Gradonačelnik Beograda Siniša Mali i v.d. direktora JP "Skijališta Srbije" Dejan Ljevnaić potpisaće u petak 22. maja 2015. protokol o saradnji na pripremi realizacije Projekta za izradnju kabinske žičare - gondole u Beogradu.

Protokol se odnosi na pripremu realizacije izradnje kabinske žičare - gondole, koja će povezati Novi Beograd, Adu Ciganliju i Košutnjak. Prema rečima nadležnih, tako će se unaprediti razvoj novog vida saobraćaja u Beogradu, kao i turistička ponuda grada.

-------------------------------------------------------------

Mogu li gondole da poprave poteškoće urbanog transporta?

          Preuzeto sa: www.gradjevinarstvo.rs

Najpoznatije po svojoj rasprostranjenosti u alpskim predelima, gondole – tzv. ski liftovi na padinama – mogle bi da budu deo sledećeg tehnološkog talasa koji olakšava urbani saobraćaj. Gondole su jedna od najbrže rastućih metoda transporta u svetu, kaže Stiven Dejl iz Gondola Project-a, iako su u širokoj industrijskoj upotrebi – uključujući rudarstvo i mlevenje – još od 19. veka. Dakle, šta je novo ili inovativno u vezi sa ovim visećim, električnim gondolama na nebu?

Najveće prednosti su u razvoju jeftine tehnologije, ekološkoj prihvatljivosti i mogućnosti iskorišćenja vazdušnog prostora umesto mnogo potrebnijeg kopnenog. Ovaj trend obećava – gradovi poput Njujorka, Londona i Hong Konga imaju sopstvene gondole za prevoz putnika preko reka, uz planine i kroz predele gde nedostaju sredstva masovnog prevoza. U svakom slučaju, Dejl kaže da je ova tehnologija najviše prihvaćena u zemljama u razvoju – to je trend koji se može objasniti relativno niskom cenom ove tehnologije i kratkim vremenom instaliranja.

UÅ¡teda novca i vremena
Jedan od najcitiranijih argumenata u korist usvajanja gondola je ogromna ušteda novca koju može da osigura. Majkl Mekdenijel, dizajner u inovativnoj firmi Frog Design, kaže da se troškovi instalacije kreću od 3 do 12 miliona dolara po milji, zavisno od trenutne gradske infrastrukture. Ovi troškovi konkurišu iznosu od oko 400 miliona dolara po milji za izgradnju podzemne železnice i oko 36 miliona dolara po milji za izgradnju sistema gradske železnice.

„Tranzitni sistemi na kablovski pogon su gotovo idealno rešenje problema poslednje milje“, kaže Dejl. „Tehnologija može biti primenjena brzo uz relativno malo remećenje urbanog prostora – i po veoma konkurentnoj ceni u odnosu na druge tehnologije transporta. Bezbednosni i ekološki rekord tranzita na kablovski pogon je, u međuvremenu, bez premca u odnosu na bilo koju drugu fiksnu tehnologiju tranzitne veze.“

Mekdenijel je takođe istakao još jednu zanimljivu prednost gondola u intervjuu za Wired: Nema potrebe za utvrđivanjem reda vožnje. „One (gondole) suštinski usporavaju do brzine hoda tako da možete da se popnete ili siđete sa njih“, rekao je reporteru Kevinu Beriju. „Ne biste imali red vožnje – one jednostavno dolaze u intervalima. Ako Vam se ne dopada jezivi momak u jednim kolima, samo sačekajte 30 sekundi do sledećeg.“

Gradovi koji osvetljavaju put
Vraćajući se opet na Gondola Project, koji prati gondole u nastajanju, pitali smo Dejla koji projekti gondola su bili najznačajniji za budućnost tehnologije. Odgovorio je da je teško izmeriti značaj, ali je istakao nekoliko ključnih značajnih projekata.

„Grad Medelin, Kolumbija, je značajan zbog svoja tri sistema i još dva u izgradnji. Grad La Paz, Bolivija, je značajan zbog toga što je trenutno u procesu izgradnje najveće svetske mreže sistema gondola. Grad Lagos, Nigerija, je značajan zbog očekivanog broja ljudi koji će sistem da primi – bukvalno stotine hiljada putnika dnevno.“

Nije sveobuhvatno rešenje
„U našem poslu, uvek vodimo računa o tome da podsetimo ljude da ne govorimo da su gondole i žičare najbolje“, kaže Dejl. „One su samo jedna alatka u kutiji planera tranzita. Verujemo da tranzitne tehnologije treba da budu komplementarne, ne kompetitivne. Kada su ispravno implementirane i dizajnirane, gondole su izuzetno uspešne – ali samo ako su dizajnirane i implementirane ispravno.“

London’s Emirates Air Line, gondola izgrađena za Letnje olimpijske igre 2012. može biti primer neuspelog projekta gondola, napisao je prolše godine Henri Grabar za The Atlantic. „Iako je žičara zabeležila preko 1,5 miliona vožnji između juna i novembra i prevazišla očekivanja, pokazala se praktično nesposobnom da privuče putnike: tokom dva meseca nakon završetka Igara u septembru, samo jedno od deset hiljada putovanja je bilo po sniženoj sezonskoj tarifi“, napisao je. Dejl, naveden kao izvor u Grabarovom članku, takođe je ukazao na loše planiranje dela vlade, ističući da sistem očigledno nije izgrađen imajući u vidu putnike.

       Gradovi iz okruženja koji imaju gondole su Skoplje, Dubrovnik, Tirana. Sarajevo još uvek pokušava da obnovi gondolu do Trebevića.

 

Galerija slika