VojvoÄ‘anska ravnica nije plodno tlo za zimske sportove. Od snežnih zabava ovde najÄešće uspevaju samo SneÅ¡ko Belić, grudvanje ili sankanje na padinama FruÅ¡ke gore. Ali to ne spreÄava najupornije zaljubljenike u adrenalinske sportove da naÄ‘u naÄin da savladaju skijanje ili snoubording. OdliÄan dokaz za to je naÅ¡ danaÅ¡nji sagovornik, neprikosnoveni NovosaÄ‘anin, kojem su daska i sneg najbolji prijatelji.
Todor Toša Jović jedan je od dvojice srpskih reprezentativaca u snoubordingu koji se sa svojih 19 godina već može pohvaliti titulama šampiona Srbije u snoubordingu i svetskog juniorskog prvenstva u mauntainbordu.
Student je Fakulteta sporta i fiziÄkog vaspitanja u Novom Sadu, koji svoje slobodno vreme najradije provodi na treninzima, spremajući svoje telo i duh za odmeravanje snaga na prestižnim svetskim takmiÄenjima. Redovan je uÄesnik, a ove godine i domaćin, rado posećenog "Avalanche Risk City Jam" snoubord i ski takmiÄenja, koje se tradicionalno održava na platou Spensa. Ovaj jedinstveni dogaÄ‘aj okuplja najistaknutije snoubordere Evrope, koji novosadsku publiku uvek oduÅ¡eve atraktivnim trikovima. Ove godine, peti put zaredom, uživaćemo u njihovom umeću u subotu, 1. februara izmeÄ‘u 17 i 21 Äas.
To je bio povod da porazgovaramo sa Todorom o specifiÄnostima ovog sporta, naÅ¡im najboljim takmiÄarima i oÄekivanjima za ovogodiÅ¡nji "City Jam".
Odakle ljubav prema snoubordingu i kako si poÄeo da se baviÅ¡ ovim sportom?
– Sve je krenulo joÅ¡ kada sam bio mali, recimo sa nekih sedam godina. Bio sam sa porodicom na Kopaoniku i već prvog dana sam probao bord, i to bez instruktora. Onda me je primetio jedan instruktor koji je ubuduće vozio sa mnom i uÄio me osnovama. Od poÄetka sam uživao da budem napolju i da imam fiziÄku aktivnost na snegu. Tako sam zavoleo ovaj sport. Danas se uglavnom takmiÄim u disciplini koja se zove "Bordercross". U njoj se nas Äetvoro ili Å¡estoro trkamo na stazi, preko raznih prepreka, krivina i skokova do cilja. PobeÄ‘uje onaj koji prvi stigne, ali od tehnike izvoÄ‘enja zavisi brzina kojom će se proći odreÄ‘eni elementi.
Koliko vremena odvajaš za treninge i gde treniraš?
– Kada sam u Novom Sadu, treniram otprilike pet do Å¡est puta nedeljno. ÄŒetiri dana su rezervisana za "Crossfit" a ostalim danima idem na trÄanje i plivanje. Na pripreme idem sa reprezentacijama Ukrajine i ÄŒeÅ¡ke. Tako da, kada sam na snegu, ustajem ujutru u Å¡est i idem na trÄanje, posle toga sam ceo dan na stazi, onda imamo pripremu daske kako bi ona bila brza i nakon svega ide istezanje i trening u teretani.
Â
Gde si sve do sada takmiÄio i kakve uspehe beležiÅ¡?
– TakmiÄio sam se svugde. Krenimo od Kopaonika gde sam već tri, Äetiri godine zaredom državni prvak u sve Äetiri discipline – Slalom, Paralel slalom, "Big air" i "Slopestyle". U mojoj disciplini ne mogu da se takmiÄim kod nas jer nema uslova da se napravi ova veoma zahtevna staza, koja je duga oko kilometar. ÄŒeÅ¡ka je jedna od ozbiljnijih zemalja u "Snowboard cross" disciplini poÅ¡to imaju bivÅ¡u Olimpijsku prvakinju Evu Samkovu. Kod njih sam se trkao i uzeo dva puta drugo i jednom treće mesto na FIS trkama. Dobijeni bodovi na tim trkama se dalje sakupljaju za Svetski kup i Olimpijadu. Od većih uspeha bih joÅ¡ izdvojio treće mesto na Å¡kolskim Olimpijskim igrama u Francuskoj, taÄnije u Grenoblu, a pored toga imam i 15. mesto na Evropa kupu u Austriji.
Koja su to najznaÄajnija imena snoubordinga u Srbiji i ima li žena meÄ‘u njima?
– Tu je joÅ¡ jedan momak iz Kragujevca, koji je godinu dana mlaÄ‘i od mene i zove se Matija Milenković. On se takmiÄi u disciplini "Freestyle" i vozi Svetski kup. Nas dvojica smo jedini srpski reprezentativci. U Novom Sadu smo imali Senku Bajić, koja se nažalost viÅ¡e ne bavi ovim, a tu je i Nina Micić koja je bila na Olimpijadi. Generalno ima priliÄno malo ljudi koji se bave ovim sportom, verovatno imaju strah od njega.
