Zimske olimpijske igre u SoÄiju su pripremane na najviÅ¡em nivou i ubedljivo su najskuplje igre koje su do sada održane. Olimpijske igre su odavno prestale da budu sportski dogaÄ‘aj. Kapital je u prvom planu. I pre poÄetka, Olimpijada u SoÄiju je doživela rekorde. Informacije kazuju da je neviÄ‘ena podrÅ¡ka sponzora, marketinÅ¡kih partnera, vlasnika licenci, snabdevaÄa...Krajem januara, ukupna suma ugovora je dostigla preko milijardu i po dolara. Po tome, radi se o najvećem rezultatu u istoriji zimskih i letnjih Igara!
O rekordima, Glas Rusije izveÅ¡tava da posetioci i uÄesnici Igara imaju u ponudi preko 5000 vrsta suvenira sa olimpijskom simbolikom! Ostvarena je rekordna prodaja igraÄaka sa maskotom Igara od 3,5 miliona komada! Procenjuje se da će svakodnevno u programu Igara biti obuhvaćeno 75.000 navijaÄa, 5000 sportista, 12.000 novinara, 25.000 volontera... StruÄnjaci najavljuju iz marketing programa prihod od oko 500 miliona dolara. Jedna od zanimljivosti koje ove Igre Äine drugaÄijim od prethodnih je u Äinjenici da će se na ovom dogaÄ‘aju pojaviti i uÄestvovati takmiÄari sa kontinenata odakle nisu dolazili. Biće tu takmiÄari sa AfriÄkog podneblja, zatim iz Brazila, Filipina...
Potpisani su marketinÅ¡ki ugovori sa deset meÄ‘unarodnih korporacija - partnerima MeÄ‘unarodnog olimpijskog komiteta, kao i sa osam nacionalnih partnera. To su brojke koje prevazilaze rezultat iz 2012. u Londonu. Obaraju se rekordi reklamnih ugovora svetskih TV kompanija koje prate Olimpijadu. Rekordi se obaraju i u sportskom programu u kome će se pojaviti dvanaest takmiÄenja viÅ¡e u odnosu na Vankuver pre Äetiri godine!
Ono o Äemu Rusija brine su stvari koje nemaju nikakvu vezu sa sportom, ali se prepliću sa sportskom svakodnevicom života. Politika postaje nezaobilazna u istoriji olimpizma. Na ovakvim manifestacijama , terorizam je tražio i povremeno nalazio svoje pogodno tle. Nedužni takmiÄari i uÄesnici dogaÄ‘aja su padali na postolje žrtvenika u ime nerazumljivih ideala koje su bolesni umovi pokuÅ¡avali da naplate tamo gde nije mesto borbi za ideale.
Tako je ostala veÄita opomena iz 1972. kada je na Minhenskoj letnjoj Olimpijadi teroristiÄka organizacija „Crni septembar" pobila jedanaest Älanova Izraelskog olimpijskog tima. O tome joÅ¡ uvek postoje mnoga živa svedoÄenja. Ovu dramu pamti istorija, ali i naÅ¡i sportisti koji su se zatekli u neposrednoj blizini tragediju. Zvonimir Vujin, Slavko Obadov i Milan Nenadić, „bronzani" na toj Olimpijadi u boksu, džudou i rvanju, kao i džudista Pavle BajÄetić su mi podrobno govorili o tom zloÄinu koji je uzdrmao svet. Detaljnije su o tome govorili od najznaÄajnijih trenutaka u bogatim sportskim karijerama ovih velikana! Â
Na žalost, SoÄi i Rusija su poslednjih nedelja postali meta ludaka. Dva samoubilaÄka napada u decembru su pokazali reÅ¡enost terorista da ugroze uÄesnike olimpijskih igara.
Posle napada u Volgogradu, na nekoliko dana uoÄi otvaranja Igara, usledile su pretnje olimpijskim komitetima Austrije, Slovenije, SlovaÄke, MaÄ‘arske, Italije. Mada su se pokazale lažnim, pretnje su za sportiste ipak uznemiravajuće.
