Najava gradnje uspinjače sa gondolama od Brzeća do skijališta na Kopaoniku podstakla je polemiku o starim planovima razvoja i povezivanja druge strane planine sa turističkim centrom. Ovih dana sve žičare rade punim kapacitetima.

Ovo što država, odnosno „Skijališta Srbije“ rade poslednjih godina je prava politika razvoja zimskog turizma. Da nije bilo obimne obnove žičara, novih staza i brige o skijalištu, Kopaonik bi sada bio pust, a ovako imamo najbolju sezonu.

Tako o razvoju našeg najpoznatijeg skijaškog centra govori Mika Janković, dugogodišnji skijaš i vlasnik najstarijeg ski-bifea na planini pokraj staze Jaram. Čuli smo slična mišljenja i od drugih ljubitelja Kopaonika i skijanja. Uostalom uverili smo se da je u pogonu svih 25 žičara, snega je dovoljno, staze su odlično pripremljene, a ispred uspinjača se ne čeka, takoreći, ni pet minuta.

U takvom ambijentu govori se i o najavljenoj gradnji gondole od Brzeća do vrha planine, o još bržem razvoju bruske strane Kopaonika, što je podstaklo reagovanja onih sa suprotne, „raške“ padine. Međutim, uprkos prirodnim potencijalima za turizam Jošanička Banja tavori i biva sve praznija. Iznenada se pojavio i predlog, sa kojim je nedavno prilikom posete Kopaoniku upoznat i ministar Mlađan Dinkić, o gradnji gondole i od Raške do kopaoničkog skijališta. – To je, reklo bi se, naša strateška ideja. Povezivanje Raške sa turističkim centrom ličilo bi na neka evropska skijališta, a ovako je kopaonički turisti zaobilaze. Oni koji dolaze sa juga na Kopaonik skreću u Rudnici, a oni od Beograda u Biljanovcu.

Tako u Rašku niko ne svraća, a uz pomenutu vazdušnu vezu sve bi bilo drugačije. To, naravno, ne znači da opet treba odložiti gradnju gondole od Jošaničke Banje. I, ne treba biti ljubomoran što će takvu instalaciju pre dobiti ovi sa druge strane, jer su tamo već sagrađene vile i hoteli sa oko pet hiljada ležajeva, a u banji nema ni dvadesetak. Iako ima lekovitu vruću vodu i čist vazduh, nije bilo koncepta za ozbiljan razvoj Jošaničke Banje. Kad prođete banju, na ovoj strani, nema ni struje. I koga onda nagovoriti da investira i da na tim padinama gradi – ističe Bojan Milovanović, direktor Nacionalnog parka na Kopaoniku, koji je inače, u dva mandata, bio i predsednik raške opštine, pa deo odgovornosti za to i sam prihvata.

Dejan Ljevnaić, direktor „Skijališta Srbije“, nas podseća da je nedavno potpisan memorandum o razumevanju sa Martinom Lajtnerom, vlasnikom poznate italijanske fabrike za proizvodnju instalacija na skijalištima i da su razgovori vođeni o gradnji pomenute gondole iz Brzeća uz učešće države u infrastrukturi i pomenutog investitora od oko 15 miliona evra. – Dole bi se sagradio veliki parking, pa brojni gosti ne bi imali potrebu da automobilima dolaze do skijališta, što je i od velikog ekološkog značaja. No, na redu je izrada studije opravdanosti i javni poziv svim potencijalnim partnerima, pa se mogu javiti i drugi zainteresovani. A, što se tiče razvoja te druge strane planine, u naredne dve-tri godine jednom žičarom ćemo povezati poznato vikend-naselje i u planu je, takođe u saradnji sa privatnim investitorima, gradnja gondole od Jošaničke Banje. Smatram da bi dole pre svega trebalo razvijati turizam u smislu modernog spa-centra. Stoga smo planirali da stazu Marine vode produžimo sve do lokacije Gvozdac iznad Jošaničke Banje koju bi pokrivala četvorosedna žičara tako da bismo znatno skratili buduću instalaciju za gondolu – objašnjava Ljevnaić.

On nije bio voljan da komentariše predlog o budućoj raškoj vazdušnoj vezi sa planinom, ali predstoji, kako je napomenuo, osim zamene uspinjača na postojećim stazama Gvozdac i Krčmar i niz novina za narednu skijašku sezonu.


Miroljub Dugalić
objavljeno: 02.03.2013. Politika.rs