Nekome nikad dovoljno adrenalina. Iako skijanje spada u fiziÄki zahtevnije i uzbudljivije sportove, oni najekstremniji su se dosetili joÅ¡ opasnijeg spuÅ¡tanja niz planine. Ako to može da se nazove spuÅ¡tanje, jer su u pitanju pravi akrobatski skokovi od viÅ¡e desetina metara. Izbegavanje oÅ¡trih vrhova stena, pri doskoku, zaleÄ‘enih pokorica nad snežnim provalijama i "trke" sa manjim lavinama koje sami skijaÅ¡i iniciraju spuÅ¡tanjem po riziÄnim putanjama niz planine. Prevrtanja po dubokom snegu, spadaju u osnovni arsenal ovih vrhunskih skijaÅ¡a, bolje recÌi Äarobnjaka na skijama ili bordu. Helikopterima dospevaju na vrhove i tada iskaÄu sa pet metara visine ukoliko ne postoji ni parÄe od desetak metara prostora gde bi helikopter mogao da se "prizemlji".
ObiÄno su u pitanju visovi Evrope: Alpi, Dolomiti, Å vedskoj, Finskoj, lednici u Argentini, ÄŒileu, Patagoniji, Novom Zelandu, Himalajima. Na krajnjem severu Amerike, Aljasci, Grenlandu, Britanskoj Kolumbiji u Kanadi, Elbrusu na KamÄatki u Rusiji. Grupe su od tri do pet skijaÅ¡a ili "daskaÅ¡a" (snou-bordera) a postoje vecÌi helikopteri u koje stane i po deset skijaÅ¡a sa sve opremom koji se spuÅ¡taju na ledene visove.
Kažu da se osecÌaju kao osvajaÄi, prvi istraživaÄi polarnih belina ili astronauti na mesecu. Kad "zaoru" po dubokom, prhkom snegu kao puder, koji leti na sve strane, dok se helikopter podiže i ostavlja ih na "bogovskim" visinama. -ZamiÅ¡ljate da ste sami na svetu a samo alpinisti, kada osvoje neki vrh, znaju kakav je osecÌaj-kaže jedan od zaluÄ‘enika za heli skijanje i dodaje da na klasiÄno skijanje viÅ¡e i ne odlazi. Kako je ovaj vid ekstremnog skijanja zahtevan ne samo zbog skijaÅ¡kog znanja, vecÌ i po potrebnoj opremi (lavina biper, mini prva pomocÌ, signalne rakete sa bojom za obeležavanje mesta u belim bespucÌima za spasioce zbog eventualne nezgode) ali najviÅ¡e fiziÄkoj pripremljenosti, ne može baÅ¡ svako da se bavi ovim, Äak i ako poželi. Važan razlog je i cena ovih ekstremnih želja. Jedan dan po zahtevnijim revirima za heli skijanje na Aljasci, Grenlandu, Himalajima ili Patagoniji koÅ¡ta izmeÄ‘u 500 i Äak 3.000 dolara. Postoje i mirnije ali ne i znatno jeftinije varijante heli skijanja po visovima najpoznatijih skijaÅ¡kih centara Evrope. U Å vajcarskoj su to Sent Moric ili GÅ¡tat gde se sa vrha gleÄera "Gemshof" spuÅ¡taju sa 3.000 na 1.400 metara uz dužinu staze od deset kilometara. Potom, u srcu Savojskih Alpa-Francuska, u ski raju-Tri doline na Val Torensu, sa 3.600 metara nadmorske visine "preko puta" Mon Blana, iskaÄu iz helikoptera. OÅ¡trim tempom spuÅ¡taju se vertikalno, savladavaju razliku od 500 - 600 metara nadmorske visine i tek tada nastavljaju skijanje "normalnim" tempom. I to po crnim stazama "Kombe de Karon", "Kol De Lozin" ili sankaÅ¡koj "Peklet" gde obiÄan skijaÅ¡ ima problema nakon 12 kilometara kojekakvih strmeka-dok je helio Äarobnjacima to odmor.
Ipak, najzahtevnije spuÅ¡tanje je kaže zaljubljenici u helio skijanje na Vale BlanÅ¡u, u gleÄerskoj regiji francuskih Alpa i Mon Blan masiva. Ono predstavlja san svakog skijaÅ¡a koji ima znanja za "izazivaÄa sudbine". Jer, nema drugog imena za ski eksperte, dok iskaÄu kroz vrata helikoptera i zapoÄinju dvadeset kilometara "borbe za život". OÅ¡trog spusta sa vrhova od 3.842 metara uz 2.700 metara, visinske razlike kroz gleÄerske tunele, skijanja po obodu snežnih provalija u sred lavirinta, pukotina i ledenih vrtaÄa, u oblasti lavina. Pored placÌanja helikoptera za Belu dolinu (Vale BlanÅ¡), san svih adrenalinskih zavisnika, obavezan je i vodiÄ. Po grupi koÅ¡ta oko 300 evra, jer jedini on posle doskoka kroz "snežnu oluju" koju stvaraju elise, može da provede grupu do podnožja na specijalno picÌe rezervisano za "izazivaÄe sudbine" zvano "podmornica" (ÄaÅ¡a viskija ubaÄena u punu kriglu piva) uz ispijanje na eks.
Ideja ovog "skijanja" je zapravo Äist adrenalin za zavisnike od ekstremnog i zahtevnog skijanja "na ivici". A na heli skijanju, verujte, oni okoreli, bicÌe "na ivici" puno puta, pa nek "uživaju" kad vecÌ Å¾ele.
      Ištvan Dekanj   objavljeno: 26.01.2012. Politika