Oko 37.000 policajaca i pripadnika specijalnih jedinica vojske obezbeÄ‘ivaće Igre. Nadgledanje neće samo biti na tlu već i na nebu uz pomoć satelita, a i na Crnom moru će biti ograniÄena plovidba. Vojnici će imati protiv-vazduÅ¡ni sistem Pancir-S, Å¡to je nova generacija raketa zemlja-vazduh. Bezbednost uÄesnika Olimpijade u SoÄiju je veliki ispit koji polažu službe Ruske federacije.
Na put u SoÄi, sportiste Srbije bez prevelike pompe su ispratili oni koji su zaduženi - Vanja UdoviÄić, ministar sporta u tehniÄkoj Vladi Srbije i Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. Osmoro takmiÄara reprezentovaće Srbiju: Ivana KovaÄević, Rejhan Å mrković i Milanko Petrović biće uzdanice Srbije u nordijskom skijanju, Nina Micić će se takmiÄiti u snoubordu, Vuk RaÄ‘enović i Aleksandar Bundalo su posada boba dvoseda, a Nevena Ignjatović i Marko Vukićević su alpski skijaÅ¡i.
Zimski sport u Srbiji nema Äime da se pohvali na velikim takmiÄenjima, pa nije realno da neko iz mini ekspedicije takmiÄara napravi podvig i domogne se nekog odliÄja. Uspeh je postignut njihovim uÄešćem u takmiÄarskom programu. Uspeh će biti svaki pomak koji postignu u trci sa svojim najboljim rezultatima. Ali, sport uvek ima svoje junake, a sportisti trenutke u karijeri kada nadmaÅ¡e sebe...Skromnost naÅ¡ih predstavnika nije zasenila pritajeni optimizam...Na to imaju pravo svi oni koji sportu prilaze kao nadmetanju u kome nije zagarantovan plasman.
NaÅ¡a olimpijska tradicija na zimskim igrama kao državi jugoslovenskog kontinuiteta, arhivirala je medalje koje su osvajali takmiÄari iz Slovenije iz perioda zajedniÄke države. Na Olimpijadi u Sarajevu 1984 u alpskom skijanju u disciplini veleslalom, srebrnu medalju je osvojio Jure Franko. Četiri godine kasnije u Seulu, medalju istog sjaja je osvojila Mateja Svet u slalomu, dok je u skijaÅ¡kim skokovima srebrnu medalju osvojila naÅ¡a ekipa u sastavu: Primož Ulaga, Matjaž Zupan, Matjaž Debeljak i Miran TepeÅ¡, a u pojedinaÄnoj na 120 metarskoj skakaonici, bronzu je izborio Matjaž Debeljak. Dakle, formalno imamo medalje sa ZOI, a suÅ¡tinski - one nisu naÅ¡e! Vlasnici tih medalja su sjajni slovenaÄki takmiÄari. Zato bi pomisao o nekim ostvarenjima srpskih olimpijaca na zimskim igrama u SoÄiju, bila fantastiÄna, nestvarna, a kada bi se Äudo desilo, bilo bi to ravno osmom svetskom Äudu!
Pre trideset godina Jugoslavija je bila domaćin zimske Olimpijade. NekadaÅ¡nja zemlja je uživala veliki ugled u svetu, pa joj je poverena organizacija najvažnijeg sportskog dogaÄ‘aja na Planeti. U istoriji olimpizma, to je bio drugi sluÄaj da je održavanje Olimpijade dodeljeno jednoj socijalistiÄkoj zemlji. Letnje Olimpijske u Moskvi su održane Äetiri godine ranije. Sarajevska Olimpijada je ocenjena kao najuspeÅ¡nije organizovane zimske Igre do tada. Treba imati u vidu da su prethodne bile održavane u Francuskoj, Å vajcarskoj, SAD-u, NemaÄkoj, NorveÅ¡koj, Italiji, Austriji, Japanu. Biti u krugu ovih zemalja je pokazatelj ugleda i poverenja koje su uživali Jugosloveni u svetu sporta. Na žalost, deceniju posle, veliÄanstveni objekti za održavanje velikih dogaÄ‘aja u zimskim sportovima su uniÅ¡teni u ratnim dejstvima devedesetih godina.
