Kategorije
Bitno je da naglasimo da su pre polaska na ovo zimovanje deca (11 i 8 godina) već odliÄno skijala a roditelji tj. mi, …nikada stali na skije. VoÄ‘eni devizom, „sa’ćemo mi to…“ i želeći da ispratimo decu u svakoj aktivnosti a i zbog bezbednosti, idemo 6 dana na DivÄibare jer smo Äuli da je staza vrlo pitoma i odliÄna za poÄetnike, vrlo je blizu Beograda.
Od Beograda do DivÄibara se stiže za oko 2.5 – 3h sa pauzama i ima oko 120Km razdaljine. Prvi deo puta je Ibarskom Magistralom do skretanja za selo BogovaÄ‘a i Mionicu gde vas glavni put vodi pravo do DivÄibara. Februarskog jutra krećemo oko 9h, pravimo jednu pauzu za kaficu i osveženje da bi oko 12:00 već bili na DivÄibarima i raspakivali se. Od vlasnika vile saznajemo da poÅ¡to smo njegovi gosti imamo popust na iznajmljivanje opreme i u 13:30 smo već na stazi kompletno spremni za uÄenje skijanja.
Klinci već zuje po stazi, prolazeći pored nas uz dobro poznato… „Mamaaaaaa…Taaaataaaaa…vidiiiiiii….aaaaaaaaa…kako koÄim?!!!!“ Ponosni Å¡to su deca samouverena i skijaju odliÄno, tražimo instruktora koji će nas obuÄiti i spremiti za „Deecooooooo vidiiteeeeee tatuuuuuuu…aaaaaa..i mamuuuu!“ Pronalazimo instruktora i dogovaramo 60-ominutne Äasove u trajanju od 4 dana za poÄetak (2.000 RSD po danu ukupno). Na stazi je bar 300-tine skijaÅ¡a, odraslih, male dece koja uÄe, instruktora, roditelja koji bodre i podržavaju decu, tata koji uÄe bliznakinje od 3 godine da skijaju…pijucka se Äaj, rakija, vino…u pozadini svira muzika…dan je sunÄan, vrlo lepo!
Mi pitamo klince hoće li sa nama do restorana (50 m od ski staze) ili će ostati da skijaju..naravno…odlazimo sami do restorana i uživamo u kafici…klinci se pojavljuju posle zatvaranja staze oko 16h i zajedno ruÄamo. Bitno je reći da DivÄibare nisu toliko turistiÄki razvijeni poput Kopaonika i da od sadržaja uveÄe imate sankanje, noćno skijanje od 20 do 22 h, eventualno neki restoran ili kafić. VeÄe provodimo mirno, uz internet i sony play station koji je u igraonici vile…noći su hladne ali se oseća zdravlje u vazduhu.
Sledećeg dana, ustajemo Äili, spremanje, lagani doruÄak, navlaÄenje garderobe i odlazak po skijaÅ¡ku opremu. Klince opremamo ski pass-om, proveravamo ispravnost skija i oni su spremni za polazak. Ja sam već gola voda a evo instruktora i poÄinju prve lekcije skijanja…:“ …ajmo prednji kraj skijice da podignemo gore…dole..osetite težinu skije…odliÄno…ajmo sad da se oslonimo 100% na skiju i vrhovima prstiju da dodirnemo vrh skije kako bi osetili sigurnost…bravo…za vaÅ¡e godine ste odliÄni…“ sada sam se već pretvorio u lokvu.
Supruga:“ A koje su to naše godine?“
Instruktor:“ Hm…pa..ovaj… mislim nikada pre niste stali na skije…to hoću da kažem..ide vam odliÄno…!!!“
„Ha, ha, ha, ha“ zajedno se smejemo i krećemo sa prvim spustom „u plugu“
„Bravo odliÄno vam ide, sad se zaustavljamo na tri…jedaaaan, dvaaa, tri…extra…’oćemo na bebi žiÄaru da probamo ovo sa malo veće visine?“
Pogledi se sretnu i odluka pada u 2 sekunde, idemo.
NameÅ¡tamo skije u pravcu kretanja i polako hvatamo pokretnu sajlu koja nas vuÄe ka gore…ovaj deo je bio relativno lak ali se na izlazu treba odvojiti od žiÄare, taj deo postaje izazovniji…:“Skijice ka vrhu brda..ka vrhu brda…opaaaaa…niÅ¡ta…sve ok…ajmo na noge!“
Gledam iza sebe, klinci iza mene se njišu gore-dole držeći sajlu koju sam ja pustio dok sam padao…sada se sa skijama na nogama, ležeći treba brzo skloniti kako nebi smetao deci iza mene.
„Idemo polako, otkaÄi skije…klik…klik…skloni se sa putanje…namesti ih u pravcu paraleleno sa padinom…klik…klik, krecemo na dole u plugu vijugavo…“ iz moje jakne isprava voda i pretvodio sam se u slano more.
SpuÅ¡tamo se u plugu i po prvi put osećamo Äar spusta skijama po sunÄanom danu dok vetar lagano hladi i pod skijama se Äuje zvuk Å¡uÅ¡tanja pritisnutog snega…sjajno..ovo ide odliÄno..polako se opuÅ¡tamo…
Klinci zuje pored nas :“Bravoooo mamaaaaa ide ti super ajde probaj ovo…shvooooooshhsshhshshsh“ Stariji sin koÄi sa obe skije, bacajući oblak snega na nas.
Mi:“ Bravoooo…uffff, samo malo saÄekaj sine….evo…ooooopp…plug…dobro…!“
Instruktor:“Bravooo, pa vi ste odliÄni idemo opet..’oćete da odemo na tanjiraÄu?“ (ŽiÄara za odrasle i veÅ¡te).
