Za koji dan, na Preobraženje, biće postavljen kamen temeljac za gondolu, panoramsku žiÄaru dugu devet kilometara od centra Zlatibora do vrha Tornik. To je investicija vredna oko 10 miliona evra, većim delom već plaćena. I to iz kase nevelike lokalne samouprave, zlatiborske opÅ¡tine ÄŒajetina, koja se te skupe investicije poduhvatila u vreme kad je i za mnoge veće gradove takvo ulaganje nezamislivo.
– Gondola je najveća opÅ¡tinska investicija u istoriji Zlatibora. Ovako veliko ulaganje ovde je bilo samo za RibniÄko jezero, zlatiborsku vodoakumulaciju, s tim Å¡to je nju finansirala država. Najskuplja stavka za gondolu je uvozna oprema (kabine, stubovi, elektro i maÅ¡inski delovi i drugo), koja nas koÅ¡ta preko devet miliona evra. Na tenderu za njenu nabavku, koji smo raspisali 2012. godine, najpovoljniji ponuÄ‘aÄ bio je francuski „Pomagalski“. Već smo za tu opremu otplatili oko osam miliona evra, delom iz kredita kojim se zadužila opÅ¡tina a delom iz opÅ¡tinskog budžeta. Celokupan iznos za opremu isplatićemo do 1. septembra. OpÅ¡tina ÄŒajetina za sada sama snosi sve troÅ¡kove ovog poduhvata, koji znatno doprinosi unapreÄ‘enju turistiÄke ponude Srbije, a ministar turizma Rasim Ljajić nedavno nam je obećao i državnu pomoć da ga zavrÅ¡imo. Prvi Å¡leper sa opremom za gondolu iz Francuske stiže ovih dana, kad krećemo s pripremnim radovima – kaže za „Politiku“ Milan Stamatović, predsednik opÅ¡tine ÄŒajetina.
Kamen temeljac za gondolu postaviće u livadama nadomak pijace na Zlatiboru. Žica kreće odatle, a njena krajnja stanica je na samom vrhu Tornika, najviÅ¡eg zlatiborskog vrha. PredviÄ‘ena je, taÄno na pola puta, kod RibniÄkog jezera jedna meÄ‘ustanica. Ova gondola je moderna, poput onih u razvijenim evropskim državama, a imaće 55 kabina, u svakoj po 10 mesta.
– Ideja o gondoli na Zlatiboru javila se pre pola veka, kad je poÄeo razvoj ski-centra na Torniku. Valjalo je tada, u nedostatku dobre saobraćajnice, naći reÅ¡enje o povezivanju centra planine, u kome su hoteli, sa skijaliÅ¡tem pod najviÅ¡im vrhom. Ideja je vremenom zaboravljena, a mi smo gondolu, kao potrebu i jedinstvenu atrakciju, uvrstili 2008. u strategiju razvoja opÅ¡tine ÄŒajetina. Procedura za tu investiciju krenula je 2010. godine, da bi potom usledio ugovor sa isporuÄiocem opreme. Priprema lokacije za gondolu krenuće na Preobraženje, u toku je raspisivanje tendera za izvoÄ‘aÄa radova i od jeseni se zahuktava gradnja koja treba da bude zavrÅ¡ena za godinu dana. Podsećam da smo, ulazeći u poslove pribavljanja dokumentacije i reÅ¡avanja imovinskopravnih odnosa oko gondole, ustanovili da je Ministarstvo graÄ‘evina ogromne posede PK „Zlatibor“ na ovom pravcu htelo da iz državnih prebaci u privatne ruke. Na naÅ¡u intervenciju sve je vraćeno na prvobitni postupak, tako da ćemo fazno, u hodu reÅ¡avati imovinskopravna pitanja oko gondole, na zemljiÅ¡tu koje je ostalo državno – istiÄe Stamatović.
Ceo Zlatibor će, po njegovoj oceni, imati koristi od najvećeg poduhvata. Atraktivan prevoz gondolom omogućiće najlepÅ¡i panoramski pogled preko cele planine, kod meÄ‘ustanice uz RibniÄko jezero razviće se novi turistiÄki i sportski sadržaji („Zlatni grad“), a okolnim zanimljivim selima (Ribnica, Stublo, Jablanica, Vodice, Dobroselica) otvara se Å¡ansa za razvoj turizma u potpuno oÄuvanoj prirodi.
A o tome Å¡ta će gondola znaÄiti modernom skijaliÅ¡tu „Tornik“, u koje je država minulih godina uložila znatna sredstva, nabavkom savremenih žiÄara i ureÄ‘enjem staza, govorila nam je Bojana Božanić, direktorka tog ski-centra kojim gazduju „SkijaliÅ¡ta Srbije“. – ZnaÄiće puno, ne samo kao brza i atraktivna veza najviÅ¡eg vrha sa centrom planine. Svakako će se povećati broj posetilaca na Torniku, u kome sadržaji rade i leti i zimi. Gondola će, nema sumnje, iziskivati proÅ¡irenje sadržaja u ovom ski-centru, pre svega za zimsku sezonu. Potražnja je ovde tokom zime povremeno veća od mogućnosti: imamo oko osam kilometara ureÄ‘enih staza i tri žiÄare u pogonu, Å¡to je kod veće navale skijaÅ¡a nedovoljno. Zato „SkijaliÅ¡ta Srbije“ upravo rade na tome da se staze na Torniku proÅ¡ire za joÅ¡ 3-4 kilometra. Time se povećavaju mogućnosti, udvostruÄuje dnevni kapacitet ovog skijaliÅ¡ta sa sadaÅ¡njih oko 2.000 na 4.000 skijaÅ¡a – napominje Bojana Božanić.
         Izvor: Politika, Branko Pejović,  objavljeno: 14.08.2015.
Â