Sa suludom politikom tadaÅ¡njih jugoslovenskih nacionalistiÄkih usijanih glava i ratovima poÄetkom i tokom devedesetih, nestala je Jugoslavija. Ubijena je mit o dobro organizovanoj državi velikih potencijala, Äiji su sportisti bili cenjeni i poÅ¡tovani, jednako kao i njihova zemlja i njen pasoÅ¡. Za raÄun nacionalista i njihovih paÅ¡aluka, ubijena je država koju mladi naraÅ¡taji ne razumeju, jer im je istorija te zemlje istrgnuta iz Å¡kolskih programa, ne veruju priÄama o njoj...
 Novi klinci i neuki glasnogovornici danaÅ¡njih vrednosti su sve potisnuli. Å to je nekad bilo, danas se ne pripoveda! U tom druÅ¡tvu su i neki koji su zasluženo bili idoli nacije u vreme kada su ih klesali sportski radnici nekadaÅ¡nje Jugoslavije. Danas oni rukovode institucijama sporta koje su pogazile vrednosti tog sporta u njegovom istorijskom sjaju. Za razliku od ozbiljnih država u kojima se vrednuju najistaknutiji u odreÄ‘enim oblastima pa i sportu, Srbija nema Äak ni protokol ispraćaja onih koji su obeležili uspeÅ¡no vreme.
Dvadesetak dana pre poÄetka Zimske olimpijade u SoÄiju, na novosadskom groblju je sahranjen predsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta od 1983 - 1986, Zdravko Mutin. Bio je na Äelu JOK u periodu kada je Jugoslavija bila domaćin jedino održane Olimpijade u istoriji naÅ¡eg olimpizma, te 1984. godine u Sarajevu, na kojoj je izborena prva medalja u zimskim sportovima.
U tom svojstvu je bio predvodnik najuspeÅ¡nijih priprema jugoslvenskih sportista koji su uÄestvovali na letnjim Olimpijskim igrama u Los AnÄ‘elesu i voÄ‘a ekspedicije koja je na tim igrama osvojila rekordan broj medalja za naÅ¡ sport. Osamnaest medalja, sedam zlatnih, Äetiri srebrne i sedam bronzanih su vrhunac uspeÅ¡nog nastupa naÅ¡ih sportista na Olimpijadama.
U bogatoj karijeri bio je: predsednik OpÅ¡tine Titel i predsednik SkupÅ¡tine grada Novog Sada (danas su to gradonaÄelnici), ÄŒlan IzvrÅ¡nog veća Vojvodine (rang Vlade Vojvodine), Sekretar SIZ za ekonomske odnose sa inostranstvom (rang ministra), direktor Novosadske banke (danas Erste banka), ÄŒlan predsedniÅ¡tva Privredne komore Vojvodine, Predsednik SOFK Vojvodine (danas Sportski savez)…
Ispraćen je oproštajnim govorom Boška Petrova, nekadašnjeg izuzetnog privrednika i predsednika Skupštine grada Novog Sada...
Niko od zvaniÄnika, nikakav protokol...Niti grad Novi Sad, niti druge institucije, niti SOFK Vojvodine…Nije niko doÅ¡ao iz Olimpijskog komiteta Srbije. Osim telegrama Vlade Divca niÅ¡ta drugo Å¡to bi pokazalo poÅ¡tovanje institucije na Äijem Äelu je sa mnogo uspeha bio pokojni Mutin. Ukoliko su bili spreÄeni da doÄ‘u u Novi Sad, Äelnici nisu iskoristili mogućnost da žive legende naÅ¡eg sporta: Branislav Simić, Zoran PanÄić, Slavko Obadov, koji su prisustvovali ispraćaju Mutina, zvaniÄno predstavljaju Olimpijski komitet Srbije.
Kada je obeležavana dvadeset petogodiÅ¡njica ZOI u Sarajevu, Zdravko Mutin mi je sa setom priÄao o zaboravnosti zvaniÄnika Olimpijskog komiteta Srbije.
Nisu se setili da ga pozovu u delegaciju koja je uÄestvovala na toj sveÄanosti, bez obzira Å¡to je predsedavao sesiji MeÄ‘unarodnog olimpijskog komiteta na poÄetku Igara. Na trideset godina od Sarajevske Olimpijade, Zdravko Mutin je napustio životnu scenu. Oni koji su ga zaboravili pre pet godina, izbrisali su ga iz protokola svojih odgovornosti i obaveza. Sram da ih bude! Â
          Miroslav Vislavski, publicista i dugogodišnji sportski radnik
          Izvor: www.magazin-tabloid.com
Â
