Pre tačno 29 godina u Sarajevu su otvorene Zimske olimpijske igre, jedine koje su organizovane na našim prostorima i na “komunističkom” podneblju. Mnogi se prisećaju euforije u kojoj je živela tadašnja Jugoslavija, mnogi i danas prepričavaju te dane sa ponosom i uvek sa posebnim emocijama.

Olimpijski plamen zapalila je Sanda Dubravčić, a događaji su se održavali u samom gradu, na stadionu Koševo, kao i u Zetri i Skenderiji, te na planinama Bjelašnici, Igmanu, Trebeviću i naravno centralnoj Jahorini.

Glavni grad Bosne i Hercegovine je organizaciju XIV zimskih Igara dobio u konkurenciji sa japanskim Saporoom i zajedničkom kandidaturom švedskih gradova Falun i Geteborg.

Glavni motiv bila je želja da se Igre, kao simbol svetskog mira i bratstva među ljudima, održe u gradu koji je do tada obično bio spominjan u vezi sa početkom Prvog svetskog rata.

Mnogi naglašavaju da je za vlasti Jugoslavije sarajevske Olimpijske igre bila odlična prilika da nekadašnju državu svetu predstave u najboljem mogućem svetlu.

Noć pre svečane ceremonije otvaranja XIV Zimskih olimpijskih igara snega nije bilo ni na pomolu, te su svi gledali ka nebu i molili se da konačno padne. Tako je i bilo. Beli pokrivač prekrio je grad i sve je bilo spremno za pisanje istorije.

Za organizaciju su potrošena ogromna finansijska sredstva. Sagrađen je veliki broj impozantnih građevina i ostale infrastrukture, u gradu na Miljacki izgrađena su i nova naselja. U tome su vlasti imale podršku građana Sarajeva, a već pre samog održavanja, Zimske olimpijske igre su dovele do povećanja interesa za zimske sportove koji su do tada gotovo bili nepoznati u Sarajevu.

ZOI su među učesnicima i gledateljima ostale u lepom sećanju. Navijačima tadašnje Jugoslavije omiljen je bio slovenačli skijaš Jure Franko koji je osvojio srebrnu medalju u veleslalomu (prvu medalju koju je Jugoslavija osvojila na ZOI i jedinu na Igrama u Sarajevu).

U to vreme nastala je čuvena navijačka pesma – “Volimo Jureka više od bureka”. Njegove skije na kojima je doskijao do srebra danas se mogu videti u Olimpijskom Muzeju u Zetri.

Ali, prema ocenama brojnih stručnjaka, najveće zvezde sarajevskih Igarabili su takmičari u umetničkom klizanju.

Najupečatljiviji utisak ostavio je britanski par, Džejn Torvil i Kristofer Din, koji su osvojili zlatnu medalju u plesu. Oni su svojim "Bolerom" osvojili srca publike. Takav performans je bio neviđen do tada, elegantan, pun tehnike, naboja i lepote, a žiri je to znao da nagradi sa najvećom ocenom u istoriji umetničkog klizanja - ocenom 6.

Na Igrama je zlatnu medalju osvojila i legendarna nemačka klizačica Katarina Vit koju su upravo sarajevske igre učinile jednom od najvećih sportskih ikona kraja 20. veka.

Interesantno je bilo i na hokejaškim utakmicama koje su privlačile veliku pažnju gledalaca. Inače, Zimske olimpijske igre održane 1984. godine često se smatraju najblistavijim trenutkom u istoriji Sarajeva i Bosne i Hercegovine, a možda i cele Jugoslavije.

Sama organizacija koštala je 142,6 miliona dolara, a polovina prihoda bila je ostvarena od prodaje prava na televizijski prenos. Ukupno je prodato 250.000 ulaznica, a samo u inostranstvu 200.000, dok su TV prenos sarajevskih Igara pratile dve milijarde ljudi.

Učestvovalo je 1.272 sportista iz 49 zemalja, a sa ZOI je izveštavalo više od 4.500 novinara. Najuspešnije države bile su tadašnja Istočna Nemačka (9 zlatnih, 9 srebrnih i 6 bronzanih medalja) i nekadašnji SSSR ( 6 zlatnih, 10 srebrnih i 9 bronzanih medalja).

Zanimljivo, na ceremoniji otvaranja Olimpijska zastava je greškom podignuta naopako. Zaštitni znak bio je mali vuk "Vučko". Međunarodni olimpijski komitet je rekao da je upravo "Vučko" pomogao da se promene predrasude o vuku kao zastrašujućoj i krvoločnoj životinji.

Zanimljivo je da su čitaoci jugoslovenskih novina izabrali "Vučka" za maskotu, a mali vuk odneo je pobedu ispred veverice, jagnjeta, divokoze, bodljikavog praseta i grudve snega.

Igre su trajale od 8. do 19. februara i sve je bilo kao u bajci.

                            Pogledajte sećanje Zdravka Čolića: