Kategorije
Subotnjom trkom skijaÅ¡ica u Soeldenu (24.10.2015.) zapoÄela je jubilarna pedeseta sezona svetskog skijaÅ¡kog kupa kojeg su, sada već davne 1966. godine, osnovali skijaÅ¡ki entuzijasti predvoÄ‘eni novinarom Sergeom Langom kao i skijaÅ¡kim trenerima Honoreom Bonettom i Bobom Beattijem.
Prve trke održane su poÄetkom januara 1967. godine u nemaÄkom Berchtesgadenu gde su muÅ¡karci vozili slalom i veleslalom, dok su žene svoje trke vozile takoÄ‘e u NemaÄkoj u Oberstaufenu. ÄŒast da se upiÅ¡u u istorijske knjige kao prvi pobednici trka imali su kod muÅ¡karaca Austrijanac Heinrich Messner u slalomu kao i KanaÄ‘anka Nancy Greene takoÄ‘e u slalomskoj trci.
OsvajaÄi prvog osnovaÄkog Svetskog kupa bili su velikani svetskog skijanja Jean-Claude Killy i već spomenuta Nancy Greene koji su taj uspeh ponovili i godinu dana kasnije nakon Äega su oboje objavili svoje povlaÄenje iz skijanja.
U prvim sezonama trke Svetskog kupa obuhvatale su samo trke spusta, veleslaloma i slaloma Å¡to je trajalo do sezone 1974/75. kada se poÄinju voziti i trke kombinacije, a 
svoj danaÅ¡nji oblik koji ukljuÄuje i trke superveleslaloma oblikovan je od sezone 1982/83. kada je održana prva utrka u Val d'Iseru.
DanaÅ¡nji sistem bodovanja u kojem bodove dobija trideset najbolje plasiranih u trci je usvojen u sezoni 1991/92. i uz manju ispravku sezonu kasnije, ostao je na snazi sve do danas. Sve do tada sistem bodovanja se menjao svakih nekoliko godina i Äesto ukupni pobednik Svetskog kupa nije bio skijaÅ¡ koji je imao najviÅ¡e bodova na svim trkama. Razlog za to je bio vrlo jednostavan poÅ¡to je u poÄecima sistem bodovanja bio takav da je vrednovao samo tri ili Äetiri najbolja rezultata u jednoj disciplini. To je posebno Å¡tetilo tada najboljem skijaÅ¡u sveta, Ingemaru Stennmarku koji je, iako neprikosnoven u tehniÄkim disciplinama, bio Äesto onemogućen u osvajanju velikog Globusa Å¡to je posebno doÅ¡lo do izražaja nakon Å¡to je kombinacija postala deo bodovanja za veliki Globus. Uz sve to superveleslalom se u svojim poÄetcima raÄunao kao deo veleslalomskog bodovanja, a tek nekoliko godina kasnije je postao zasebna disciplina.
Rekordi:
Najviše velikih kristalnih globusa: Marc Girardelli 5 / Annemarie Moser-Proll 6
Najviše malih kristalnih globusa: Ingemar Stennmark 16 / Lindsey Vonn 15
Najviše pobeda u karijeri: Ingemar Stennmark 86 / Lindsey Vonn 67
Najviše pobeda u jednoj sezoni: Ingemar Stennmark, Hermann Maier 13 / Vreni Schneider 13
Najviše bodova u jednoj sezoni: Hermann Maier 2000 / Tina Maze 2441
   Izvor: hrsport.net  Domagoj Puš
Â
