Svedoci smo da na Kopaoniku u zadnje vreme sve veči broj objekata sa starog konvencionalnog sistema grejanja prelazi na obnovljive izvore energije i to na geotermalnu energiju i hidrogeotermalnu energiju. Tako Hotel Grand koristi podzemnu vodu iz 2 bunara i hidrogeotermalnom energijom i toplotnim pumpama greje kompletan SPA centar u okviru hotela (unutrašnji vodeni akvatoriji i spoljašnji). Ostatak hotela se još uvek greje koristeći mazut i struju ali je u planu da se i on u nekom procentu zameni geotermalnom energijom.

Hotel Klub A je kompletan sistem grejanja promenio i instalirao novi sistem sa geotermalnim sondama i toplotnim pumpama.

Novi hotel koji se pravi na mestu nekadšnjeg Jugobankinog objekata takođe će koristiti kombinaciju geotermalne sonde i bunarske vode. Novi hotel na Malom Jezeru je takođe predvideo i uradio sistem za geotermalno grejanje putem korišćenja podzemnih voda. Nekoliko objekata u vikend naselju kao i u Brzeću su isto tako napustila stare konvencionalne sisteme i prešli na neki od pomenutih vidova obnovljive energije. U najavi je da će za sledeću sezonu još nekoliko hotela i objekata na Kopaoniku da krenu istim stopama i ovo su izuzetno lepe informacije jer vlasnici svih tih objekata brinu o očuvavanju životne sredine na samom krovu planine i prirodnih resursa a sa druge strane kroz investicije koje imaju u početku prave sebi ogromne uštede u narednim godinama pa je i ulaganje izuzetno ekonomski prihvatljivo.

Najbolje rezultate na Kopaoniku daju geotermalne sonde tj geotermalna energija – energija zemlje a moguće je i kombinovati ovaj sistem sa vodom iz bunara koja pored u svrhu grejanja tj. hidrogeotermalne energije može da se koristi i kao tehnička voda u objektima i hotelima pa su uštede višestruke.

Postoje određena početna ulaganja koja nisu zanemarljiva ali se u periodu korišćenja i zbog duge zimske sezone prave velike uštede u potrošnji energije pa se investicija kroz uštede vraća već za nekoliko godina a i u kasnijem periodu eksploatacije troškovi grejanje objekata su mnogo manji. Objekti koji imaju centralni sistem za toplu vodu mogu da koriste ovaj vid energije i za grejanje vode.

Zbog brojnih povoljnosti i ušteda geotermalna energija na Kopaoniku se koristi sve više i više i pohvaljujemo sve vlasnike hotela i objekata koji razmišljaju o uštedama i očuvanju prirode i ulažu u obnovljive izvore energije ne samo na Kopaoniku nego i širom Srbije.

Korišćenje geotermalne energije

Osnovna definicija obnovljivih izvora energije (OIE) bi bila da su oni izvori energije iz prirode sa osobinom da se u određenom intervalu vremena potpuno ili delimično obnavljaju što ih u suštini, čini neiscrpnim. Koriste se u različite svrhe, a najčešće u cilju proizvodnje električne i toplotne energije. Njihova prednost je u tome da su neograničeni – samim tim dugoročno ekonomski isplatljiviji od kovencionalnih, lako dostupni i potpuno neškodljivi za životnu sredinu. U OIE spadaju energija vodenih tokova, energija sunca, energija vetra, geotermalna energija i energija koja se dobija iz biomase različitog porekla.

Procenjeni trenutni potencijal OIE u Srbiji je preko 4 miliona tona ekvivalenata nafte, od čega oko 60% otpada na energiju iz biomase, dok 40% na ostale. Tek mali deo tog potencijala je međutim, iskorišćen. Trenutno najiskorišćeniji vid obnovljive energije kod nas predstavlja energija hidrotokova koja je posle nekoliko prethodnih godina popularnosti kod investitora potpuno zamrla.

Korišćenje geotermalne energije kao najdostupnijeg izvora je od početka potpuno zapostavljeno, o čemu govori i mali broj primera realizovanih Projekata iskorišćenja geotermalnog potencijala na prostorima Republike Srbije.