Ja sam već izgubio svu teÄnost koja se godinama taložila u meni!
Dve sekunde razmišljanja…“ajmo“
Za par momenata tanjiraÄa nas vuÄe ka vrhu, supruga sa instruktorom napred ja iza njih… sjajno nam ide…butine mi gore, vodim raÄuna o svemu Å¡to je insturktor rekao…iiiiiii…penjemo se na prvu kapiju koja je za iskusne skijaÅ¡e. Kao patke, sa skijama na nogama tražimo ravnotežu i uspeÅ¡no se odvajamo od žiÄare te stajemo mirno kako bi se kroz kanal 8-9 metara dužine spustili od žiÄare do staze i krenuli spust.
Kanal je napravljen od skija, supruga ispred mene se spuÅ¡ta lagano a ja od sopstvene težine nemogu da plužim u kanalu jer mi stalno vraća skije unazad…:“Paaaazzziiiiiii poÄetniiiiiiiik…“ mojih 100 kilograma se dere na sve Å¡to je ispred mene.
Polukontrolisano izlazim na stazu i nastavljam spust ka dole.
Opet isti osećaj, krećem se vijugavo, kad postognem brzinu za koju osećam da je previÅ¡e stavljam skije u plug, u zavojima premeÅ¡tam težiÅ¡te sa jedne noge na drugu…sjajno mi ide. Za par sekundi sam opet kod žiÄare. „Uffff, ubiÅ¡e me pancerice, bole me gležnjevi, malo su mi prsti utrnuli, žulja ris!“ Do kraja Äasa se spuÅ¡tamo uspeÅ¡no joÅ¡ 2 – 3 puta, klinci samo Å¡uÅ¡te pored nas uz:“ eeeejjjjj, vidi me… ćiao tata….shhhhhhhhh…gle ovo mama…ide vam super…!“
ZavrÅ¡avamo prvi Äas, srećni i puni elana, pitamo jedno drugo :â€â€™o ćemo ponovo na žiÄaru?“…ja sam potpuno dehidrirao i svaka ćelija moga tela upija vlagu iz vazduha…“ajmo na sokić i kaficu“ pada odluka.
RuÄak sa decom, poslepodnevno skijanje i mirno veÄe u pretoploj Vili „Vila“ gde smo uveÄe morali prozore malÄice da odÅ¡krinemo kako bi bilo prijatnije.
Sledećeg dana najzad menjam pacerice i skijanje poÄinje da postaje pravi užitak. Već smo sigurni na tanjiraÄi, padovi su sve reÄ‘i, poÄinjemo da osećamo sigurnost i radimo na finijim stvarima sa insturktorom:“Ok… bravo…idemo na levu stranu oÅ¡trooooo…. telo se naginje na levo…bravo sad na desnu stranu oÅ¡tro….bravo pazi na levu nogu….odliÄno…“
Sve postaje lakÅ¡e, ne znojim se toliko, noge su jaÄe. Deci samo trebamo zbog vode, i novca za ski pass. Svako naredno poslepodne zajedno se spuÅ¡tamo sa decom i nakon 5 dana poÄinje pravo porodiÄno uživanje sa slikanjem, snimanjem i smehom…extra.
Petog dana, deÄaci i ja odluÄujemo da idemo na noćno skijanje.
Staza je lepo osvetljena, oprema je utegnuta i na svom mestu, ski pass kupljen, sa klincima se dogovaram da ne jure i da obrate pažnju jer je led na stazi za noć uobiÄajena pojava i prilikom velikih brzina teÅ¡ko je kontrolisati skije. Skijanje noću je priliÄno lep doživljaj jer nema puno gužve i nije vruće kao po danu a nedostatak svetlosti pojaÄava doživljaj. Skijamo, klinci se spuÅ¡taju 5 puta dok ja uspevam jednom ali nije bitno, volja, vežba i dva sata proÄ‘oÅ¡e za tren oka.
Brzo skidamo opremu i odlazimo do vile kako se ne bi prehladili, Äaj i spavanje.
Zadnjeg dana smo već samostalni, umemo da kontrolišemo brzinu i da se samostalno penjemo i spuštamo.. to je to.. sledeće godine ćemo moći da pratimo klince… nadam se…
Sve u svemu, DivÄibare je pravi izbor za poÄetnike u skijanju, blaga staza, velika solidarnost svih skijaÅ¡a, sva potrebna infrastruktura za skijanje i pristupaÄne cene svih pratećih sadržaja, odliÄan izbor za decu koja poÄinju sa ovim sportom a kako vidite i za mame i tate.
MeÄ‘utim, primetili smo nedostatak lekarske pomoći na samoj stazi Å¡to ne bi smelo biti sluÄaj ukoliko ovaj centar želi da preraste u neÅ¡to viÅ¡e od onoga Å¡to je sada.
Ukoliko se odluÄite za uÄenje skijanja preporuÄujemo DivÄibare kao poÄetnu stanicu dok ne savladate ovu veÅ¡tinu i postanete iskusniji za neku ozbiljniju planinu.
Cene su i viÅ¡e nego pristupaÄne za zimski turistiÄki centar a primer govori koliko:
   10 ćevapa
   2 porcije pomfrita
   2 šopske salate
   2 teleće Äorbe
   2 soka
   Voda
   Pivo 0,5l
   Gurmanska pljeskavica
RaÄun oko 20 evra.
Uživajte u vašem odmoru sa decom!
          Izvor: ODMORSADECOM.COM  Foto: divcibareinfo.comÂ
Â
Galerija slika
