Radovi na skijaliÅ¡tima sa bjelopljske i mojkovaÄke strane Bjelasice do sada su realizovani uz mnogo problema i dugih pauza. Do skijanja na mojkovaÄko-bjelopoljskoj strani Bjelasice, ipak, ostalo je joÅ¡ mnogo posla, pa se planovi o otvranju skijaliÅ¡ta za sezonu 2024/2025, Äine neralno optimistiÄni - prenosi crnogorski portal "Monitor online".
Vlada, koja bude aktuelna 2025. godine, a ne otvori mojkovaÄko i bjelopljsko skijaliÅ¡te Žarski i CmiljaÄa, neće imati podrÅ¡ku graÄ‘ana te dvije opÅ¡tine, ali ni ostatka sjevera. To tvrdi potpredsjednik OpÅ¡tine Mojkovac i Älan Odbora direktora SkijaliÅ¡ta Crne Gore Ivan AÅ¡anin (URA). Iz sadaÅ¡nje perspektive, a na osnovu do sada uraÄ‘enog, plan otvaranja i povezivanja ta dva ski-centra, tokom naredne dve godine, Äak iako se uzmu u obzir nacrtom budžeta projektovani iznosi, predviÄ‘eni za te projekte, Äini se preambiciozan. Do skijanja na bejlopljskoj i mojkovaÄkoj strani Bjelasice preostalo je je joÅ¡ mnogo novih, ali i zavrÅ¡etak poslova zapoÄetih 2019. godine. Žarski i CmiljaÄa biće dio preduzeća SkijaliÅ¡ta Crne Gore, u okviru kojeg jedino radi Ski-centar KolaÅ¡in 1600.
Radovi na skijaliÅ¡tima sa bjelopljske i mojkovaÄke strane Bjelasice do sada su realizovani uz mnogo problema i dugih pauza. Ski-centar CmiljaÄa, vredan 23 miliona eura, trebalo je, kako je ranije najavljivano, da bude zavrÅ¡en do 2022. godine. Projekat se realizuje u dvije faze. No, i ta faza je joÅ¡ u toku, a poÄetak druge tek predstoji. Na baznom podruÄju, u podnožju tog ski-centra predviÄ‘ena je izgradnja i Äetiri hotela i 22 bungalova. U sastavu skijaliÅ¡ta biće i planinarski dom. OÄekuje se da CmiljaÄa „u potpunosti promijeni sliku Bijelog Polja, ne samo kao nove turistiÄke destinacije, nego i valorizacijom poljoprivrednih resursa planine Bjelasiceâ€.
Za Žarski je planirano ulaganje od blizu 30 miliona eura, a u podnožju je predviÄ‘ena izgradnja 14 hotela i 11 pansionskih hotela apartmanskog tipa. Na to skijaliÅ¡te MojkovÄani gledaju kao na „okosnicu ekonomskog i privrednog razvoja opÅ¡tineâ€.
Na ta dva ski-centra, pre tri godina, postavljena je po jedna žiÄara, ali joÅ¡ nema uslova da se stave u funkciju. ZemljiÅ¡te na kojem je planirano postavljanje treće žiÄare Å¡estoseda, koja bi povezivala skijaliÅ¡ta, u privatnom je vlasniÅ¡tvu, pa sledi i eksproprijacija. Poslednje nevreme gotovo da je potpuno uniÅ¡tilo put koji vodi do budućeg ski-centra Žarski. Kako su viÅ¡e puta saopÅ¡tavali meÅ¡tani, ta saobraćajnica je raÄ‘ena vrlo problematiÄnom trasom, koja ne garantuje prohodnost tokom cele godine. Prema nazvaniÄnim informacija, koje nikad nisu demantovali iz SkijaliÅ¡a Crne Gore, sa postavljenih žiÄara i ostale infrastrukture u obe opÅ¡tine pokradeni su mnogi delovi.
Zastoj u radovima na skijaliÅ¡tima pravdan je krizom izazvanom pandemijom. U fokusu vlade Zdravka Kriviokapića bilo je kolaÅ¡insko skijaliÅ¡te, pa je žiÄarom K7 povezan državni i privatni ski-centar, ali i probijeno 10 km novih staza.
MeÄ‘utim, AÅ¡anin za Monitor tvrdi da je nacrtom budžeta za narednu godinu aktuelna vlada, konaÄno, dala „puni vjetar u jedra projektima mojkovaÄkog i bejlopoljskog skijaliÅ¡taâ€. On kaže da su radovi na ski-centrima na toj strani Bjelasice tokom mandata predhodne vlade relizovani sporom dinamikom.
