Godine 2007. Zlatar je beležio oko 120 hiljada noćenja na godiÅ¡njem nivou, a ar zemlje je dostizao cenu od 4,5 do 5 hiljada evra. Pet godina kasnije na Zlataru je ostvareno svega 2,5 hiljade noćenja. Potencijali su ostali isti ali se nisu koristili na pravi naÄin. U poslednjih deset godina većina stanovnika, sa vizijom i perspektivom, otiÅ¡li su na neko drugo mesto. Ostali su oni koji nisu imali gde da odu, ili nisu mogli da odu zbog toga Å¡to nisu mogli nekoga da ostave.
Tako je bilo sve dok se gospodin Dimitrije Paunović nije vratio u Novu VaroÅ¡ i odluÄio da se bavi politikom, sa ciljem buÄ‘enja ove opÅ¡tine iz letargije i korišćenja potencijala ovog kraja na pravi naÄin. Na poziciji predsednika opÅ¡tine Nova VaroÅ¡, Dimitrije Paunović radio je na povezivanju struke i nauke, tražio podrÅ¡ku nauÄnih instituta, univerziteta, laboratorija itd., bez kojih, po njegovom miÅ¡ljenju, nema napretka.
Turizam je jedna od oblast koja je u fokusu razvoja ovog kraja. O razvoju te privredne grane u opštini Nova Varoš, gospodin Paunović je rekao:
- Razvoj turizma u opÅ¡tini Nova VaroÅ¡ je poÄeo 60-tih godina izgradnjom hotela "Panorama". Tada je Zlatar bila jedina planina u Srbiji koja je imala žiÄaru i bio njen prvi skijaÅ¡ki centar. Desilo se da je turizam prepoznat kao privredna grana koja brzo stvara novu vrednost, pa su i drugi krajevi poÄeli da ulažu u ovu oblast. Problem Nove VaroÅ¡i je bio taj Å¡to onaj koji je upravljao hotelom nije bio iz Nove VaroÅ¡i, i kako to biva "daleko od oÄiju daleko od srca". Odavde se uzimalo sve Å¡to se moglo uzeti, a ulagalo se nije niÅ¡ta, i tako 30 godina, dok nismo doÅ¡li u situaciju da je objekat devastiran. SliÄna situacija se desila i sa Rehabilitacionim centrom "Zlatar".
Posle decenija propadanja, 2013. godine opÅ¡tina je odluÄila da se direktno umeÅ¡a u razvoj turizma. U tom trenutku Zlatar je imao veliki broj dnevnih gostiju, koji su obilazili prirodne lepote i znamenitosti ovoga kraja, ali su konaÄili ili na Zlatiboru, Tari ili nekom drugom mestu. Razlog takvom ponaÅ¡anju turista bio je nedostatak smeÅ¡tajnih kapaciteta u naÅ¡oj opÅ¡tini, pre svega na Zlataru. PokuÅ¡ali smo bezuspeÅ¡no, da animiramo naÅ¡e privrednike da ulože sredstva u obnovu, ali smo na kraju doneli odluku da se kao opÅ¡tina time pozabavimo, pa smo preko TuristiÄko sportskog centra odluÄili da uÄ‘emo u zakup hotela "Panorama".
Sredstvima iz budžeta rekonstruistali smo objekat i od tada priÄa ide uzlaznom linijom. Pomenutih 2,5 hiljade noćenja u roku dve godine podigli smo na 27, a treće godine procene su da će taj broj da se popne na oko 50 hiljada.
To su dobri rezultati, ali naÅ¡ cilj je da u narednom periodu uÄ‘emo u zakup i RH centra, jer se u meÄ‘uvremenu promenio vlasnik, koji se ponaÅ¡a isto kao bivÅ¡i vlasnici "Panorame". Motiv viÅ¡e da se angažuje opÅ¡tina je taj, Å¡to je u tom centru nekada radilo 130 radnika. Pokretanje tog objekta bi imalo dvostuko dejstvo. S jedne strane znaÄilo bi nam i samo zapoÅ¡ljavanje radnika, jer bismo obezbedili egzstenciju naÅ¡ih graÄ‘ana, a sa druge strane, uz rad centra mogli bi da dostignemo cifru od 150 hiljada noćenja, koja bi bila target sa ta dva objekta.
Sve Å¡to je opÅ¡tina uradila otvorilo je neke nove vidike privrednicima i preduzetnicima, i na svakom koraku je poÄelo investiranje. Ovog trenutka gradi se par objekata Å¡to će podići broj smeÅ¡tajnih kapaciteta, a to znaÄi povećanje broja noćenja. Prihod od turizma se ostvaruje i u vanpansionskoj potroÅ¡nji koja doprinosi razvoju uslužnih delatnosti u gradu. Primer za to su taksisti. Pre tri godine smo imali 12, a ovog trenutka imamo preko 40 taksista.
OpÅ¡tina Nova VaroÅ¡ je znaÄajna sredstva uložila u izgradnju nove žiÄare, koja vodi od vrha Zlatara do samog centra grada, po Äemu je jedinstvena u Srbiji. Jedinstvena je i po tome Å¡to kao opÅ¡tina nije mogla time upravljati.
- OÅ¡tina treba da ulaže u razvoj, ali isto tako Å¡to pre da se izvlaÄi iz svih upravljanja privrednim subjektima. Mi smo tri godine pokuÅ¡avali da upravljamo skijaliÅ¡tem, meÄ‘utim, veliki je problem kada javni sektor treba da nabavi gorivo, angažuje ljude, da obezbedi rezervne delove... Pred kraj proÅ¡le godine doneli smo odluku da se taj centar iznajmi i uÄini funkcionalnim. Jedan naÅ¡ preduzetnik je uÅ¡ao u ovaj poduhvat i ove godine, za razliku od svih prethodnih, poslovali smo bez gubitka. To je jedan od modela javno-privatnog partnerstva koji smo primenili i u reÅ¡avanje problema u oblasti grejanja, otpada i drugim - obavestio je Dimitrije Paunović.
      Izvor, foto: topsrbija.com Â
Â
Galerija slika
