TaÄno dve decenije od poÄetka gradnje luksuznog hotelskog kompleksa na planini Crni vrh kod Bora, zvanog "Jelen-Hajat", viÅ¡e nema nikakve nade da će se to zdanje, u koje je utroÅ¡eno oko 65 miliona dolara, ikada privesti nameni!
Po saznanjima "Novosti", ruska naftna kompanija "Gasprom", kao većinski vlasnik NIS u Äijem je vlasniÅ¡tu oko 60 odsto ovog zdanja, nema nameru da investira u zavrÅ¡etak izgradnje crnovrÅ¡kog "Hajata", budući da hotelijerstvo nije osnovni biznis tog naftnog giganta. Bez njih, ni ostali akcionari "Jelena" - RTB Bor, "Energoprojekt", PTT Srbija, "SrbijaÅ¡ume" i opÅ¡tine Bor i Žagubica, niti imaju para, niti mogućnosti da to zdanje privedu nameni.
"Jelen-Hajat", kako je zvaniÄno nazvan, napuÅ¡ten je posle 1999. godine i NATO bombardovanja. Oko 1.000 radnika napustilo je gradiliÅ¡te joÅ¡ u proleće 2001. godine. Po jednoj proceni uloženo je 50, po drugoj 65 miliona dolara, preostalo je joÅ¡ toliko da se investira i da proradi "drugi Kopaonik". Preostalo je bilo samo deset meseci do konaÄnog zavrÅ¡etka. To se nije desilo, a nije bilo ni ozbiljnijih pomaka, niti će, već je izvesno, ikada biti.
Pored hotela su predsedniÄka palata i ambasadorski apartmani, zatvoreni bazen, otvorena pozornica, tržni centar, niz prodavnica, benzinska pumpa, podzemne garaže, stanovi za osoblje, sportski tereni, heliodrom, trafostanice, poÅ¡ta, banka, deÄji vrtić, ski-staze, klizaliÅ¡ta, nacionalni restorani...
Kroz centar trebalo je da protiÄe veÅ¡taÄka reka, a nekoliko kilometara dalje u planini je specijalna fabrika vode. Bio bi to, kako je zamiÅ¡ljeno, najmoderniji planinski centar u istoÄnoj Evropi. Ali, umesto toga, pre nekoliko dana, sa centralne zgrade crnovrÅ¡kog kompleska odvalila se betonska ploÄa, teÅ¡ka nekoliko tona, Å¡to je samo po sebi, dovoljan dokaz da se 65 miliona dolara - uruÅ¡ava!
Jedna od ideja da se crnovrÅ¡ki "Hajat" privede kakvoj-kakvoj nameni bila je i da se on preuredi u - zatvor! MeÄ‘utim, i ta je solucija ostala tek zapisana na papiru, pa joÅ¡ samo ostaje da saÄekamo kada će zub vremena potpuno izbrisati crnovrÅ¡ki kompleks sa zemlje i od njega ostaviti samo gorku uspomenu".
TITOVU IDEJU SPROVEO MILOŠEVIĆ
IAKO je kao glavni kreator izgradnje "Hajata" bio najÄešće pominjan Slobodan MiloÅ¡ević, bivÅ¡i predsednik Srbije i SRJ, ideju o izgradnji hotela na Crnom vrhu dao je, zapravo, joÅ¡ Josip Broz Tito, koji je veoma Äesto posećivao ovaj kraj i uživao u lovu.
U planinarskom domu na ovoj planini, gde je odsedao, bivÅ¡em predsedniku SFRJ na raspolaganju je bilo Äak 105 vrsta vina, ali je on najradije pio hvarski "poÅ¡ip".
-----------------------------------
Tekst iz dnevnog lista BLIC od 27.10.2000.
Zid ćutanja oko Crnog vrha
Nakon prvog napisa o tajanstvenom gradiliÅ¡tu na Crnom vrhu Äinilo se da je zid ćutnje oko toga ko su bili glavni finansijeri - nepremostiv. Služba za informisanje hotela 'Hajat', kada smo rekli razlog posete, uputila nas je da sva pitanja vezana za Crni vrh potražimo u 'Beogradskom meÅ¡ovitom preduzeću', firmi koja je vlasnik beogradskog 'Hajata' i koja ima prostorije u tom hotelu. Do prostorija nismo stigli, a cela komunikacija zavrÅ¡ila je na sekretarici generalnog direktora, gospodina Trivunca, koji nije želeo da odgovori ni na jedno pitanje o pomenutoj temi.
Ni u 'Energoprojektu', ni u 'Jugopetrolu' nije mogao da dobije informacije.