„Nacrt budžeta za narednu godinu je garant da ćemo vrlo brzo na cijeloj Bjelasici, sa strane svih pet opÅ¡tina, imati najbolji ski-kompleks na Balkanu, možda i Å¡ireâ€, kaže on.
ObjaÅ¡njava i da je, konaÄno, stavljena taÄka na odluku za postavljanje žiÄare koja će spojiti skijaliÅ¡ta Žarski i CmiljaÄa. Ta dva ski-centra, podsjća AÅ¡anin, imajući u vidu da su već dve žiÄare postavljene, nakon spajanja, imaće oko 23 km staza.
„Ako uzmemo u obzir tri miliona predviÄ‘ena za ulaganja u CmiljaÄu i vrednost postojeće žiÄare, na Bjelasici će se uložiti 15,5 miliona eura. To je garant da ćemo tokom sezone 2024/2025. godine, skijati na novom ski-centru, koji će parirati Kopaoniku u skoroj budućnosti“, optimistiÄan je potpredsednik OpÅ¡tine Mojkovac.
ŽiÄara, koja će služiti povezivanju skijaÅ¡ke infrastrukture, trenutno je u privatnom skladiÅ¡tu Zorana Ćoća Bećirovića, vlasnika Ski-centar KolaÅ¡in 1450. Prvobitno namijenjena Durmitoru, žiÄara je odreÄ‘eno vreme, po visokoj ceni, skladiÅ¡tena na poljani u blizini Podgorice. To je bio razlog da menadžment SkijaliÅ¡ta dogovori sa Bećirovićem besplatno skladiÅ¡tenje na njegovom zemljiÅ¡tu u Bakovićima kod KolaÅ¡ina. Iako je rok iz ugovora o jednogodiÅ¡njem skladiÅ¡tenju istekao 3. decembra, SkijaliÅ¡ta žiÄaru joÅ¡ ne mogu preuzeti. Nesuglasice izmeÄ‘u tog državnog preduzeća i Bećirovića, navodno, rezultat su nepoÅ¡tovanja adminsitraivnih procedura prilikom preuzimaja uskladiÅ¡tene opreme. MeÄ‘utim, iz Ski-centra KolaÅ¡in 1450 ne kriju da smatraju da bi Å¡estosed mnogo viÅ¡e koristio na drugoj strani Bjelasice, prema Jelovici (Berane), kao produžetak sadaÅ¡nje kolaÅ¡inske skijaÅ¡ke infrastrukture.
„KolaÅ¡insko skijaliÅ¡te bi, u sluÄaju montiranja Å¡estosjeda u pravcu Jelovice, dobilo dodatnih 20 km staza, Å¡to bi ukupno Äinilo 65 km. Ukoliko bi bila izgraÄ‘ena i gondola iz Jelovice, koja bi povezala Berane i Andrijevicu sa kolaÅ¡insim stazama, dobilo bi se joÅ¡ 20 kilometara staza odnosno ukupno 85. Tada bi SkijaliÅ¡ta Crne Gore mogla da budu jedna od najprofitabilnijih državnih firmi. U mojkovaÄko - bjelopoljskom delu nema infrastrukture – struje, vode, puta, pa oprema neće moći da se optimalno koristi joÅ¡ najmanje dve godineâ€, saopÅ¡tila je, nadavno, polemiÅ¡ući u „sporu žiÄara†sa upravom državnog preduzeća direktorica privatnog Ski-centra KolaÅ¡in 1450 Milica Šćepanović.
AÅ¡anin, meÄ‘utim, podsjeća na odluku vlade DuÅ¡ka Markovića, kojom je žiÄara namijenjena za Mojkovac i Bijelo Polje i tvrdi da će se ta odluka i poÅ¡tovati.
Osnivanjem komapanije SkijaliÅ¡ta Crne Gore 2017. godine, pored kolaÅ¡inskog, mojkovaÄkog i bjelopljskog, planirana je i izgradnja ski-centara Torine, Jelovica, planinskih centara Komovi i Eko-avanturistiÄkog parka Komovi. PredviÄ‘eno je ukupno 224 km ski-staza na Bjelasici, koje će biti „pokrivene†sa 52 lifta/žiÄare. Na toj planini planirana je gradnja 53 hotela, 23 pansionska hotela apartmanskog tipa, jedan hostel i jedan planinarski dom.
    Izvor: Monitor online    16 Decembra 2022.  Dragana ŠĆEPANOVIĆ
Â
