Iako je miholjsko leto sa prolećnim temperaturama potrajalo do skoro kraja novembra ipak nas prema očekivanjima meteorologa već početkom sledeće sedmice očekuje pravo zimsko vreme, pad temperetaure za više od 20 stepeni i snežne padavine.

Hladni talas stiže u zapadnu Evropu i na Balkan dok će temperatura u Srbiji već u sledeću nedelju drastično pasti i doći oko nultog podeoka na Celzijusovoj skali. Takođe, već trećeg dana decembra, u ponedeljak zabeleće se mnogi krajevi u Srbiji.

Meteorološki centra u Moskvi nedavno je upozorio da Evropu očekuje izuzetno hladna zima sa ekstremno niskim dnevnim temperetaurama i količinom snežnih padavina iznad proseka.

Prema tvrdnjama svetskih naučnika, usled smanjenja arktičkog leda ova zima biće najhladnija u poslednjih 150 godina, a američki klimatolozi najavljuju pravo malo ledeno doba u narednih nekoliko meseci.

Prošla zima je odnela brojne živote i zapamtili smo je kao ledenu, ali to nije ništa prema onome što nas tek čeka. Za mesec dana uslediće ekstremno niske temperature i razorne, ledene oluje.

Pošto se arktički led topi neverovatnom brzinom, promene klimatske su sve uočljivije. Pitanje je kako ćemo preživeti hladnoće koje nas očekuju. Arktička ledena kapa smanjila se na rekordno malu površinu, a što je najgore, topljenje će se nastaviti. U odnosu na 1990. godinu, površina arktičkog leda manja je 45 odsto, što je najdrastičnije smanjenje u ljudskoj istoriji – kaže se u studiji američkih ali i evropskih naučnika i klimatologa upravo publikovanoj u javnosti.

Prema njihovim proračunima, ako se otapanje nastavi ovom brzinom, Arktik bi mogao potpuno da se otopi do 2080. godine. Upravo to imaće direktan uticaj na vetrove, od kojih najviše zavise vremenske prilike u Evropi, a samim tim i u našoj zemlji.

Rezultati tri odvojene naučne studije ukazuju da je pred nama i razdoblje najmanje Sunčeve aktivnosti, kao ono koje je započelo 1645. i trajalo 70 godina, poznato kao mini ledeno doba.

Da i Srbiju čeka dosada najhladnija zima smatra i meteorolog Jovan Rankić, koji za „Pravdu“ kaže da se već oko novogodišnjih praznika može desiti da dnevne temperature iznose neverovatnih minus 40 stepeni Celzijusa.- Zemlja je već 11 hiljada godina u stanju globalnog otopljenja i ne može se sa sigurnošću predvideti kada će preći u veliko ledeno doba, poput onog koje se završilo pre 12 hiljada godina.

Možemo samo govoriti o tome hoće li svetska klima na kraći rok krenuti prema zahlađenju, odnosno malom ledenom dobu, ili otopljenju, odnosno malom globalnom zagrevanju, ali mislim da je zahlađenje verovatnije.

Globalno zahlađenje je uzrokovano slabljenjem magnetskog polja kojim Sunce štiti Zemlju od zraka iz svemira, koji izazivaju umereno zahlađenje. I prošle godine smo bili svedoci veoma hladne zime, početkom februara temperatura u Beogradu i centralnoj Srbiji bila je minus 20, a ove se zime može očekivati skoro dva puta hladnije vreme, i oko Nove godine ne bih se iznenadio da bude i blizu minus 40, štaviše, tako nešto i očekujem – kaže Rankić.

Kada je reč o dejstvima antenskog HAARP sistema na zemljinu jonosferu i svetsku klimu o čemu se u javnosti mnogo govorilo u poslednje vreme,  Rankić smatra da ovaj kompleks koji se nalazi i u Srbiji, kod Barajeva, svakako ima uticaja na promenu klimatskih dešavanja, ali da se to dešava tek poslednjih 20 godina, a da je globalna klima trajno promenjena znatno ranije.

- Efekat staklene bašte traje bezmalo proteklih 50 do 60 godina, a HAARP je poslednje dve decenije samo potpomogao i ubrzao taj proces. Činjenica je da smo kao čovečanstvo svojom neodgovornošću učinili da živimo u vremenu kada više nemamo jasno izražena godišnja doba, i da ćemo leti „goreti“ na plus 40, a zimi se „lediti“ na minus 40, i samo je pitanje dokle će se to moći izdržati – upozorava Rankić.