U JP 'SrbijaÅ¡ume' bili smo bolje sreće. ÄŒim je Äuo Å¡ta nas interesuje, direktor Milan Rodić je obećao da će nas primiti, ali je po dolasku novinara 'morao hitno da izaÄ‘e', ostavivÅ¡i na raspolaganju gospodina Cvetka Radulovića, koji je do 1988. godine bio direktor 'SrbijaÅ¡ume tours', preduzeća koje je u okviru kompanije bilo zaduženo da koordinira poslove sa 'Jugopetrolom' oko izgradnje kompleksa 'Crni vrh'. O tome direktor Radulović priÄa:
-Krajem leta 1996. godine dobio sam nalog da ispred 'SrbijaÅ¡uma' saraÄ‘ujem na poslovima oko izgradnje kompleksa Crni vrh. Ono Å¡to sam znao bilo je da u celokupan posao 'SrbijaÅ¡ume' unose Å¡umski kompleks oko Crnog vrha i radove na raÅ¡Äišćavanju terena i izgradnji tri ski-staze u dužini oko Äetiri kilometra. Projekt je već bio gotov, ali nisam znao ni ko je njegov autor ni ko stoji iza celog posla. Ljudi sa kojima sam kontaktirao bili su iz 'Jugopetrola' kao investitora i beogradskog hotela 'Hajat', koji se u celoj priÄi pojavio dve godine kasnije.
S obzirom na to da je na predviÄ‘enom kompleksu bilo i privatnih parcela, saÄekalo se da opÅ¡tina Bor, kao jedan od uÄesnika u projektu, zavrÅ¡i poslove obeÅ¡tećivanja vlasnika, i tada se krenulo s poslom. Kolika je bila vrednost zemljiÅ¡ta koje su 'SrbijaÅ¡ume' uložile kao svoj deo, direktor Radulović nije znao ni tada, ni sada. Budući da je vlasnik Å¡umskog kompleksa država, vrednost zemljiÅ¡ta je odredila Vlada Srbije. Kasnije se ispostavilo da je uÄešće 'SrbijaÅ¡uma' u celoj investiciji pet odsto (celokupni kompleks prema prvom projektu bio je planiran na 120 hektara).
Tragom ove priÄe doÅ¡li smo do prednacrta ugovora 'o zajedniÄkoj izgradnji i meÄ‘usobnim odnosima u vezi sufinansiranja izgradnje turistiÄkog centra Crni vrh u istoÄnoj Srbiji', koji je datiran sa 17. avgustom 1995. godine. Kao strane u ugovoru nabrojani su: 'NIS Jugopterol' (direktor Dragan Tomić), JP 'SrbijaÅ¡ume', SkupÅ¡tina opÅ¡tine Bor, RTB Bor, Ministarstvo za saobraćaj - Direkcija Beograd i 'Energoprojekt' (direktor Dejan KovaÄević). Ugovorom je bilo predviÄ‘eno 'da se na lokaciji kod postojećeg motela u bliizini ski-staze izgradi hotel sa Äetiri zvezdice, kapaciteta 250-300 ležajeva i restoran orijentacione povrÅ¡ine 12.500 kvadrata, kao i da se izgradi apartmanski kompleks sa oko 200-250 ležajeva sa pratećim trgovaÄkim sadržajem povrÅ¡ine 7.500 kvadrata'. OdreÄ‘eno je, takoÄ‘e, da 'NIS Jugopetrol' bude 'nosilac operativnog
posla na izgradnji kompleksa i da obezbedi potrebna sredstva za pripremne radove i deo investicionih sredstava za dalju izgradnju'.
U delu ugovora u kome je trebalo da bude definisana visina sredstava koja će 'Jugopetrol' uložiti, stoji prazan prostor, ali je zato jasno definisano da 'sve ugovorne strane vrÅ¡e uplatu sredstava kao deo svoje ugovorne obaveze odmah na žiro-raÄun 'Jugopetrola', sa klauzulom da će se u sluÄaju kaÅ¡njenja primenjivati kamata prema važećim propisima.
Ko je Å¡ta, prema ugovoru, trebalo da finansira? 'SrbijaÅ¡ume' - liftove, ali i da uÄestvuje u finansiranju drugih radova. OpÅ¡tina Bor - finansiranje potrebnog zemljiÅ¡ta, kao i troÅ¡kove i druge obaveze, izgradnju ski-staza, objekte vertikalnog transporta (žiÄare) i - RTB Bor kompletnu infrastrukturu (objekti, vodovod, kanalizacija, struja, PTT i sve troÅ¡kove naknade/takse). Ministarstvo za saobraćaj - rekonstrukciju prilazne saobraćajnice i izgradnju novih puteva. 'Energoprojekt' - nedefinisani procenat vrednosti ukupne investicije.
Kompletan projekt uradio je autorski tim 'Energoprojekta', ali u njemu, osim hotela i pratećih sadržaja, nema osam vila koje su naknadno dozidane. Naknadno je i prvobitni projekt hotela pretrpeo znaÄajnu izmenu, u visinu i Å¡irinu. Negde krajem 1997. godine poÄele su da kruže informacije da se u Äitav projekat ukljuÄuje medÄ‘unarodni lanac hotela 'Hajat ridžensi'. U zimu 1998. godine u beogradskom hotelu 'Hajat' pojavio se gospodin Piter RiÄards iz engleskog ogranka kompanije 'Hajat ridžensi', za koga je reÄeno da je do skora bio generalni direktor hotela 'Hajat' u Bakuu (Azerbejdžan), i da će on biti budući direktor hotela 'Hajat' na Crnom vrhu. Bilo je to, podsetimo se, vreme najjaÄih sankcija Evropske unije prema Jugoslaviji, posebno kada su u pitanju ulaganja u objekte koje kontroliÅ¡u 'firme bliske predsedniku MiloÅ¡eviću'. Å ta je hteo mister RiÄards?
Â
Â
