Je li zima u prošlosti kod ljudi bila omražena ili omiljena? Kako kome i kako kada!
Zima ima raznolike i kontraverzne slike, predstavlja nam ono neugodno – zazor i strah, ali i ono ugodno – radost i zabavu. Poimanje zime kod ljudi se menjalo tokom vremena.
Na prelazu iz 19. u 20.vek poÄeli su da se mijenjaju obrasci prihvatanja, doživljavanja i interpetacije zime. Ljudi su tada poÄeli mnogo viÅ¡e da se zbližavaju sa zimom nego ranije; nisu je se tako bojali, od nje zazirali i pred njom se sklanjali u zagrijane prostore, već su poÄeli da joj se dive i vesele. Slobodno vreme su sve manje provodili u toplim prostorijama – izlazili su van.
Kroz istorijska istraživanja primetno je kako se Äovekovo viÄ‘enje zime menjalo u proÅ¡losti. Novo vrednovanje zime korenito je promenio novi, romantikom i avanturizmom prožet doživljaj zime, a u praksi se promene joÅ¡ izrazitije odražavaju pojavom zimskih sportova u drugoj polovini 19. veka. Sankanje, klizanje i skijanje doneli su u svakodnevnicu gradana novi životni stil. Razvio se tako novi oblik druÅ¡tvenosti koji viÅ¡e nije bio jednoznaÄno vezan uz sezonu zatvorenih prostora: pozoriÅ¡ta, plesnih dvorana, poznatih kafana, gostionica ili jeftinih ćumeza i zadimljenih krÄmi.
Deo moderne graÄ‘anske kulture potpuno se promenio: ljude viÅ¡e nije plaÅ¡ila hladnoća – Äak su poÄeli da uživaju. Dugo u noć su na osvetljenim klizaliÅ¡tima provodili svoje vreme na otvorenom uz mogućnost uživanja u muzici izvodaÄkih grupa ili su se zabavljali uz muziku iz “zvuÄne aparatureâ€. Tamo, na studeni, uvijeni u modernu odeću i kape, raspojasano su klizali, družili se uz Å¡tandove na kojima su se posluživala razliÄita pića pa su se tako i upoznavali, a neretko se rodila i poneka nova ljubav.
Novije sportske discipline, sankanje i skijanje, to novo poimanje zime joÅ¡ su viÅ¡e uÄvrstile. Promenile su doživljaj zime do te mere da je stvoren drugaÄiji pogled na telesno zdravlje, prirodu i vaspitanje, Äiji koren nalazimo već u duhu prosvetiteljstva.
Zima – godišnje doba koje je najpre
bilo samo tmurno vreme Äekanja proleća – postalo je doba koje je Å¡teta provesti unutar Äetiri zida: Äovek je sve viÅ¡e težio boravku na otvorenom. Zimu ljudi nisu viÅ¡e doživljavali kao vreme gripa i drugih bolesti, a u književnim delima i kao sinonim smrti, već su je poÄeli smatrati lekovitom.
Sve te promene nisu se dogodile preko noći i, kao Å¡to vidimo i danas, nikako nisu iÅ¡le u krajnost koja bi podrazumevala da se svi istovremeno oduÅ¡evljavaju “milim zimskim nebomâ€. Mnogi zimu joÅ¡ uvek ne vole, premda im se slike zimskog krajolika Äine romantiÄne i idiliÄne. One su, bez dileme, rezultat vremena kada na prelazu iz 19. u 20. veka (posebno zaslugom sve uÄestalije upotrebe fotografije) vizualne impresije zimskoga pejzaža na Äestitkama i u novinskim prilozima preplavljaju naÅ¡ svet sunÄanom stranom zasneženih Alpa i donose novo estetsko videnje zime.
MiÅ¡ljenja kako je zima krasna i Äarobna sve su Äešća i glasnija. Retki pojedinci koji su se sa tom miÅ¡lju prvi saživeli smatrani su ekscentricima, ali ubrzo su dobili brojne sledbenike – dotad skrivene u zapećku.
   Autor: dr. Borut Batagelj
Kad stisne prvi mraz, vreme je za kolinje, snimio Stojan Kerbler
Sneg su nekada odvozili sankama s konjskom zapregom u Savinju, 1952. god., Muzej novejše zgodovine Celje
Klizaci u celjskom parku, 1933. god., Muzej novejše zgodovine Celje, fototeka Josip Pelikan
Radost sanjkanja na naslovnoj strani casopisa Teden v slikah, 1937. god.
Â
 
Užitak u skijaškom "salonu lepote", Muzej novejše zgodovine Celje, fototeka Josip Pelikan
Skijaška "suncana kupelj" za lijep i zdrav izgled, Muzej novejše zgodovine Celje, fototeka Josip Pelikan
--------------
Zgodovinski arhiv Celje je priredio izložbu "Zima - od straha k veselju", a autor postavke je dr. Borut Batagelj.
Nakon prvog postavljanja u Celju, izložba je zatim postavljana u Ptuju, Sarajevu 2012, Zagrebu 2014. i Puli 2016. godine.
Â
