Lavine - praktični saveti GSS-a

Saveti Sigurnost Lavine - praktični saveti GSS-a

Lavine - praktični saveti GSS-a

Snežne padavine i promena temperature stvaraju povoljne uslove za pojavu lavina, koje ne moraju da nastanu samo u visokim planinama nego i na usecima, čak i u šumama. Stoga ćete u daljem tekstu naći detalje i neke praktične savete...

•   Generalno, lavine predstavljaju nekontrolisano kretanje snega ili kamenja, pa otud postoje snežne i kamene lavine.

•   Snežne lavine nastaju na strminama između 15 i 40 stepeni, u zavisnosti od više faktora, kao što su: struktura/tip snega, orijentisanost padine (severna ili južna), debljina snežnog pokrivača, jačina i smer vetra, konfiguracija terena, temperatura, itd.

•   Snežni pokrivač od 30cm može predstavljati opasnost na pojedinim terenima.

•   Treba da prodje 24-48 sati nakon padavina kako bi se novonastali sneg slegao i vezao za prethodni sloj.

•   Zabluda je da se lavine dešavaju samo u visokim planinama. U stvarnosti, one se mogu desiti bilo gde kada se ispune neki od pomenutih preduslova. Mogu se desiti čak i u šumi. Najčesće su izazvane nekim spoljnim uticajima, kao što je kretanje ljudi ili zivotinja preko lavinoznog terena, buka, vibracije,...

•   Osnovna pravila ponašanja na lavinoznom terenu su: Ne kretati se popreko preko padine, već direktno uz nju, i presecati padinu pri vrhu a ne na sredini ili pri dnu. Kretati se razdvojeno, nikako u grupi. Teren-padinu sa potencijalnom opasnošću od lavine prelaziti jedan po jedan, i motriti jedni na druge.

•   Ukoliko vidite da ste pokrenuli lavinu, da se podloga pod vama kreće, te da se i vi sa njom krećete nekontrolisano, odmah se oslobodite predmeta koji nisu deo odeće čvrsto pripijene uz telo (skijaški štapovi, skije, ranac, cepin,...), pokušajte da "plivate po snegu" i ostanete pri površini lavine. Neposredno pre zaustavljanja lavine, napravite sebi rukama dovoljno mesta ispred lica, kako biste imali što više prostora za disanje.

•   Samostalno, uz sreću da ste uspeli da ostanete pri površini lavine, probajte da se spasete. Vaše kolege (nikad se ne krećite sami!), treba da prate tok lavine, od mesta pucanja, zahvatanja unesrećenog, mesta gde je unesrećeni nestao (uronio)u lavinu, i mesta gde je lavina stala - šanse da se unesrećeni locira su velike na osnovu tih podataka.

•   Iskopavanje se započinje na metar do metar i po ispod pronađene osobe, kako je ne biste još više povredili kopanjem. Kada naiđete na unesrećenog, na osnovu pozicije tela u snegu, što pre otkopajte predeo oko glave kako bi unesrećeni imao dovoljno vazduha za disanje.

•   Kako bi se lakše i brže locirala i iskopala žrtva zahvaćena lavinom, potrebno je imati neophodnu opremu za kretanje po lavinoznom terenu: Bipere (elektronski uređaji koji odašilju ili primaju signal, i na osnovu signala članovi grupe pronalazežrtvu), lavinske sonde (služe za sondiranje terena i preciznije pronalaženje zatrpanih, tačnog mesta i dubine na kojoj je zatrpana žrtva), lopate za iskopavanje žrtve,...

•   Treba imati u vidu da su najveće šanse da se preživi zatrpan u lavini, ukoliko osoba nije ugušena ili sa teškim povredama, u vremenu do 18 minuta od zatrpavanja. Posle 35 minuta šansa za preživljavanje se naglo smanjuje.

•   Stoga su informacije o terenu i prava priprema od vitalnog značaja za kretanje po svim terenima gde postoji opasnost od lavina.

•   Na najviše ugroženim terenima (ski centrima, ali i na putevima i prugama) vrše se namerna/kontrolisana obrušavanja snega., kako bi se zaštitili ljudski životi i imovina.

•   U prevoznom sredstvu ne koristiti sirenu na mestima gde bi mogle da se pojave lavine. Ukoliko morate da se zaustavite zbog rada mehanizacije na delovima puta koji su izloženi riziku od lavina, stanite dalje od mesta na kojoj mašine rade.