Ideja o gondoli u Beogradu datira još iz 1922.godine i postoji sačuvan nacrt projekta od tadašnjeg građevinsko-tehničkog preduzeća „Šumadija“. Još tada je bilo osmišljeno povezivanje Zemuna i Staroog grada žičarom. Gondola je potrebna Beogradu ne samo kao turistička atrakcija, već se njenom izgradnjom očekuju pozitivni efekti i sa saobraćajnog aspekta.

Tako intervju za „Blic“ počinje Dejan Ćika, prvi čovek JP „Skijališta Srbije“, koje je nosilac projekta izgradnje gondole u Beogradu. On tvrdi da će se ovim projektom i unaprediti bezbednost, komfor za pešake i bicikliste i ono što je veoma važno, smanjiće se emisija štetnih gasova u u glavnom gradu.

Kako će da izgleda gondola?

Gondola će imati 25 kabina, a u svakoj kabini će moći da se preveze 10 osoba. Kabine su prilagođene i za prevoz osoba sa invaliditetom, kao i za prevoz bicakala. U punom kapacitetu, gondola će moći da preveze oko 3 hiljade putnika u jednom satu. Kupljena oprema je poslednja reč tehnike za ovakvu vrstu transporta.

Koliko će izgradnja da košta?

Vrednost celog projekta je 1.794.000.000,00 dinara. To uključuje izgradnju gondole sa polaznim i izlaznim stanicama, kao i pratećih objekata oko nje. Prateci objekti su pored funkcije neophodne za funkcionisanje gondole, pa pored toga sadrže i komercijalne prostore koji će upotpuniti ukupan sadržaj vožnje gondolom. Stanica na Ušću je površine 1700m2, a na Kalemegdanu 1400m2. Objekti su konstruktivno izuzetno složeni, a arhitektonska rešenja su prilagođena okruženju u kome se nalaze stanice. Stanica Kalemegdan se gradi na izuzetno zahtevnom prostoru tvrđave gde treba obezbediti maksimalnu sigurnost i stabilnost objekta.

Mnogi tvrde da se taj novac mogao pamtnije iskoristiti za Beograđane?

Verovatno da je mogao, ali novac koji je dodeljen za jednu ovako važnu investiciju neće usporiti niti ugroziti dalje projekte na kojima se vredno radi. Kako srpska prestonica ide u korak sa ostalim velikim evropskim i svetskim gradovima, smatramo da je jedna ovako velika turistička atrakcija logičan sled daljeg razvoja i unapređenja ponude.

Jeste li očekivali toliki otpor jednog dela javnosti?

Naravno, jer uvek imate one koji negoduju, nevažno je koliko je to dobro i korisno za njih i za sam grad. Gondola pored toga što će služiti za panoramsko razgledanje grada, koristiće se i za bicikliste i kao gradski prevoz, što će značajno olakšati transport i rasteretiti gužve koje se stvaraju u špicevima preko Bankovog mosta. Beograd ide u korak sa vremenom, a grad njegove veličine i značaja svakako zaslužuje gondolu kao prevozno sredstvo, koje je pritom ekološko, brzo i velikog kapaciteta.

Mnoge je iznenadila seča drveća?

Jeste i podigla se velika buka oko seče stabala na lokacijama gde će prolaziti gondola. Za to smo imali apsolutno sve saglasnosti i dozvole i nadležni su prema njima i postupili. Svo isečeno drveće, 155 stabala je u pitanju, je nadoknađeno sa više od 300 novih sadnica na tim lokacijama i plaćena je nadoknada u iznosu od 25 miliona dinara. Seča je izvršena pre 15 marta, pre početka perioda gnezđenja, a sve po preporuci udruženja za zaštitu ptica.

Koliko očekujete više turista u Beogradu?

Moram da naglasim da je izgradnja gondole investicija od kapitalnog značaja za turizam. Preko 50 posto stranih turista koji posete Srbiju dođe u Beograd i beleži se konstantan rast posete i noćenja u glavnom gradu. Verujemo da svaka nova investicija i svaka nova turistička atrkacija u tome ima veliki doprinos.

Za koliko očekujete povrat investicije?

Prema studiji opravdanosti procena je da će se investicija isplatiti za 6 godina. I to je još jedan od pokazatelja isplativosti i važnosti ovog projekta.

Kakva su iskustva iz prestonica koje imaju sličnu gondolu?

Ovakav vid turističke ponude postoji u brojnim svetskim prestonicama poput Rija De Ženeira, Lisabona, Berlina, Barselone, a imaju je i pojedini gradovi u okruženju poput Skoplja i Dubrovnika I Sarajeva. Iskustva su veoma pozitivna, a interesovanje turista je ogromno. Kada vidite redove ispred prodajnih mesta za kupovinu karata za vožnju gondolom u bilo kom gradu koji je ima, dovoljno vam govori.

Koja firma će graditi ceo projekat i koje su refernce te kompanije?

Firme koje čine konzorcijum koje će gaditi gondolu su: Leitner AG/S.p.a, KOTO d.o.o. iz Beograda, Elkoms d.o.o. iz Beograda i Deling d.o.o. iz Beograda. Ovaj konzorcijum je ispunio sve zahteve trazene u tenderskoj dokumentaciji, cime je ispunjen kvalitet ponuđača, kao i neophodne licence za projektovanje i izvođenje radova u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u listu svetske kulturne i prirodne baštine. Leitner je uz Doppelmayr najveci svetski proizvodjac zičara i gondola, a trenutno pored Beograda radi i na izradnji gondole preko reke Temze u Londonu.

          Izvor: Blic

 

Galerija slika