Proces privatizacije Ski-centra "Brezovica" privodi se kraju, a francusko-andorski konzorcijum "Kompani di Alpi" i njihov predstavnik Paskal Ru nude 410 miliona evra ulaganja u planinu koja će im biti dodeljena eksproprijacijom. Veliki i krupni interesi petnaest godina potresaju ove ljude, a oni im suprotstavljaju samo golu i jedinu nadu da mogu da ostanu i saÄuvaju život, porodice i planinu. Za nju je vekovima, pa i u poslednjih deceniju i po, neraskidivo vezan njihov rad i smisao opstanka.
Pre nekoliko nedelja skup, koji je predstavljen kao zavrÅ¡na faza davanja pod koncesiju Ski-centra "Brezovica" i 3.500 hektara ove planine, ponovo je protresao svaku srpsku porodicu u ovom getu: planinu će da nam otmu; ski-centar će da poruÅ¡e; pojavio se koncesionar koji nudi 410 miliona evra da dobije na koncesiju 3.500 hektara naÅ¡e planine; da 99 godina upravlja neÄim Å¡to nije njegovo, a Å¡to je stekao otimaÄinom kroz proces eksproprijacije.
Postojalo je i postoji nekoliko planova i mogućnosti za eliminaciju Srba sa Šar-planine: haos 1999. i pogrom 2004. nisu dali rezultate; izolacija svih ovih 15 godina i kupovina zemlje koja traje 40 godina - nije prešla ni trećinu Vikend zone; ukidanje plata i pomoći iz Beograda - što se nije dogodilo; ostala je još samo opcija oduzimanja planine. 
ReÄ je o 3.500 hektara, Å¡to državnog Å¡to privatnog zemljiÅ¡ta, i to se sada oduzima jednim papirom i jednom odlukom. Nije reÄ o eksproprijaciji za auto-put, aerodrom, bolnicu, Å¡kolu, nego se jednom vlasniku - starom - oduzima zemlja, da bi se bez ikakvog smisla dala drugom - novom vlasniku, a on će graditi hotele, akva-park, skijaliÅ¡te i na tome zaraÄ‘ivati novac. Primenjuje se najnasilniji pravni metod svojinske promene - eksproprijacija. Vlast iz PriÅ¡tine donosi odluku o eksproprijaciji zemljiÅ¡ta Srba i u posed uvodi "stranca" koji će omogućiti ulaganje domaćih tajkuna, dilera i politiÄko-mafijaÅ¡kih moćnika u iznosu od 410 miliona evra. SadaÅ¡nji vlasnici, koji su već u dva navrata dobili odluku kosovskih vlasti o eksproprijaciji (septembra 2014. godine) ne pitaju se za svoju imovinu.
SliÄna otimaÄina planirana je davne 1979. godine, kada je tadaÅ¡nja opÅ¡tina UroÅ¡evac pokuÅ¡ala da uradi isto, s tim Å¡to je komunistiÄka, većinom albanska elita iz PriÅ¡tine, pokuÅ¡ala da otme planinu njenim vlasnicima i opÅ¡tini. Srećom Ustavni sud ondaÅ¡nje SFRJ poniÅ¡tio je ovu odluku proglasivÅ¡i je neustavnom. Ko danas može da se suprotstavi vlastima u PriÅ¡tini? Formalno jedino, gradonaÄelnik po kosovskim zakonima Bratislav Nikolić, jedan njegov potpis je dovoljan da nestane Srba na Å ar-planini. Kolika je njegova snaga i kakve su mu mogućnosti? Noć pred javnu, u osnovi lokalnu, raspravu o sudbini Å ar-planine privela ga je na informativni razgovor Kosovska policija, zbog kako je reÄeno, sumnji da je zloupotrebio službeni položaj. Sa gradonaÄelnikom prispelim iz zatvora i graÄ‘anima kojima život zavisi od sudbine planine, sreo se predstavnik francusko-androskog konzorcijuma Paskal Ru, on je taj koji je odabran na konkursu, a ponudio je da ovde uloži 410 miliona evra. Na konkursu je otpao Miodrag Kostić, MK group a pred Ruom i njegovim novcem naÅ¡li su se deset hiljada getoiziranih Srba, jedan potpis i logika protivna svakom pravu: Francuz kapitalista je doÅ¡ao u sistem gde se drugim privatnicima i sistemu oduzima imovina i predaje njemu u ruke , bez ikakve nadoknade. Niko ovde nikoga ne pita koliko to koÅ¡ta, a prva reÄenica kojom poÄinje projekat je "ulazak u posed 3.500 hektara i ruÅ¡enje postojećeg ski-centra".
GradonaÄelnik Nikolić koji svoju funkciju obavlja i po srpskom i po kosovskom sistemu ima pred sobom tri mogućnosti: da ne potpiÅ¡e i da, u najboljem sluÄaju zavrÅ¡i u zatvoru, da potpiÅ¡e i uniÅ¡ti kompaktni srpski geto na Å ar-planini i, na kraju, da podnese ostavku i da pobegne sa Å trpca. On nije bio raspoložen za razgovor za "Politiku", a kako nezvaniÄno saznajemo na njega se vrÅ¡e ogromni pritisci iz nekoliko stranih ambasada u PriÅ¡tini da potpiÅ¡e predaju Brezovice, dok zvaniÄni Beograd nastoji da ga zaÅ¡titi.
"Nas niko nije konsultovao, pitao, razgovarao sa nama o ovom projektu. Punih pet godina rade Master plan za Brezovicu koji se može sažeti u jednu reÄenicu. Ulazimo u postojeći ski-centar, eksproprijacijom sve oduzimamo, ruÅ¡imo i pravimo novi. Ski-centar 'Brezovica d.o.o.' to nikada neće dopustiti", kaže direktor ski-centra SlaÄ‘an NikolÄević. Na naÅ¡e pitanje Å¡ta bi trebalo uraditi odgovara: "Treba saÄekati formiranje Zajednice srpskih opÅ¡tina, nakon toga a u skladu sa interesima Srba, opÅ¡tine Å trpce i na osnovu ingerencija ZSO - koja mora biti garant tog procesa - doneti konaÄnu odluku o ski-centru na Brezovici. ÄŒemu žurba kad već 15 godina on radi na dosadaÅ¡nji naÄin? Jedna od ingerencija Zajednice srpskih opÅ¡tina jeste i prostorno planiranje i ekonomski razvoj. "
-------------------------------------------------- ---------
Sve zavisi od ski-centra
Ski-centar "Brezovica d.o.o. je vlasnik tri hotela, tri restorana, pet žiÄara, pet ski-liftova, 270 hektara ureÄ‘enog skijaliÅ¡ta, zapoÅ¡ljava 186 radnika. Svi objekti i turistiÄki kapaciteti u opÅ¡tini Å trpce zavise od rada Ski-centra "Brezovica". Direktno na skijaliÅ¡tu zaposleno je 250 radnika, a indirektno kroz plasman poljoprivrednih proizvoda i proizvoda domaće radinosti od rada ski-centra zavisi joÅ¡ 50 porodica.
To je DruÅ¡tvo sa ograniÄenom odgovornošću, gde JP SkijaliÅ¡ta Srbije imaju 20 odsto kapitala, a "Ineks intereksport" 80 odsto kapitala. S tim Å¡to, po ugovoru koji je potpisan, SkijaliÅ¡ta Srbije imaju 51 odsto upravljanja, a Ineks 49 odsto.
        Izvor: politika.rs   objavljeno: 08.04.2015.  Živojin RakoÄević
Â