Uobičajeno shvatanje da se energija proizvodi samo iz uglja, nafte i gasa, i jedino u hidro, termo i nuklearnim centralama, kao i opÅ¡te prihvaćeno uverenje da je za geotermalno grejanje neophodno imati izvor podzemne vode velike temperature, je potpuno pogreÅ¡no. Republika Srbija svojim geografskim položajem spada u regione sa povoljnijim geotermalnim resursima. Na osnovu merenja izmereni fluks je iznad evropskog proseka od 60 mW/m² i kreće se u opsegu od oko 80-90 mW/m². Podaci govore da Srbija raspolaže sa oko 230 postojećih geotermalnih pojava u izvorima i bunarima koji su pronaÄ‘eni/izbuÅ¡eni u viÅ¡e od 60 opÅ¡tina.

Činjenica je da je za komercijalnu proizvodnju električne energije iz geotermalnih izvora potrebna temperatura podzemne vode viša od 120°C, dok je prosečna temperatura podzemnih voda kod nas najčešće oko 40 ^oC. Samo manji broj opština u Srbiji ima vodu temperature oko 60°C, dok je jedini izvor temperature preko 100°C u Vranjskoj Banji. Što se izdašnosti tiče, najčešće je oko 20 l/s, negde prelazi 50 l/s, dok je u Banji Koviljači oko 100 l/s. Znači, kod nas ne postoje uslovi za komercijalnu proizvodnju električne energije iz geotermalnih izvora osim u Vranjskoj Banji u opštini Vranje. Ali to i nije primarni cilj ovih OIE.

S obzirom da se oko 50% upotrebljene električne energije u Srbiji troši za zagrevanje stambeno – poslovnog prostora i zagrevanje sanitarne vode, dolazimo do prvog cilja upotrebe geotermalne energije, a to je grejanje. Geotermalna energija u najširem smislu podrazumeva onu energiju koja može da se preuzme iz podzemne vode (hidrogeotermalna), stena (petrotermalna) i na kraju, zemljišta (geotermalna) čija je temperatura već oko 10° C.

Ko se u Srbiji bavi obnovljivim izvorima energije

Jedna od Kompanija koja se intezivno bavi ovim izvorom energije je naša domaća Srpska kompanija Green Power Plus doo koja je jedina u Srbiji sertifikovana i poseduje opremu za pravilno i ispravno merenje potencijala geotermalnog izvora (geothermal response test) i na osnovu toga se određuju ostali neophodni parametari kako samog grejanja tako I potencijalnog hlađenja pa i same investicije. Ova kompanija je radila poslove na svim pomenutim objektima na Kopaoniku a i na mnogim drugim objekata u Srbiji i inostranstvu. Sa njihovog web sajta smo i preuzeli neke podatke navedene u ovom tekstu (www.gpp.rs).

Zainteresovanima preporučujemo da posete sajt ove kompanije jer će tamo naći dosta interesantnih informacija, upoznati se i proširiti saznanja o ovom obnovljivom izvoru energije.

Kakva je budućnost

Nadamo se da će i na ostalim planinama kao i širom Srbije ljudi krenuti u sve veće iskorišćenje geotermalane energije jer naša zemlja za to ima mogućnosti i potencijala. U Evropi se geotermalna energija koristi masovno, pa tako npr u Švajcarskoj imamo 10.000 novih instalacija toplotnih pumpi svake godine.

Ukupna toplotna snaga koja bi se mogla ostvariti samo korišćenjem postojećih izvora termalne vode u Srbiji iznosi oko 200 MWh, što je jednako količini od oko 180.000 tona ekvivalentne nafte. Aktiviranjem napuštenih bušotina, formiranjem novih, revitalizacijom postojećih, povećavanjem energetske efikasnosti banjsko–rekreativnih centara kao i drugim intervencijama, pomenuta količina toplotne snage se može nemerljivo uvećati.

Jedna od značajnijih (ako ne i najznačajnija) intervencija u popularizaciji korišćenja geotermalne energije je bolja opšta informisanost u cilju individualne inicijative zainteresovanih pravnih i fizičkih lica. Upotrebom uređaja koji se zovu toplotne pumpe iz zemlje možemo bukvalno izvući onoliko čiste energije koliko nam je i potrebno; instalacijom npr. 20.000 toplotnih pumpi snage 20 kW za grejanje stambenih objekata, dobili bismo istu količinu energije koliko nam daje i termoelektrana od 300 MW.

Masovnom upotrebom geotermalnih toplotnih pumpi za grejanje stambenih objekata, uz podsticajne mere države, intenzivne kampanje i podizanje svesti ljudi, ovaj značajni i dostupan resurs bi se mogao mnogo bolje iskoristiti na obostrani benefit i države i korisnika, uz povrat investicije u periodu od 4–5 godina.

     Podaci preuzeti sa web sajta kompanije Green Power Plus d.o.o www.gpp.rs