalitetniji skijaÅ¡ki tereni su u delu Predovog krsta, sa visinskom razlikom od 500 metara, gde su staze duge od tri do pet kilometara. Snežne dane možete da iskoristite i da se pridružite rekreativnim skijaÅ¡ima, koji uživaju na stazi kod hotela "Omorika", gde se nalazi moderni ski lift. Ovde, na KaluÄ‘erskim barama, ureÄ‘ene su i staze za sankanje i kliskanje, pa ukoliko niste veÅ¡ti na skijama, radost će vam pružiti "sedeće" spuÅ¡tanje niz osunÄane vrhove. Sportske mogućnosti se, meÄ‘utim, ne iscrpljuju sa odlaskom zime, jer se u ovom delu Tare, nalaze i trim staza, teniska i fudbalska igraliÅ¡ta, rekreativni tereni za decu, veliki zatvoreni bazen, a tu je i ergela konja na kojoj možete da jaÅ¡ete.
Ako ste ovde u planinarskoj "misiji", raÄunajte na viÅ¡e od 20 markiranih planinarskih staza i savrÅ¡ene biciklistiÄke, koje su u poslednje vreme sve popularnije, jer nude pogled na živopisne pejzaže i vidikovce sa dva toÄka. A, ukoliko vaÅ¡a formula zadovoljstva iskljuÄuje adrenalinske aktivnosti, onda su tu ureÄ‘ene peÅ¡aÄke staze i pitoma izletiÅ¡ta na kojima možete da se nadiÅ¡ete svežeg planinskog vazduha.
Možda viÅ¡e volite odmor sa pogledom na vodu? U tom sluÄaju zadovoljiće vas Å¡etnja do vodopada Veliki i Mali Skakavac, reke Vrelo ili jezera Perućac, koje je nastalo potapanjem kanjona na Drini i koje, sa prelepim jezerom Zaovine, Äini deo sistema akumulacije za hidroelektranu. Tara je Äest izbor i ljubitelja raftinga, koji žele da uživaju u uzbudljivom susretu sa smaragdnom Drinom. A, ako ste ovde samo da biste posetili turistiÄke lokalitete, bez skija i kajaka, onda potražite Tepih livadu. Ona predstavlja deo prirodnog rezervata Crveni potok, a specifiÄnost se ogleda u njenom imenu koje je dobila zato Å¡to se pod nogama ugiba kao mek tepih. Hod po tresetiÅ¡tu je danas zabranjen.
Ono Å¡to Taru svakako Äini posebnom su ljudi, nadaleko poznati po srdaÄnosti i gostoprimstvu, a potom - dobra kuhinja. Boravak na planini troÅ¡i, pa su tu komplet lepinja, kaÄamak, prÅ¡ut, perućaÄka pastrmka i domaće kiselo mleko da povrate snagu. Cene hrane i pića su prijemÄive, pa tako kafa može da se popije za 80 dinara, a dobar ruÄak da se pojede za 500 dinara.
Želite li joÅ¡ Äarolije? Možda da na trenutak proputujete kroz vreme? Ne zaboravite da je ovde smeÅ¡tena muzejska železnica, poznatija kao Å arganska osmica. Na starim, ali obnovljenim Å¡inama, provozajte se kroz predeo Äarobne lepote i uverite se da pruga u jednom delu zaista pravi oblik arapskog broja osam. Preporuka turistiÄkih vodiÄa je i selo Kremna, kojoj popularnost opet raste, jer se sve viÅ¡e ljudi vraća proroÄanskim priÄama Tarabića koji su odavde potekli. I naravno, ovde se nalazi Mećavnik ili Drvengrad, na kojem je Emir Kusturica sagradio Äitavu jednu "drvenu" bajku.
MANASTIRSKI KONACI
Sve je poÄelo kada je iguman manastira RaÄa Zaharije Milekić, poÄetkom 20. veka, podigao prve smeÅ¡tajne kapacitete u okviru zadužbine kralja Dragutina. Gosti su dolazili vozom do Kremne, a odatle konjskim zapregama i bili su smeÅ¡teni u staru kuću, planinski objekat ili vilu na sprat. Potom je 1935. godine podignuto oporaviliÅ¡te sa 16 soba, koje je kasnije pretvoreno u hotel "Tara".
VIDIKOVAC BILjEÅ KA STENA
Ako ste gledali film "Ptice koje ne polete" i uživali u lepoti predela pitajući se gde se nalaze, posetite lokalitet u Äijoj se blizini nalazi koliba sagraÄ‘ena za potrebe snimanja. Potražite BiljeÅ¡ku stenu, Äarobni vidikovac koji se nalazi na samoj ivici kanjona. Ovde se iz neposredne blizine može videti i PanÄićeva omorika.
AZIL ZA ROMANTIKE
Na Tari se ne gradi kao na ostalim srpskim planinama, jer je od toga zaÅ¡tićena kao Nacionalni park. Ali ovde se, ipak, nalazi dovoljan broj hotela i privatnih vila, od kojih su mnoge sagraÄ‘ene u stilu tipiÄnih planinskih kuća, gde zimi pucketa vatra u kaminu. Zbog toga ovu planinu smatraju i "azilom" za romantiku. U turistiÄkoj organizaciji kažu i da ona ima najveći broj "povratnika", jer ko jednom doÄ‘e na Taru, obavezno joj se vrati.
    Autor: Tatjana Loš
    Izvor: Novosti.rs, 31.januar 2017.
    Foto: shuttersto i novosti
Â
Galerija slika