S obzirom da Vojvodina baÅ¡ i nije raj za snoubordere, pretpostavljam da je to razlog zbog kojeg si odluÄio da se oprobaÅ¡ i u mauntinbordingu?
– Tako je. Sve je poÄelo na FruÅ¡koj gori, taÄnije u Bukovcu. Tamo imamo stazu za mauntinbording gde sam uÄio uz trenera Predraga Marcikića. To je jedna od najzahtevnijih staza u Evropi, na kojoj je održano prvo svetsko prvenstvo, a do sada se već održalo Äetiri puta.Â
Koje su sliÄnosti a koje razlike izmeÄ‘u ova dva sporta?
– Snoubord viÅ¡e volim zbog snega a i nekako mi je atraktivniji. A za mauntinbording se može reći da je mnogo teži, iz prostog razloga Å¡to je opasniji, jer ne padate u sneg nego na zemlju pa je velika verovatnoća da će doći do povrede. Tehnika u osnovama nije ista, jer na snoubordu imate ivice a ovde ste na toÄkovima. To je primarna razlika ali na većem nivou, prilikom izvoÄ‘enja trikova i voženja trka, sve je priliÄno sliÄno.
Koliko Äesto dolazi do povreda i Å¡ta je to Å¡to se najÄešće deÅ¡ava?
– Ekstremni su su sportovi, pa je normalno da sa sobom nose i povrede. Ja sam lomio ruke tri-Äetiri puta, kljuÄnu kost i nos, pa i dan danas imam problem jer ne mogu da diÅ¡em na levu nozdrvu. Opasno jeste ali to ga Äini uzbudljivijim i zanimljivijim. Da bi se u Å¡to većoj meri zaÅ¡titili od povreda najbolje je da se postepeno trenira i Å¡to viÅ¡e dana vozi i vežba jer se tako stiÄu sigurnost i stabilnost.Â
Toša 2013
Â
Å ta biste savetovali one koji tek ulaze u ovu priÄu?
– Uzmite u obzir da se to Å¡to sam rekao da je opasno, odnosi na one koji voze na visokom nivou. Kada poÄinjete, ne treba da se plaÅ¡ite već da uživate u ovim lepim i zanimljivim sportovima. Ono Å¡to bih napomenuo jeste da morate da imate fiziÄku pripremu pre samog dolaska na sneg i stajanja na bord, jer će vam tako biti mnogo lakÅ¡e da savladate tehniku. I bitno je da imate želju i volju jer ćete na bordu pasti i ustati 100 puta, ali kada uspete 101. put osetićete neverovatnu sreću.
ÄŒesto putujeÅ¡ u inostranstvo na takmiÄenja i pripreme, Å¡to iziskuje dodatna novÄana sredstva. Da li sponzori imaju sluha za tebe?
– Tu i tamo me podrži SkijaÅ¡ki savez Srbije, imam par prijatelja iz Novog Sada koji me podržavaju a tu su naravno i moji roditelji koji su maksimalno uz mene. Na ovom nivou je cela priÄa oko sponzorstva komplikovana jer se u naÅ¡oj zemlji otprilike prate samo fudbal i koÅ¡arka. Imao sam par sponzora za mauntinbord jer sam sa 16 godina osvojio Svetsko juniorsko prvenstvo – slali su mi opremu, dasku, majice, dukseve i sliÄno. Svakako bi mi znaÄila dodatna podrÅ¡ka.
Jedan od naÄina da se promoviÅ¡e snoubording jeste organizovanje "City Jam" takmiÄenja. Å ta možemo da oÄekujemo od ovogodiÅ¡njeg izdanja?
– Imaćemo "King rail" gelender koji je jedan od težih za vožnju, jer je priliÄno dugaÄak i ima zahtevne prepreke. ProÅ¡le godine je uspelo troje ili Äetvoro ljudi do kraja da ga odvoza, Å¡to je stvarno ozbiljno. To nije moja disciplina i generalno se ne bavim time, ali uvek doÄ‘em da uÄestvujem jer na taj naÄin podržavam dogaÄ‘aj. Do sada su nam dolazili takmiÄari iz Slovenije, Hrvatske, Severne Makedonije, MaÄ‘arske i ostatka regiona, u proseku oko 20 vozaÄa. I ove godine nam pristiže dosta dobrih takmiÄara.
U svakom sluÄaju, gledaoci mogu da oÄekuju odliÄnu atmosferu jer će pored samog takmiÄenja biti organizovane prezentacije raznih stvari, moći će da se druže, neÅ¡to pojedu i popiju. Lepo je Å¡to se ovakve stvari deÅ¡avaju u naÅ¡em gradu, kako bi se Å¡to viÅ¡e ljudi upoznali sa ovim sportom. Zato pozivam sve da doÄ‘u i uživaju u Äarima zimskih sportova.
      Izvor: www.mojnovisad.com    Razgovarala: S.S.     Foto: Aleksandar Jovanović
Â
